Struja iz kosmosa
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Klime za rashlađivanje se koriste toliko učestalo da struju u letnjim danima koristimo koliko i zimi, a nekada smo dnevno koristili otprilike 25 miliona kilovata manje. Jeste da pomažu da nekako izdržimo pravu žegu, ali je izvesno da se rast temperature mora što pre usporiti i zaustaviti.
Razlozi su ne samo zdravstveni, već je i pitanje hoće li se planetarnim resursima moći obezbediti dovoljna količina energije čija se potražnja vrtoglavo uvećava.
Utrostručenje potrošnje
Uskoro će sa intenzivnijim radom data centara i povećanom primenom veštačke inteligencije potrošnja struje dodatno dobiti na intenzitetu, pa se tako procenjuje da će u Srbiji godine 2060. potrebe za strujom sa sadašnjih 30 skočiti na bezmalo 70 milijardi kilovata godišnje. Slično je i u drugim zemljama.
Istovremeno se zbog ispuštanja štetnih gasova i čestica odustaje od upotrebe fosilnih goriva što je vekovima unazad bio najvažniji i najobimniji energetski izvor. Očekivanja od energije Sunca i vetra su bitno redukovana ponajviše usled izrazite nestalnosti ovih izvora.
Eksploatacija i ostalih energetskih izvora pokazuje nedostatke i ograničenja, pa su vodeći stručnjaci i oni koji osmišljavaju energetsku budućnost sve više skloni da rešenje traže u pridobijanju energije izvan Zemlje, pa transportom usmeriti je na planetu koju nastanjuju ljudi.
Već duže vreme se planira, a urađeni su i prvi konkretni potezi da se u budućnosti solarni paneli postavljaju u orbitu Zemlje. Osnovna dobit je što bi se kretali i to tako da bi stalno bili izloženi Suncu i neprekidno proizvodili električnu energiju. Ideju je pre više od veka prvi razvio veliki ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, da bi je potom razrađivali i dopunjavali naučnici i projektanti iz većeg broja zemalja.
Izložena Suncu
U poslednje vreme na njoj najviše rade Britanci. Zapravo, Velika Britanija planira da se od 2050. u ovoj ostrvskoj državi proizvodi i troši isključivo struja dobijena iz obnovljivih izvora. Kako su odavno shvatili da će na Zemlji proizvodnja iz solarnih panela zanavek biti vremenski veoma limitirana, izlaz su potražili u postavljanju solarnog panela u Zemljinu orbitu kako bi se stalno kretao i to tako da uvek bude izložen Suncu.
Naravno, u tom slučaju bi i neprekidno proizvodio struju, danju i noću, zimi baš kao i leti. Prvi korak transporta energije bila bi transformacija u visokofrekventne radio talase, pa bi se kao takva prosledila ka Zemlji. Na Zemlji bi postojala prijemna antena, koja bi kratke talase "vratila" u električnu energiju spremnu da se distribuira putem strujnog sistema.
Dugo je izgledalo da su tehnički problemi gotovo nepremostivi. Međutim, novijim napretkom u proizvodnji solarnih panela, raketa, robota za rad u svemiru i tehnologiji transfera kratkih talasa projekat postaje ostvariv. Cena, mada je već višestruko niža nego što je kalkulacija pokazivala na početku projekta, i dalje ostaje prilično visoka.
Pročitaj još
Tehnološki izumi
Srce energane bi činio satelit sačinjen od više hiljada malih solarnih panela koje bi rakete iznele u orbitu, dok bi veći deo posla oko montiranja panela obavili vasionski roboti. Paneli bi Sunčevu energiju apsorbovali i preinačili u električnu.
No, da bi se transportovala put Zemlje, neophodno je transformisati je u visokofrekventne radio talase. Velika antena na Zemlji bi prihvatila radio talase i "vratila" ih u električnu energiju koja bi se usmerila u uobičajeni strujni sistem.
Niz tehnoloških pronalazaka učinio je da se naum Velike Britanije danas smatra tehnički ostvarivim. Solarni paneli su drastično lakši, kvadratni metar je oko 270 grama, što je težina papira.
To što postojeće rakete samo jednom uzleću činilo je projekat neobično skupim. Ali, kompanija "SpaceX" vodećeg izumitelja Ilona Maska već je uspela da konstruiše rakete koje se posle leta vraćaju nazad i tako desetak puta. Ovaj izum u nešto usavršenijoj formi bi drastično snizio cenu celog projekta.
Prijemna antena
Tehnološki je izazovna i antena za prijem radio frekventnih talasa iz vasione. Obuhvatala bi površinu bezmalo deset kvadratnih kilometara, a ohrabruje to što poslednji modeli uspevaju da od poslatih visokofrekventnih radio talasa gotovo polovinu transformišu u struju.
U prvim danima projekta efikasnost se kretala ispod osam odsto. Mada antena naizgled zauzima veliku površinu, to je tri do četiri puta manje od površine koju bi zauzele zemaljske solarke snage ravne svemirskoj energani.
Inače na satelitu ima velik broj ogledala čija je uloga da Sunčeve zrake u skoncentrisanom snopu usmeravaju na panele. Ovakav postupak omogućava da transformacija Sunčeve energije uhvaćene u svemiru i usmerena na solarku u orbiti dovede i do četrnaest puta više struje nego u radu solarke iste snage na Zemlji.
Kinezi ili Britanci
Upravo je racionalnost možda i glavna odlika buduće solarke iz svemira. Procenjuje se da će proizvodna cena struje iz kosmosa biti dva do tri puta ispod cene struje iz zemaljske solarke, a sve kao posledica većeg energetskog potencijala Sunčevih zraka u orbiti. Ipak pozamašna investiciona svota i spor povratak uloženih sredstava govore nam da za razvoj ovakvih i sličnih projekata neophodna i državna ulaganja i državne subvencije.
Britanci nisu usamljeni u razvoju svemirskih solarki. Naprotiv, u trku se upušta sve veći broj prvenstveno ekonomski moćnih država i država sa velikim brojem stanovnika. Kina sličan projekat razvija skupa sa Rusijom, pri čemu je severni prijatelj kao svoj doprinos uneo veoma efikasnu antenu za prijem kratkih talasa. Na Ostrvu računaju da će prve kilovate struje iz buduće svemirske solarke isporučiti tokom 2035. godine, dok je 2040. rok na koji računaju u Pekingu.
Prelazak na obnovljive izvore je zahtevan i obiman posao. Podrazumeva mnogo novca, ali i još više znanja i vizije. Pravi je izazov i prilika za maštare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
0
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
0
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
2
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
4
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Koliko se isplati Ekspo: Urađena računica - koliko se vraća na svaki uloženi dinar
20.08.2026.•
30
Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos - 3,82 milijarde.
Tabaković: Isplata pomoći penzionerima i drugim građanima iz Akcijskog fonda neće uticati na inflaciju
20.08.2026.•
10
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
20
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
20
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
6
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
9
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Komentari 9
Milan
debeli
"2 i 2 može ideološki da bude koliko hoće, ali kad se konstruiše top ili avion - mora da bude baš 4" - Džordž Orvel, 1984.
Nismo dovoljno napredni. Ko sili neispunjivu ideju, ne čini nam nikakvu uslugu. Procene su da će fosilna goriva biti neophodna bar još 15 godina. Za to vreme možemo da napravimo nuklearke (makar i u svemiru). To je još pola veka. Tada ćemo valjda imati znanja da eksploatišemo druge vidove energije...
Da se napravi vetrenjača i veže u mrežu potreban je silan čelik, bakar, aluminijum. Ne raste to iz zemlje. Kažu (neki Norvežani) da se za vadjenje ruda potroši energije koliko se dobije tokom radnog veka vetrenjače. Evropi treba 59 novih rudnika litijuma, 29 novih rudnika bakra - sa sadašnjom tehnologijom. Nije baš da je blizu.
A ovaj satelit neću ni da komentarišem.
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar