Struja iz kosmosa
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Foto: Pixabay
Klime za rashlađivanje se koriste toliko učestalo da struju u letnjim danima koristimo koliko i zimi, a nekada smo dnevno koristili otprilike 25 miliona kilovata manje. Jeste da pomažu da nekako izdržimo pravu žegu, ali je izvesno da se rast temperature mora što pre usporiti i zaustaviti.
Razlozi su ne samo zdravstveni, već je i pitanje hoće li se planetarnim resursima moći obezbediti dovoljna količina energije čija se potražnja vrtoglavo uvećava.
Utrostručenje potrošnje
Uskoro će sa intenzivnijim radom data centara i povećanom primenom veštačke inteligencije potrošnja struje dodatno dobiti na intenzitetu, pa se tako procenjuje da će u Srbiji godine 2060. potrebe za strujom sa sadašnjih 30 skočiti na bezmalo 70 milijardi kilovata godišnje. Slično je i u drugim zemljama.
Istovremeno se zbog ispuštanja štetnih gasova i čestica odustaje od upotrebe fosilnih goriva što je vekovima unazad bio najvažniji i najobimniji energetski izvor. Očekivanja od energije Sunca i vetra su bitno redukovana ponajviše usled izrazite nestalnosti ovih izvora.
Eksploatacija i ostalih energetskih izvora pokazuje nedostatke i ograničenja, pa su vodeći stručnjaci i oni koji osmišljavaju energetsku budućnost sve više skloni da rešenje traže u pridobijanju energije izvan Zemlje, pa transportom usmeriti je na planetu koju nastanjuju ljudi.
Već duže vreme se planira, a urađeni su i prvi konkretni potezi da se u budućnosti solarni paneli postavljaju u orbitu Zemlje. Osnovna dobit je što bi se kretali i to tako da bi stalno bili izloženi Suncu i neprekidno proizvodili električnu energiju. Ideju je pre više od veka prvi razvio veliki ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, da bi je potom razrađivali i dopunjavali naučnici i projektanti iz većeg broja zemalja.
Izložena Suncu
U poslednje vreme na njoj najviše rade Britanci. Zapravo, Velika Britanija planira da se od 2050. u ovoj ostrvskoj državi proizvodi i troši isključivo struja dobijena iz obnovljivih izvora. Kako su odavno shvatili da će na Zemlji proizvodnja iz solarnih panela zanavek biti vremenski veoma limitirana, izlaz su potražili u postavljanju solarnog panela u Zemljinu orbitu kako bi se stalno kretao i to tako da uvek bude izložen Suncu.
Naravno, u tom slučaju bi i neprekidno proizvodio struju, danju i noću, zimi baš kao i leti. Prvi korak transporta energije bila bi transformacija u visokofrekventne radio talase, pa bi se kao takva prosledila ka Zemlji. Na Zemlji bi postojala prijemna antena, koja bi kratke talase "vratila" u električnu energiju spremnu da se distribuira putem strujnog sistema.
Dugo je izgledalo da su tehnički problemi gotovo nepremostivi. Međutim, novijim napretkom u proizvodnji solarnih panela, raketa, robota za rad u svemiru i tehnologiji transfera kratkih talasa projekat postaje ostvariv. Cena, mada je već višestruko niža nego što je kalkulacija pokazivala na početku projekta, i dalje ostaje prilično visoka.
Pročitaj još
Tehnološki izumi
Srce energane bi činio satelit sačinjen od više hiljada malih solarnih panela koje bi rakete iznele u orbitu, dok bi veći deo posla oko montiranja panela obavili vasionski roboti. Paneli bi Sunčevu energiju apsorbovali i preinačili u električnu.
No, da bi se transportovala put Zemlje, neophodno je transformisati je u visokofrekventne radio talase. Velika antena na Zemlji bi prihvatila radio talase i "vratila" ih u električnu energiju koja bi se usmerila u uobičajeni strujni sistem.
Niz tehnoloških pronalazaka učinio je da se naum Velike Britanije danas smatra tehnički ostvarivim. Solarni paneli su drastično lakši, kvadratni metar je oko 270 grama, što je težina papira.
To što postojeće rakete samo jednom uzleću činilo je projekat neobično skupim. Ali, kompanija "SpaceX" vodećeg izumitelja Ilona Maska već je uspela da konstruiše rakete koje se posle leta vraćaju nazad i tako desetak puta. Ovaj izum u nešto usavršenijoj formi bi drastično snizio cenu celog projekta.
Prijemna antena
Tehnološki je izazovna i antena za prijem radio frekventnih talasa iz vasione. Obuhvatala bi površinu bezmalo deset kvadratnih kilometara, a ohrabruje to što poslednji modeli uspevaju da od poslatih visokofrekventnih radio talasa gotovo polovinu transformišu u struju.
U prvim danima projekta efikasnost se kretala ispod osam odsto. Mada antena naizgled zauzima veliku površinu, to je tri do četiri puta manje od površine koju bi zauzele zemaljske solarke snage ravne svemirskoj energani.
Inače na satelitu ima velik broj ogledala čija je uloga da Sunčeve zrake u skoncentrisanom snopu usmeravaju na panele. Ovakav postupak omogućava da transformacija Sunčeve energije uhvaćene u svemiru i usmerena na solarku u orbiti dovede i do četrnaest puta više struje nego u radu solarke iste snage na Zemlji.
Kinezi ili Britanci
Upravo je racionalnost možda i glavna odlika buduće solarke iz svemira. Procenjuje se da će proizvodna cena struje iz kosmosa biti dva do tri puta ispod cene struje iz zemaljske solarke, a sve kao posledica većeg energetskog potencijala Sunčevih zraka u orbiti. Ipak pozamašna investiciona svota i spor povratak uloženih sredstava govore nam da za razvoj ovakvih i sličnih projekata neophodna i državna ulaganja i državne subvencije.
Britanci nisu usamljeni u razvoju svemirskih solarki. Naprotiv, u trku se upušta sve veći broj prvenstveno ekonomski moćnih država i država sa velikim brojem stanovnika. Kina sličan projekat razvija skupa sa Rusijom, pri čemu je severni prijatelj kao svoj doprinos uneo veoma efikasnu antenu za prijem kratkih talasa. Na Ostrvu računaju da će prve kilovate struje iz buduće svemirske solarke isporučiti tokom 2035. godine, dok je 2040. rok na koji računaju u Pekingu.
Prelazak na obnovljive izvore je zahtevan i obiman posao. Podrazumeva mnogo novca, ali i još više znanja i vizije. Pravi je izazov i prilika za maštare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Na kraju avgusta deficit budžeta Srbije bio 64,3 milijarde
07.10.2025.•
0
Deficit u budžetu Srbije na kraju avgusta ove godine bio je 64,3 milijarde dinara.
Sankcije NIS-u stupaju sutra na snagu: Nema optimizma - "imaćemo bezbroj problema"
07.10.2025.•
8
Američke sankcije protiv Naftne industrije Srbije (NIS), prema najavama, trebalo bi da stupe na snagu sutra, 8. oktobra.
Svetska banka objavila procenu za Srbiju: Privredni rast u ovoj godini biće 2,8 odsto
07.10.2025.•
1
Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. godini, procena je Svetske banke koja je danas objavljena.
Bitkoin dostigao novu rekordnu vrednost
07.10.2025.•
0
Najvrednija svetska kriptovaluta bitkoin porastao je juče za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.
Moldavija postala deo sistema SEPA za plaćanje u evrima
06.10.2025.•
1
Moldavija je danas postala operativni deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).
Sindikati: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno
06.10.2025.•
14
U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno.
Druga strana Telekomove "medalje": Smešak, o dugovima drugi put
06.10.2025.•
9
Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera mobilne telefonije "Telekom", ume da uverljivo stvari prikaže drugačijim od onoga kakve jesu.
Sastanak menadžera NIS-a povodom sankcija: "Prilagođavaćemo naše poslovanje"
06.10.2025.•
13
U Naftnoj industriji Srbije (NIS) održan je prošireni sastanak Savetodavnog odbora, kojem su prisustvovali menadžeri prvog i drugog nivoa.
Kazne za srpsku i izraelsku firmu zbog gušenja konkurencije: Državi moraju da plate ukupno oko 5,5 miliona
06.10.2025.•
2
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije utvrdila je da su kompanije "Metabo Centar" iz Kragujevca i "Kapro Industries" iz Izraela sklopile restriktivne sporazume kojima su narušavale slobodno tržište u Srbiji.
NBS: Dug Srbije po obavezama iz SFRJ iznosi skoro 816 miliona evra
06.10.2025.•
3
Ukupan preostali dug Srbije po obavezama koje je preuzela iz SFRJ, na kraju septembra ove godine iznosio je 815,86 miliona evra.
Frilenserima poštom stižu rešenja za porez za 2020. godinu
06.10.2025.•
0
Poreska uprava Srbije objavila je danas da će frilenserima narednih dana poštom stići poreska rešenja za 2020. godinu.
Fali za plate: Ministarstvu informisanja i Seizmološkom zavodu 25,5 miliona iz budžetske rezerve
05.10.2025.•
8
Vlada Srbije odobrila je dodatnih 25,5 miliona dinara za isplatu zarada u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Republičkom seizmološkom zavodu, objavljeno je u Službenom glasniku.
U zemljama EU nezaposleno 13 miliona ljudi: Najviše njih u Španiji i Francuskoj
05.10.2025.•
0
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni porasla je u avgustu sa julskih rekordno niskih 6,2 odsto na 6,3 odsto, objavio je Evrostat.
Šejn otvara prvu fizičku prodavnicu u Francuskoj
05.10.2025.•
0
Kineska platforma za prodaju odeće preko interneta Šejn najavila je otvaranje svoje prve fizičke prodavnice u Francuskoj, na osnovu sporazuma s vlasnikom robne kuće Société des Grands Magasins (SGM).
Srbija će od Evropske komisije tražiti izuzeće od povećanja carina na čelik
05.10.2025.•
2
Vlada Srbije planira da podnese zahtev Evropskoj komisiji da Srbija bude izuzeta iz planiranog povećanja carina na 50 odsto na uvoz čelika u EU.
Šveđani će u kriznim situacijama osnovne stvari karticom moći da kupe i bez interneta
05.10.2025.•
2
Švedska centralna banka objavila je da je postigla dogovor s kompaniama za usluge plaćanja da se do sredine 2026. godine uspostavi sistem koji će građanima omogućiti oflajn kartična plaćanja.
List Tageblat: Srbiji se kroz sankcije NIS-u sveti politika energetske zavisnosti od Rusije
05.10.2025.•
22
NIS-u prete sankcije SAD čije će posledice pojačati energetska zavisnost od Rusije koju je Beograd sam skrivio, piše luksemburški Tageblat (Tageblatt).
Seneši: Neizvesna budućnost NIS-a, država mora da pronađe rešenje
04.10.2025.•
2
Investicioni konsultant Nikola Seneši očekivao je da će mađarski MOL da otkupi deo Naftne industrije Srbije (NIS), jer se pričalo o tome.
Dodeljeni ugovori za studije uticaja i razvoj plana nasleđa EXPO 2027
04.10.2025.•
1
Preduzeće Expo 2027 d.o.o. dodelilo je ugovore za izradu studije procene uticaja i strateški razvoj plana nasleđa EXPO 2027 Beograd, objavljeno je na portalu javnih nabavki.
Stejt department: Korupcija i neefikasno pravosuđe problem za investitore u Srbiji
04.10.2025.•
12
Investiciona klima u Srbiji blago se poboljšala, ali ostaju problemi birokratije, korupcije, neefikasnih državnih preduzeća, velikog neformalnog sektora i neefikasnog pravosuđa, ocenjuje američki Stejt department.
NIS podneo novi zahtev Vašingtonu za odlaganje sankcija
04.10.2025.•
5
Naftna industrija Srbije je, pre ponoći, vašingtonskoj administraciji predala dopunjen novi zahtev za odlaganje sankcija.
Komentari 9
Milan
debeli
"2 i 2 može ideološki da bude koliko hoće, ali kad se konstruiše top ili avion - mora da bude baš 4" - Džordž Orvel, 1984.
Nismo dovoljno napredni. Ko sili neispunjivu ideju, ne čini nam nikakvu uslugu. Procene su da će fosilna goriva biti neophodna bar još 15 godina. Za to vreme možemo da napravimo nuklearke (makar i u svemiru). To je još pola veka. Tada ćemo valjda imati znanja da eksploatišemo druge vidove energije...
Da se napravi vetrenjača i veže u mrežu potreban je silan čelik, bakar, aluminijum. Ne raste to iz zemlje. Kažu (neki Norvežani) da se za vadjenje ruda potroši energije koliko se dobije tokom radnog veka vetrenjače. Evropi treba 59 novih rudnika litijuma, 29 novih rudnika bakra - sa sadašnjom tehnologijom. Nije baš da je blizu.
A ovaj satelit neću ni da komentarišem.
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar