Struja iz kosmosa
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Foto: Pixabay
Klime za rashlađivanje se koriste toliko učestalo da struju u letnjim danima koristimo koliko i zimi, a nekada smo dnevno koristili otprilike 25 miliona kilovata manje. Jeste da pomažu da nekako izdržimo pravu žegu, ali je izvesno da se rast temperature mora što pre usporiti i zaustaviti.
Razlozi su ne samo zdravstveni, već je i pitanje hoće li se planetarnim resursima moći obezbediti dovoljna količina energije čija se potražnja vrtoglavo uvećava.
Utrostručenje potrošnje
Uskoro će sa intenzivnijim radom data centara i povećanom primenom veštačke inteligencije potrošnja struje dodatno dobiti na intenzitetu, pa se tako procenjuje da će u Srbiji godine 2060. potrebe za strujom sa sadašnjih 30 skočiti na bezmalo 70 milijardi kilovata godišnje. Slično je i u drugim zemljama.
Istovremeno se zbog ispuštanja štetnih gasova i čestica odustaje od upotrebe fosilnih goriva što je vekovima unazad bio najvažniji i najobimniji energetski izvor. Očekivanja od energije Sunca i vetra su bitno redukovana ponajviše usled izrazite nestalnosti ovih izvora.
Eksploatacija i ostalih energetskih izvora pokazuje nedostatke i ograničenja, pa su vodeći stručnjaci i oni koji osmišljavaju energetsku budućnost sve više skloni da rešenje traže u pridobijanju energije izvan Zemlje, pa transportom usmeriti je na planetu koju nastanjuju ljudi.
Već duže vreme se planira, a urađeni su i prvi konkretni potezi da se u budućnosti solarni paneli postavljaju u orbitu Zemlje. Osnovna dobit je što bi se kretali i to tako da bi stalno bili izloženi Suncu i neprekidno proizvodili električnu energiju. Ideju je pre više od veka prvi razvio veliki ruski naučnik Konstantin Ciolkovski, da bi je potom razrađivali i dopunjavali naučnici i projektanti iz većeg broja zemalja.
Izložena Suncu
U poslednje vreme na njoj najviše rade Britanci. Zapravo, Velika Britanija planira da se od 2050. u ovoj ostrvskoj državi proizvodi i troši isključivo struja dobijena iz obnovljivih izvora. Kako su odavno shvatili da će na Zemlji proizvodnja iz solarnih panela zanavek biti vremenski veoma limitirana, izlaz su potražili u postavljanju solarnog panela u Zemljinu orbitu kako bi se stalno kretao i to tako da uvek bude izložen Suncu.
Naravno, u tom slučaju bi i neprekidno proizvodio struju, danju i noću, zimi baš kao i leti. Prvi korak transporta energije bila bi transformacija u visokofrekventne radio talase, pa bi se kao takva prosledila ka Zemlji. Na Zemlji bi postojala prijemna antena, koja bi kratke talase "vratila" u električnu energiju spremnu da se distribuira putem strujnog sistema.
Dugo je izgledalo da su tehnički problemi gotovo nepremostivi. Međutim, novijim napretkom u proizvodnji solarnih panela, raketa, robota za rad u svemiru i tehnologiji transfera kratkih talasa projekat postaje ostvariv. Cena, mada je već višestruko niža nego što je kalkulacija pokazivala na početku projekta, i dalje ostaje prilično visoka.
Pročitaj još
Tehnološki izumi
Srce energane bi činio satelit sačinjen od više hiljada malih solarnih panela koje bi rakete iznele u orbitu, dok bi veći deo posla oko montiranja panela obavili vasionski roboti. Paneli bi Sunčevu energiju apsorbovali i preinačili u električnu.
No, da bi se transportovala put Zemlje, neophodno je transformisati je u visokofrekventne radio talase. Velika antena na Zemlji bi prihvatila radio talase i "vratila" ih u električnu energiju koja bi se usmerila u uobičajeni strujni sistem.
Niz tehnoloških pronalazaka učinio je da se naum Velike Britanije danas smatra tehnički ostvarivim. Solarni paneli su drastično lakši, kvadratni metar je oko 270 grama, što je težina papira.
To što postojeće rakete samo jednom uzleću činilo je projekat neobično skupim. Ali, kompanija "SpaceX" vodećeg izumitelja Ilona Maska već je uspela da konstruiše rakete koje se posle leta vraćaju nazad i tako desetak puta. Ovaj izum u nešto usavršenijoj formi bi drastično snizio cenu celog projekta.
Prijemna antena
Tehnološki je izazovna i antena za prijem radio frekventnih talasa iz vasione. Obuhvatala bi površinu bezmalo deset kvadratnih kilometara, a ohrabruje to što poslednji modeli uspevaju da od poslatih visokofrekventnih radio talasa gotovo polovinu transformišu u struju.
U prvim danima projekta efikasnost se kretala ispod osam odsto. Mada antena naizgled zauzima veliku površinu, to je tri do četiri puta manje od površine koju bi zauzele zemaljske solarke snage ravne svemirskoj energani.
Inače na satelitu ima velik broj ogledala čija je uloga da Sunčeve zrake u skoncentrisanom snopu usmeravaju na panele. Ovakav postupak omogućava da transformacija Sunčeve energije uhvaćene u svemiru i usmerena na solarku u orbiti dovede i do četrnaest puta više struje nego u radu solarke iste snage na Zemlji.
Kinezi ili Britanci
Upravo je racionalnost možda i glavna odlika buduće solarke iz svemira. Procenjuje se da će proizvodna cena struje iz kosmosa biti dva do tri puta ispod cene struje iz zemaljske solarke, a sve kao posledica većeg energetskog potencijala Sunčevih zraka u orbiti. Ipak pozamašna investiciona svota i spor povratak uloženih sredstava govore nam da za razvoj ovakvih i sličnih projekata neophodna i državna ulaganja i državne subvencije.
Britanci nisu usamljeni u razvoju svemirskih solarki. Naprotiv, u trku se upušta sve veći broj prvenstveno ekonomski moćnih država i država sa velikim brojem stanovnika. Kina sličan projekat razvija skupa sa Rusijom, pri čemu je severni prijatelj kao svoj doprinos uneo veoma efikasnu antenu za prijem kratkih talasa. Na Ostrvu računaju da će prve kilovate struje iz buduće svemirske solarke isporučiti tokom 2035. godine, dok je 2040. rok na koji računaju u Pekingu.
Prelazak na obnovljive izvore je zahtevan i obiman posao. Podrazumeva mnogo novca, ali i još više znanja i vizije. Pravi je izazov i prilika za maštare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
23.11.2025.•
5
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze "izazvalo bi krah akcionarstva"
23.11.2025.•
3
Povlačenje Naftne industrije Srbije sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva u Srbiji, ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.
Oksfam: Uvećano bogatstvo milijardera iz zemalja G20, dostiglo 15,6 biliona dolara
22.11.2025.•
1
Bogatstvo milijardera iz zemalja G20 u proteklih godinu dana uvećano je za 16,5 odsto i dostiglo je 15,6 biliona dolara, podaci su međunarodne dobrotvorne i humanitarne organizacije Oksfam.
Bivši premijer Bugarske: Rešenje za NIS je kristalno jasno; Vučić: Ja ne želim neprijateljsko preuzimanje
22.11.2025.•
51
Bivši premijer Bugarske Kiril Petkov ocenio je da je rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) "kristalno jasno".
Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
22.11.2025.•
1
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
4
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
30
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
6
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
21
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
17
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
73
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
9
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
20
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Komentari 9
Milan
debeli
"2 i 2 može ideološki da bude koliko hoće, ali kad se konstruiše top ili avion - mora da bude baš 4" - Džordž Orvel, 1984.
Nismo dovoljno napredni. Ko sili neispunjivu ideju, ne čini nam nikakvu uslugu. Procene su da će fosilna goriva biti neophodna bar još 15 godina. Za to vreme možemo da napravimo nuklearke (makar i u svemiru). To je još pola veka. Tada ćemo valjda imati znanja da eksploatišemo druge vidove energije...
Da se napravi vetrenjača i veže u mrežu potreban je silan čelik, bakar, aluminijum. Ne raste to iz zemlje. Kažu (neki Norvežani) da se za vadjenje ruda potroši energije koliko se dobije tokom radnog veka vetrenjače. Evropi treba 59 novih rudnika litijuma, 29 novih rudnika bakra - sa sadašnjom tehnologijom. Nije baš da je blizu.
A ovaj satelit neću ni da komentarišem.
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar