Paori na udaru klimatskih promena
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Vrelije i bezvodnije doba zahvatilo je gotovo čitavu Evropu, ali su promene najintenzivnije upravo na jugoistočnoj periferiji Panonske nizije i stoga su u Vojvodini, našoj najvećoj žitnici, možda izraženije i uočljivije nego drugde.
Prvi nagoveštaji promena životnih uslova uočeni su pre više od pola veka, ali su zapažanja sve potpunija poslednjih decenija, upravo onako kako su promene postajale intenzivnije i zahvatale sve širi kompleks "prirodnih uslova".
U Privrednoj komori Srbije nedavno je predočeno višedecenijsko istraživanje o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu sa ciljem da se sagleda šta bi sve trebalo da se menja u poljoprivredi kako bi i Vojvodina i Srbija u celini i dalje ostali važan proizvođač i izvoznik hrane.
Biće još toplije
Pre svega, ističe profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vukelić Vimić, klimatske promene su kontinuirane i već su veoma izražene, posebno kada se sagledaju u poređenju sa razdobljem od 1961. do 1990. godine koje je bilo referentan period.
Pre svega temperatura je već za, u proseku, nepuna dva stepena viša nego ranije i tu nije kraj. Rast prosečne temperature do polovine veka lako može biti i tri i po stepena viša nego u referentnom periodu. Istovremeno kiše i snega je nešto manje, a uočljivo je i pomeranje padavina ka početku godine, što je dovelo do produžavanja i intenziviranja letnjeg bezvodnog perioda.
Veoma je značajan podatak da je mogućnost obnove vode iz podzemlja umanjena za 20 do čak 40 odsto. Drugim rečima, sezona rasta većine useva, od setve do žetve, postala je još vrelija i bezvodnija, a ovakav trend će se i dalje nastavljati.
Posebna je nevolja uvećanje opasnosti od nevremena i intenzivnih padavina. Međutim, čini se da je opasnost od toplotnih talasa potencijalno i veća. Ova pojava ranije nije zabeležena na našim prostorima, a lane ih je tokom leta bilo čak pet. Očekuje se da ih ubuduće bude više, što je i gore, neki od njih trajaće duže.
Veće potrebe za vodom
Zanimljivo je da klimatske promene utiču na pašnjake i livade, čak 62 odsto ovakvih površina u Srbiji trpi snažan pritisak vreline i manjka vlage. Opstanak ovih površina, stalno pod pritiskom zaoravanja, je od velikog značaja za budućnost stočarstva. Seljaci u Vojvodini ni danas ne navodnjavaju koliko bi trebalo, a do sredine veka potrebe biljaka i stoke za vodom će se uvećati za 18 odsto.
Svakako da je reč o krupnim i za vegetaciju veoma značajnim promenama. Kako bi paori i dalje uspešno uzgajali useve neophodno je da se dobro i tokom dužeg perioda kontinuirano upoznaju sa promenama i načinima kako da se prilagođavaju novim uslovima.
Prema istraživanju od pre pet godina, oko 97 odsto seljaka je čulo ili pročitalo i to relativno dosta o klimatskim promenama, ali dominantan izvor informacija su društvene mreže. Nedostaje sistematičnija edukacija koja bi pružila potpunije i u poljoprivredi primenjivo znanje.
Seljaci su, inače, sloj uočljivo nižeg obrazovanja od prosečnog stanovništva i bilo bi dobro seminarima kontinuirano im pomagati da usvajaju nova poljoprivredna znanja.
Pročitaj još
Kukuruz najugroženiji
Posmatranja potvrđuju da će ubuduće na ovim prostorima biti sve toplije, a leta sve bezvodnija i duža. Nekada je u jednoj deceniji bila jedna sušna poljosezona, u prethodnoj deceniji bilo ih je čak pet.
No, bezvodni periodi će se nastaviti produžavati, pa se predviđa da će do kraja veka praktično svaka godina biti sušna. Kišne godine biće retkost kojoj će se deca, ako ih za petnaestak godina detinjstva uopšte dožive, radovati kao što se današnje generacije starijih sećaju susreta sa Deda Mrazom.
Promene utiču na poljoprivredno zemljište, ali do nedavno u Srbiji je čak 42,5 odsto poljoprivrednih površina bilo otporno na klimatske udare i sačuvalo je kvalitet. Međutim, u daljem periodu, ako ratar ne bude menjao način obrade i ne bude povećavao upotrebu stajskog đubriva, poljoprivredno zemljište će brže gubiti na kvalitetu.
Posmatranja stručnjaka sa fakulteta u Zemunu su bila posebno usmerena na pet vodećih ratarskih useva, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu. Ceni se da je kukuruz najviše osetljiv na rast temperature i sušu, dok je pšenica uočljivo otpornija od drugih useva. Ipak, ubuduće se ne preporučuje sejanje ovog žita na severu Bačke i Banata, baš kao što seljaci na istoku Srbije poodavno odustaju od kukuruza.
Uopšte, Ana Vukelić Vimić ističe značaj rejonizacije, pa su na fakultetu u Zemunu iscrtali mapu Srbije podeljenu na reone i za svaki naveli useve koji imaju najbolji potencijal za uspeh, odnosno one čiji uzgoj u tom regionu ne preporučuju.
Na udaru jabuke i maline
Zanimljivo je da šećerna repa, koja, inače, važi za veoma osetljivu biljku, ne trpi prevelik uticaj na poljima širom Vojvodine. Profesorka objašnjava da ovaj usev već duže vreme uzgajaju poljoprivredna preduzeća ili paori koji obrađuju više stotina ili više hiljada hektara i koji imaju dovoljno znanja i opreme da poodavno način obrade zemljišta i uzgoja biljke prilagođavaju novim uslovima. Običnim seljacima nedostaje znanje i stoga odustaju od šećerne repe, mada ova biljka i dalje važi profitabilnijom od drugih useva.
Profesori su posmatrali i uticaj promena na voće, ukupno na četrnaest vrsta. Dve su vrste rizika od klimatskih promena: rizik od ranog mraza, odnosno od dugih perioda sa previsokom temperaturom.
Najpodložnije uticaju su jabuke, kruške, maline, kupine i borovnice koje čine čak trećinu svih voćnih zasada u Srbiji. Predviđa se da će do sredine veka ove vrste biti pod još većim pritiskom klimatskih promena, a promene će se ispoljavati na još desetak vrsta koje se za sada odupiru.
Procenjuje se da će oko tri četvrtine svog voća u Srbiji biti pod jasnim uticajem promena, a mera koja je za voćarstvo uočljivo delotvorna je, ističe Vimićeva, rejonizacija.
Nedostaje znanje
Pouke istraživanja su umnogome očekivane. Međutim, stvar je u tome da se klimatske promene u znatnijoj meri dešavaju bar tri decenije, a srpski seljak još nije ozbiljno započeo prilagođavanje.
Nedostaje pre svega znanje, ali nema ni jasnog plana kako da se seljaci upoznaju sa onim šta im je činiti i to ograničava i prolongira promene. A štete su poodavno primetne i svake godine sve veće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
1
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
3
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
2
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
5
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
28
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
16
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Komentari 6
Aleksej
Nada
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar