Paori na udaru klimatskih promena
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Foto: Pixabay
Vrelije i bezvodnije doba zahvatilo je gotovo čitavu Evropu, ali su promene najintenzivnije upravo na jugoistočnoj periferiji Panonske nizije i stoga su u Vojvodini, našoj najvećoj žitnici, možda izraženije i uočljivije nego drugde.
Prvi nagoveštaji promena životnih uslova uočeni su pre više od pola veka, ali su zapažanja sve potpunija poslednjih decenija, upravo onako kako su promene postajale intenzivnije i zahvatale sve širi kompleks "prirodnih uslova".
U Privrednoj komori Srbije nedavno je predočeno višedecenijsko istraživanje o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu sa ciljem da se sagleda šta bi sve trebalo da se menja u poljoprivredi kako bi i Vojvodina i Srbija u celini i dalje ostali važan proizvođač i izvoznik hrane.
Biće još toplije
Pre svega, ističe profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vukelić Vimić, klimatske promene su kontinuirane i već su veoma izražene, posebno kada se sagledaju u poređenju sa razdobljem od 1961. do 1990. godine koje je bilo referentan period.
Pre svega temperatura je već za, u proseku, nepuna dva stepena viša nego ranije i tu nije kraj. Rast prosečne temperature do polovine veka lako može biti i tri i po stepena viša nego u referentnom periodu. Istovremeno kiše i snega je nešto manje, a uočljivo je i pomeranje padavina ka početku godine, što je dovelo do produžavanja i intenziviranja letnjeg bezvodnog perioda.
Veoma je značajan podatak da je mogućnost obnove vode iz podzemlja umanjena za 20 do čak 40 odsto. Drugim rečima, sezona rasta većine useva, od setve do žetve, postala je još vrelija i bezvodnija, a ovakav trend će se i dalje nastavljati.
Posebna je nevolja uvećanje opasnosti od nevremena i intenzivnih padavina. Međutim, čini se da je opasnost od toplotnih talasa potencijalno i veća. Ova pojava ranije nije zabeležena na našim prostorima, a lane ih je tokom leta bilo čak pet. Očekuje se da ih ubuduće bude više, što je i gore, neki od njih trajaće duže.
Veće potrebe za vodom
Zanimljivo je da klimatske promene utiču na pašnjake i livade, čak 62 odsto ovakvih površina u Srbiji trpi snažan pritisak vreline i manjka vlage. Opstanak ovih površina, stalno pod pritiskom zaoravanja, je od velikog značaja za budućnost stočarstva. Seljaci u Vojvodini ni danas ne navodnjavaju koliko bi trebalo, a do sredine veka potrebe biljaka i stoke za vodom će se uvećati za 18 odsto.
Svakako da je reč o krupnim i za vegetaciju veoma značajnim promenama. Kako bi paori i dalje uspešno uzgajali useve neophodno je da se dobro i tokom dužeg perioda kontinuirano upoznaju sa promenama i načinima kako da se prilagođavaju novim uslovima.
Prema istraživanju od pre pet godina, oko 97 odsto seljaka je čulo ili pročitalo i to relativno dosta o klimatskim promenama, ali dominantan izvor informacija su društvene mreže. Nedostaje sistematičnija edukacija koja bi pružila potpunije i u poljoprivredi primenjivo znanje.
Seljaci su, inače, sloj uočljivo nižeg obrazovanja od prosečnog stanovništva i bilo bi dobro seminarima kontinuirano im pomagati da usvajaju nova poljoprivredna znanja.
Pročitaj još
Kukuruz najugroženiji
Posmatranja potvrđuju da će ubuduće na ovim prostorima biti sve toplije, a leta sve bezvodnija i duža. Nekada je u jednoj deceniji bila jedna sušna poljosezona, u prethodnoj deceniji bilo ih je čak pet.
No, bezvodni periodi će se nastaviti produžavati, pa se predviđa da će do kraja veka praktično svaka godina biti sušna. Kišne godine biće retkost kojoj će se deca, ako ih za petnaestak godina detinjstva uopšte dožive, radovati kao što se današnje generacije starijih sećaju susreta sa Deda Mrazom.
Promene utiču na poljoprivredno zemljište, ali do nedavno u Srbiji je čak 42,5 odsto poljoprivrednih površina bilo otporno na klimatske udare i sačuvalo je kvalitet. Međutim, u daljem periodu, ako ratar ne bude menjao način obrade i ne bude povećavao upotrebu stajskog đubriva, poljoprivredno zemljište će brže gubiti na kvalitetu.
Posmatranja stručnjaka sa fakulteta u Zemunu su bila posebno usmerena na pet vodećih ratarskih useva, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu. Ceni se da je kukuruz najviše osetljiv na rast temperature i sušu, dok je pšenica uočljivo otpornija od drugih useva. Ipak, ubuduće se ne preporučuje sejanje ovog žita na severu Bačke i Banata, baš kao što seljaci na istoku Srbije poodavno odustaju od kukuruza.
Uopšte, Ana Vukelić Vimić ističe značaj rejonizacije, pa su na fakultetu u Zemunu iscrtali mapu Srbije podeljenu na reone i za svaki naveli useve koji imaju najbolji potencijal za uspeh, odnosno one čiji uzgoj u tom regionu ne preporučuju.
Na udaru jabuke i maline
Zanimljivo je da šećerna repa, koja, inače, važi za veoma osetljivu biljku, ne trpi prevelik uticaj na poljima širom Vojvodine. Profesorka objašnjava da ovaj usev već duže vreme uzgajaju poljoprivredna preduzeća ili paori koji obrađuju više stotina ili više hiljada hektara i koji imaju dovoljno znanja i opreme da poodavno način obrade zemljišta i uzgoja biljke prilagođavaju novim uslovima. Običnim seljacima nedostaje znanje i stoga odustaju od šećerne repe, mada ova biljka i dalje važi profitabilnijom od drugih useva.
Profesori su posmatrali i uticaj promena na voće, ukupno na četrnaest vrsta. Dve su vrste rizika od klimatskih promena: rizik od ranog mraza, odnosno od dugih perioda sa previsokom temperaturom.
Najpodložnije uticaju su jabuke, kruške, maline, kupine i borovnice koje čine čak trećinu svih voćnih zasada u Srbiji. Predviđa se da će do sredine veka ove vrste biti pod još većim pritiskom klimatskih promena, a promene će se ispoljavati na još desetak vrsta koje se za sada odupiru.
Procenjuje se da će oko tri četvrtine svog voća u Srbiji biti pod jasnim uticajem promena, a mera koja je za voćarstvo uočljivo delotvorna je, ističe Vimićeva, rejonizacija.
Nedostaje znanje
Pouke istraživanja su umnogome očekivane. Međutim, stvar je u tome da se klimatske promene u znatnijoj meri dešavaju bar tri decenije, a srpski seljak još nije ozbiljno započeo prilagođavanje.
Nedostaje pre svega znanje, ali nema ni jasnog plana kako da se seljaci upoznaju sa onim šta im je činiti i to ograničava i prolongira promene. A štete su poodavno primetne i svake godine sve veće.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
6
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
1
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
0
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
1
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
3
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vodeći ekonomisti očekuju slabljenje ekonomskog rasta ali ne i recesiju
30.05.2026.•
0
Svetske ekonomske perspektive znatno su pogoršane poslednjih nedelja i većina vodećih ekonomista očekuje slabljenje ekonomskog rasta u narednom periodu, ali ne i globalnu recesiju.
Stopa nezaposlenosti oko devet odsto
30.05.2026.•
6
Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća je 3,4 odsto u odnosu na april 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Miodrag Zec o prosečnoj plati: Statistika ne oslikava realan život, šta za tu platu građani mogu da kupe
30.05.2026.•
41
Ekonomista i univerzitetski profesor u penziji Miodrag Zec ocenio je da podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji ne oslikava realan životni standard građana.
Komentari 6
Aleksej
Nada
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar