Paori na udaru klimatskih promena

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

03.06.2026.

19:00 > 16:43

Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Vrelije i bezvodnije doba zahvatilo je gotovo čitavu Evropu, ali su promene najintenzivnije upravo na jugoistočnoj periferiji Panonske nizije i stoga su u Vojvodini, našoj najvećoj žitnici, možda izraženije i uočljivije nego drugde.

Prvi nagoveštaji promena životnih uslova uočeni su pre više od pola veka, ali su zapažanja sve potpunija poslednjih decenija, upravo onako kako su promene postajale intenzivnije i zahvatale sve širi kompleks "prirodnih uslova".

U Privrednoj komori Srbije nedavno je predočeno višedecenijsko istraživanje o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu sa ciljem da se sagleda šta bi sve trebalo da se menja u poljoprivredi kako bi i Vojvodina i Srbija u celini i dalje ostali važan proizvođač i izvoznik hrane.

Biće još toplije

Pre svega, ističe profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vukelić Vimić, klimatske promene su kontinuirane i već su veoma izražene, posebno kada se sagledaju u poređenju sa razdobljem od 1961. do 1990. godine koje je bilo referentan period.

Pre svega temperatura je već za, u proseku, nepuna dva stepena viša nego ranije i tu nije kraj. Rast prosečne temperature do polovine veka lako može biti i tri i po stepena viša nego u referentnom periodu. Istovremeno kiše i snega je nešto manje, a uočljivo je i pomeranje padavina ka početku godine, što je dovelo do produžavanja i intenziviranja letnjeg bezvodnog perioda.

Veoma je značajan podatak da je mogućnost obnove vode iz podzemlja umanjena za 20 do čak 40 odsto. Drugim rečima, sezona rasta većine useva, od setve do žetve, postala je još vrelija i bezvodnija, a ovakav trend će se i dalje nastavljati.

Posebna je nevolja uvećanje opasnosti od nevremena i intenzivnih padavina. Međutim, čini se da je opasnost od toplotnih talasa potencijalno i veća. Ova pojava ranije nije zabeležena na našim prostorima, a lane ih je tokom leta bilo čak pet. Očekuje se da ih ubuduće bude više, što je i gore, neki od njih trajaće duže.

Veće potrebe za vodom

Zanimljivo je da klimatske promene utiču na pašnjake i livade, čak 62 odsto ovakvih površina u Srbiji trpi snažan pritisak vreline i manjka vlage. Opstanak ovih površina, stalno pod pritiskom zaoravanja, je od velikog značaja za budućnost stočarstva. Seljaci u Vojvodini ni danas ne navodnjavaju koliko bi trebalo, a do sredine veka potrebe biljaka i stoke za vodom će se uvećati za 18 odsto.

Svakako da je reč o krupnim i za vegetaciju veoma značajnim promenama. Kako bi paori i dalje uspešno uzgajali useve neophodno je da se dobro i tokom dužeg perioda kontinuirano upoznaju sa promenama i načinima kako da se prilagođavaju novim uslovima.

Prema istraživanju od pre pet godina, oko 97 odsto seljaka je čulo ili pročitalo i to relativno dosta o klimatskim promenama, ali dominantan izvor informacija su društvene mreže. Nedostaje sistematičnija edukacija koja bi pružila potpunije i u poljoprivredi primenjivo znanje.

Seljaci su, inače, sloj uočljivo nižeg obrazovanja od prosečnog stanovništva i bilo bi dobro seminarima kontinuirano im pomagati da usvajaju nova poljoprivredna znanja.

Kukuruz najugroženiji

Posmatranja potvrđuju da će ubuduće na ovim prostorima biti sve toplije, a leta sve bezvodnija i duža. Nekada je u jednoj deceniji bila jedna sušna poljosezona, u prethodnoj deceniji bilo ih je čak pet.

No, bezvodni periodi će se nastaviti produžavati, pa se predviđa da će do kraja veka praktično svaka godina biti sušna. Kišne godine biće retkost kojoj će se deca, ako ih za petnaestak godina detinjstva uopšte dožive, radovati kao što se današnje generacije starijih sećaju susreta sa Deda Mrazom.

Promene utiču na poljoprivredno zemljište, ali do nedavno u Srbiji je čak 42,5 odsto poljoprivrednih površina bilo otporno na klimatske udare i sačuvalo je kvalitet. Međutim, u daljem periodu, ako ratar ne bude menjao način obrade i ne bude povećavao upotrebu stajskog đubriva, poljoprivredno zemljište će brže gubiti na kvalitetu.

Posmatranja stručnjaka sa fakulteta u Zemunu su bila posebno usmerena na pet vodećih ratarskih useva, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu. Ceni se da je kukuruz najviše osetljiv na rast temperature i sušu, dok je pšenica uočljivo otpornija od drugih useva. Ipak, ubuduće se ne preporučuje sejanje ovog žita na severu Bačke i Banata, baš kao što seljaci na istoku Srbije poodavno odustaju od kukuruza.

Uopšte, Ana Vukelić Vimić ističe značaj rejonizacije, pa su na fakultetu u Zemunu iscrtali mapu Srbije podeljenu na reone i za svaki naveli useve koji imaju najbolji potencijal za uspeh, odnosno one čiji uzgoj u tom regionu ne preporučuju.

Na udaru jabuke i maline

Zanimljivo je da šećerna repa, koja, inače, važi za veoma osetljivu biljku, ne trpi prevelik uticaj na poljima širom Vojvodine. Profesorka objašnjava da ovaj usev već duže vreme uzgajaju poljoprivredna preduzeća ili paori koji obrađuju više stotina ili više hiljada hektara i koji imaju dovoljno znanja i opreme da poodavno način obrade zemljišta i uzgoja biljke prilagođavaju novim uslovima. Običnim seljacima nedostaje znanje i stoga odustaju od šećerne repe, mada ova biljka i dalje važi profitabilnijom od drugih useva.

Profesori su posmatrali i uticaj promena na voće, ukupno na četrnaest vrsta. Dve su vrste rizika od klimatskih promena: rizik od ranog mraza, odnosno od dugih perioda sa previsokom temperaturom.

Najpodložnije uticaju su jabuke, kruške, maline, kupine i borovnice koje čine čak trećinu svih voćnih zasada u Srbiji. Predviđa se da će do sredine veka ove vrste biti pod još većim pritiskom klimatskih promena, a promene će se ispoljavati na još desetak vrsta koje se za sada odupiru.

Procenjuje se da će oko tri četvrtine svog voća u Srbiji biti pod jasnim uticajem promena, a mera koja je za voćarstvo uočljivo delotvorna je, ističe Vimićeva, rejonizacija.

Nedostaje znanje

Pouke istraživanja su umnogome očekivane. Međutim, stvar je u tome da se klimatske promene u znatnijoj meri dešavaju bar tri decenije, a srpski seljak još nije ozbiljno započeo prilagođavanje.

Nedostaje pre svega znanje, ali nema ni jasnog plana kako da se seljaci upoznaju sa onim šta im je činiti i to ograničava i prolongira promene. A štete su poodavno primetne i svake godine sve veće.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

POLJOPRIVREDA klimatske promene

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Aleksej

04.06.2026 • 06:50

Uh...

Eh kada bismo imali neku kanal ili reku da napravimo sistem za navodnjavanje... Ali kad nemamo...

4 4 0
Nada

04.06.2026 • 06:49

Primedba

Nisu "većinom" ratari neobavešteni i bez obrazovanja, naprotiv, da nemaš znanje stečeno ovako ili onako ne bi ni jednu rotkvicu uzgojili. Ratari su na prvoj liniji fronta. Moguće da ih treba obavestiti o mogućim rešenjima a jedno od njih je da vladajuća većina pomogne i recimo pređe i vegetarijanstvo (za neobaveštene, ogromne količine vode i hrane zapravo služe za uzgoj stoke)

2 3 -1
Anonimus

03.06.2026 • 22:48

Nema druge nego što pre prilagoditi se promenama. Obaveza države je da izgradi kanalske sisteme za navodnjavanje i lansere za dronove pomoću kojih bi se obavljala zaštita useva od insekata i parazita.

9 6 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.