Borba za kvalitet kukuruza u Srbiji

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

04.09.2026.

18:00 > 18:20

Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Usevi zasejani na jesen, pšenica, ječam, uljana repica su razvoj okončali pre letnje žege i stoga ostvarili više nego solidan prinos, međutim, potonje žestoke vrućine, uz neobično dugi period bez padavina, gotovo su sasvim sasekle prolećne useve.

Soje će na znatnom broju parcela biti jedva pola tone, spržena su gotovo sva stočna hraniva, a golemu štetu pretrpeo je i kukuruz, vodeća biljka ovdašnjih polja. Jedino je suncokret, poznat po otpornosti na sušu, nešto bolje podneo ovosezonsku nedaću, mada je i njemu rod itekako umanjen.

"Evropski trougao"

Poređenja radi, u prosečnoj godini soje rodi oko 3,6 tone, kukuruza sedam tona po hektaru, a ove teško da će sojinog zrna biti jedna, a kukuruza više od četiri tone. Samo će na zemljištu od Novog Sada do Bečeja, poznatom po najvećoj debljini humusnog sloja, prinos biti primetno viši i do 6,5 tona, ali treba reći da na ovim terenima seljaci sa hektara uobičajeno uberu i po deset, jedanaest tona "žutog zlata".

Nevolja je tim veća što je ovo dvanaesta izrazito sušna godina u ovih četvrt veka, a treća uzastopna, ujedno i treća uzastopna godina kako seljak posluje u minusu. Iscrpeo je sve finansijske rezerve i da bi obavio setvu za narednu poslovnu godinu moraće da pozajmljuje od banaka.

Obratimo više pažnje na kukuruz, reč je o veoma kaloričnom hranivu na kom se zasniva ishrana stoke u Srbiji. Smatra se povoljnim po stoku, Srbija, Mađarska i Rumunija čine takozvani "evropski trougao" u kome ova biljka najbolje uspeva i gde se najviše uzgaja. Ujedno Srbija je i značajan izvoznik, pa je na inostrano tržište godinama plasirala više od trećine proizvodnje.

Niz katastrofalnih suša

No, serijal katastrofalnih suša i sve veći manjak vode poprilično remete stvari. Lane je rodilo cirka 3,8 miliona tona, što otprilike zadovoljava domaće potrebe znatno smanjenog broja i svinja i stoke. Proletos su seljaci na uzastopne nedaće reagovali smanjivanjem zasejanih površina, od nekadašnjih 950.000, a bilo je godina i sa 1,1 milion, spalo se na manje od 850.000 hektara zasejanih našom vodećom biljkom.

Uza sve, 2013. godine po prvi put zadesila nas je katastrofa, zaraza aflatoksinom, kancerogenim otrovom. Nekoliko puta nam, praktično, suspenduje izvoz kukuruza, a tako je bilo i lane.

Zapravo, sada kada se očekuje da berba (gotovo sprženog) kukuruza počne već početkom septembra, skoro mesec dana ranije nego što je uobičajeno, seljaci ističu da tek počinje borba da Srbija sačuva imidž države kukuruza.

Potrebno je sprečiti da se još jednom pojavi zaraza aflatoksinom, u suprotnom bićemo gotovo zaboravljeni kao izvoznici kako kukuruza, tako i najkvalitetnijeg goveđeg mesa. Najkvalitetnija svetska tržišta ne dopuštaju uvoz ni zaraženog kukuruza, ni njime gajene stoke, odnosno mesa dobijenog iz ovakvog uzgoja. Naravno, bitno je da i sami izbegnemo konzumiranje aflatoksinom zaraženog mesa i mlečnih proizvoda.

Dve pouke

Suše su nam jasno ukazale na dve stvari koje bismo morali učiniti u poljoprivredi ako želimo povratiti nekadašnji status izrazito agrarne, kako ratarske, tako i stočarske zemlje. Rezultati na zemljištu sa još koliko-toliko očuvanim humusnim slojem pokazuju da je na njima prinos i pri najvećim sušama dva i tri puta viši nego na parcelama slabijeg kvaliteta.

Pouka je jasna, u poslednjih pola veka smo sloj humusa smanjili za najmanje tri centimetra i ubuduće bi valjalo polako debljati taj sloj. Za takav trend bitno je imati razvijeno stočarstvo, pa bi u narednim godinama ova grana agrara trebalo da se još snažnije podstiče.

Druga pouka je da zaštita od zaraze aflatoksinom mora u predstojećem periodu biti stalna i praksa kojoj se mora davati prioritet, pogotovo u vreme sušnih i godina sa velikim manjkom vode u zemljištu. Kako dolazi do zaraze? Emiteri aflatoksina su gljivice roda Aspergillus, u narodu poznate kao plesan, buđ. One se pojavljuju na poljoprivrednom zemljištu, a emisija aflatoksina im je posebno izražena kada je vreme tropski toplo i bez padavina.

Aflatoksin – najveća pretnja

No, da bi se kukuruz zarazio aflatoksinom, gljivica mora ući u biljku. To može samo ako pronađe rupu za ulaz. To malo oštećenje kukuruzu nanosi insekt kukuruzni plamenac, obično na oslabljenoj stabljici. Stabljika kukuruza je duga i izrazito tanka i kao takva najslabija je tačka kukuruza.

Tokom velikih vrućina praćenih jakom sušom, posebno ako ima dosta tropskih noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni, stabljika se "umori" i oslabi, često i zalomi. Tada je idealna prilika da kukuruzni plamenac na njoj napravi rupicu kroz koju kasnije plesnive gljivice nađu put za ulazak i u biljci emituju kancerogeni aflatoksin. Kroz ishranu aflatoksin uđe u utrobu stoke, a iz nje se ne može ničim sasvim ni eliminisati, baš kao što se tehnologijama u pripremi hrane ne može ni sasvim neutralisati.

Jedina zaštita od aflatoksina dostupna čoveku je da spreči ulazak plesni u biljku. Dve stvari su ključne da bi zaštita bila efikasna: valja što više osnažiti stabljiku kako bi zdrava, bez povijanja i lomljenja, ostala što duže i tako onemogućila stvaranje rupice pogodne za ulazak plesni. Uporedo bi se radilo na uništavanju larvi insekta kukuruznog plamenca.

Kako podržati agrar

Za jačanje stabljike važno je navodnjavati biljku, pa bi država Srbija što pre trebalo da podstiče ovu meru, bez koje je sve teže opstati na svetskom agrarnom tržištu. Podjednako je važno neprekidno zaprašivati larve kukuruznog plamenca, a za taj posao bila bi dragocena upotreba dronova, kao što se već primenjuje u SAD.

Naravno, neophodno je i izgraditi sistem lansernih stanica iz kojih bi se upravljalo ovim "veštačkim pticama". Mera je za srpsku poljoprivredu, a Srbija je agrarna država, toliko važna da bi izrada ovakvih dronova morala biti prioritet, čak i u odnosu na izradu vojnih.

Ovih dana predsednik Vučić, pre nego što su izbori i raspisani, obilazi Srbiju i najavljuje ulaganja u puteve raznih kategorija i drugu infrastrukturu. Seljaci očekuju da se seti i njihove muke, te da država započne investiranje i u branši od koje direktno zavisi preko dva miliona žitelja.

Čini se da su revitalizacija i proširenja kanala za navodnjavanje i izgradnja sistema lansera za (agrarne) dronove prava prilika da Srbija nešto budžetskog novca investira i u poljoprivredu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

POLJOPRIVREDA suša

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.