Iako je prosveta u ovoj i prošloj godini bila sektor u kojem su zarade kumulativno najviše porasle, za 28,6 odsto prema podacima Ministarstva finansija, to i dalje nije dovoljno da se ovog 1. septembra nađu iznad republičkog proseka.
Kako prenosi
Biznis.rs, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna zarada u obrazovanju isplaćena u junu iznosila
117.229 dinara, dok je prosek države bio
120.401 dinar.
Prosvetni radnici u Srbiji dobili su od januara ove godine povećanje zarada od 5,1 odsto, čime je objedinjen paket dogovoren između Vlade Srbije i sindikata koji je omogućio da nastavnici i profesori svojim platama dostignu prosečnu zaradu u zemlji.
Najpre su u januaru prošle godine dobili povećanje od 11 odsto, usledila su dva povećanja od po pet odsto (od marta i od oktobra), a zatim i ovo poslednje u januaru 2026. godine. Dodatna povećanja u ovoj godini nisu bila predviđena.
Ovi napori države da dodatnim uvećanjima postave prosvetu iznad proseka bili su dovoljni tek da se ta granica preskoči u oktobru prošle godine, kada je prosečna zarada isplaćena u sektoru obrazovanja od 111.796 dinara za malo nadmašila prosečnu zaradu u državi koja je iznosila 110.670 dinara. U svim mesecima pre i posle toga je za njom manje ili više kaskala.
"Svake godine je zarada sve niža i niža, to pokazuju svi podaci. Ako je prosvetni radnik 2012. godine imao blizu tri minimalne zarade kao svoju osnovnu zarada, a danas ima svega 1,55 minimalnih zarada, da li možemo da pričamo o bilo kakvom statusu kada govorimo o materijalnom položaju prosvetnih radnika", kaže predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot.
Prema njegovim rečima, plate su poražavajuće niske, izdvajanje za obrazovanje je jedno od najnižih u Evropi i zato je potpuno normalno da nema nastavnog kadra, da su škole pune ljudi zaposlenih na određeno vreme, zbog čega postoji više nesigurnosti i zaista je opravdano pitanje ko će u tim školama da radi u nekom narednom periodu.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je pre nekoliko dana da je "početna plata nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju bez radnog staža oko 114.000 dinara, što je gotovo izjednačeno sa prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji. Sa radnim stažom i razrednim starešinstvom, plata može biti i veća od 135.000 dinara", precizirao je Stanković.
Međutim, više prosvetnih sindikata reagovalo je na ove tvrdnje ministra navodeći da nije izneo tačne podatke i da početna plata u prosveti iznosi 111.488 dinara, što je skoro 9.000 dinara manje od prosečne zarade.
"Razlika od nekoliko hiljada dinara možda za ministra spada u statističku grešku. Za nastavnika koji od te plate živi, ne. Dakle, početna plata nastavnika je 8.913 dinara manja od republičkog proseka, odnosno oko 7,4 odsto ispod njega. To se ne zove "gotovo izjednačeno", poručili su iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Kada je reč o zaradi od 135.000 dinara koje imaju nastavnici sa starešinstvom i radnim stažom, iz ove sindikalne organizacije su naveli da se do navedenog iznosa dolazi tako što se nastavniku sa više decenija radnog staža dodaje minuli rad i sedam odsto za odeljenjsko starešinstvo.
"Problem je u tome što to mogu da imaju neki, kao što neki zaposleni u Srbiji zarađuju 300.000, 500.000 ili milion dinara. Ali to ne znači da je to plata zaposlenog u Srbiji. Nastavnik sa 30 godina radnog staža nije nastavnik početnik. Minuli rad nije osnovna plata. Odeljenjsko starešinstvo nije poklon države, već naknada za dodatnu obavezu i odgovornost", navode iz Unije.
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da je činjenica da zaposleni u prosveti zarađuju manje od republičkog proseka, iako je 90 odsto tih ljudi visokoobrazovano, dok prosek prikazuje zarade svih zaposlenih i tu najviše ima onih koji imaju srednje obrazovanje.
"Mi moramo zaradu na neki način da vežemo za minimalnu zaradu. Kompresija zarada u poslednjih 15 godina nam govori da će prosvetni radnik za pet godina biti na minimalcu. Moramo da vodimo računa ne samo o zaradama nego i o odnosu među zaradama. Priznaćete da nije isto biti nastavnik i pomoćni radnik u školi", kaže on.
Rešenja, kako ističe, postoje. Ali, ključno je da postoji želja onih koji donose odluke da stanje u obrazovanju bude popravljeno.
"Mi smo dali predlog pre dve godine za drugačiji obračun plata gde bi ovi problemi bili predupređeni, a to je da se jasno zna koliki je odnos između poslova u prosveti. Da recimo profesor ima 2,3 minimalca i kako raste minimalac, tako da raste i plata profesora", navodi Kokot.
On podseća da je od Nove godine predviđeno novo povećanje minimalne zarade od 9,2 odsto i ističe da čisto sumnja da postoji i teoretska šansa da osnovica u obrazovanju poraste za taj procenat. Sa druge strane, svako podizanje minimalca dodatno podiže prosečnu zaradu i zato je sve teže stići je.
Zvaničnih predloga o iznosu povećanja za prosvetu od 2027. zasada nema.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila je prošle nedelje od premijera Srbije Đura Macuta hitnu korekciju visine osnovice za obračun i isplatu zarada u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika.
Taj dokument propisuje da se ukoliko po isteku drugog kvartala osnovna zarada zaposlenih sa visokim obrazovanjem padne ispod republičkog proseka pristupa pregovorima o korekciji zarada.
Zahtev Vladi je ovim povodom upućen 2. jula, ali USPRS sada konstatuje da nije bilo nikakve reakcije skoro dva meseca, zbog čega traže hitnu korekciju visine osnovice.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar