Srbija se prošle godine zadužila 5,2 milijarde evra: Poznato za šta sve
Srbija se u 2025. zadužila direktno za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
Naime, u predlogu Zakona o završnom računu, koji je trenutno pred skupštinskim poslanicima, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,65 milijardi evra u inostranstvu i dodatno 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra kod četiri domaće banke, pokazuje računica Forbes Srbija.
Kada se ovome dodaju garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.
U predlogu Završnog računa navodi se da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom 2025. potvrđene i regulisane zakonima. Reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug. I dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.
Forbes Srbija analizirao je kod koga se država zaduživala tokom 2025. na ovaj način. Odnosno za koje namene i projekte. I o kojim iznosima je reč.
Novi dugovi prema inostranstvu
Ubedljivo najveći iznos od ovih 4,65 milijardi evra, odnosno među ovih 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom 2025. odnosi se na kupovinu francuskih aviona Rafal. Naime, prema tom ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra.
Odmah iza njega je i kredit od 1,13 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Kako stoji na spisku novih direktnih obaveza države, ovaj ugovor popisan je krajem 2024. ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.
Za četiri kredita uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti uzeti su uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.
Nekoliko kredita uzeto je i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš - Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznos je 357 miliona evra.
Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.
Novi dug za Moravski koridor i krediti kod domaćih banaka
Među novim zaduženjima u prošloj godini je i najnoviji kredit, četvrti po redu, koji je država uzela za finansiranje izgradnje Moravskog koridora. Reč je o iznosu od 260 miliona evra, a zajmodavci su, opet konzorcijum banaka, ovoga puta predvođen Džej Pi Morganom.
Osim ovih 18 inostranih zajmova, država je, piše u završnom računu, uzela i nove pozajmice od domaćih banaka. Četiri kredita na spisku unutrašnjeg duga, iznose tačno 70 milijardi dinara. Preračunato po prosečnom kursu iz 2025. radi se o gotovo 600 miliona evra.
Na tom spisku je 12 milijardi dinara kredita uzetog od Banke Inteza za putni pravac Ruma - Šabac - Loznica. Ugovor o zajmu potpisan je na samom kraju 2024. ali je ratifikovan početkom naredne godine.
Država se za isti put zadužila i kod Unikredit banke i to za osam milijardi.
Tu je i pozajmica od OTP banke od 15 milijardi dinara i to za izgradnju dela Dunavske magistrale, od Požarevca i Golupca. I na kraju, kredit od 35 milijardi dinara koji je uzet od NLB Komercijalne banke i to za auto-put od Beograda, preko Zrenjanina do Novog Sada.
Ovaj ugovor o kreditu potpisan je maja 2025.
Svi ovi krediti uzeti su u dinarima, ali sa valutnom klauzulom.
Pročitaj još
Raste zaduživanje kod poslovnih banaka u zemlji
Država se, pokazuju podaci o javnom dugu, sve više zadužuje u dinarima i kod poslovnih banaka. To pokazuje i izveštaj o javnom dugu za 2025. ali i podaci Uprave za javni dug. Naime, kada se uporedi stanje u poslednjih pet godina, dug poslovnim bankama porastao je sa 700 miliona evra na čak 5,3 milijarde koliko je iznosio u junu ove godine.
Na spisku poverilaca Srbije juna 2022. poslovne banke bile su na desetom mestu, mereći po visini duga. Iznad njih su se na tom spisku nalazili kupci dinarskih i evroobveznica, kao i MMF, Evropska investiciona banka, EBRD, kao i strane vlade.
U junu ove godine, ta slika izgleda drastično drugačije. Poslovne banke nalaze se na trećem mestu na listi poverilaca Srbije, odmah iza kupaca evroobveznica i dugoročnih hartija emitovanih u dinarima.
Ceo tekst Forbes Srbija o ztaduživanju države pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
42
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
23
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Komentari 11
da
dal im je vlast objasnila proceduru
Eh
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar