Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
U zemlji kojoj zaduživanje zavisi od zapadnih kamatnih stopa, energetika od Rusa, a investicije od Kine - šta možete očekivati? Zemlju čudesnog duga koji bi bio izuzetno visok da nije fiksnog kursa dinara. Vidi se to lepo i po kampanji za predstojeće izbore - ne pominju se projekti pruge do Budimpešte i Niša uopšte, a ni velika solarna elektrana. Umesto toga vlast je spala na još otvaranja puteva, Expo i manje od milijarde investicija iz Kine u narednim godinama, piše Nova ekonomija.
Nema ni pomena o jačanju novih stranih direktnih investicija (SDI), pominje se isključivo lična i javna potrošnja koja će voditi rast. Da li ekonomija za koju su očekivanja već u dva navrata ove godine spuštena nadole može da podnese rastući javni dug?
Ekonomisti kažu da ima još dovoljno mesta. Međunarodni monetarni fond (MMF) sa kojim zemlja ima savetodavni aranžman kaže da "rastući pritisci na tekuću potrošnju i ambiciozna agenda javnih investicija usporavaju tempo smanjenja duga". Kako dodaju, na srednji rok bilo bi dobro postepeno preći na "fleksibilniji" režim kursa.
"Vlast u Srbiji koristi visoku stopu inflacije koja 'pumpa' nominalni BDP, što im odgovara za prikazivanje uspeha. Rast BDP-a se održava kroz enormni skok domaće potrošnje (povećanje plata i penzija) i investicije poput onih vezanih za Expo, o kojima javnost ima veoma malo uvida. Svi smo 'zarobljenici' fiksno precenjenog dinara. Ova strategija je kao 'alhemija' ili 'čarobna formula' koja održava privid stabilnosti, ali nosi rizik od ekonomske implozije nakon eventualne promene vlasti", objašnjava za Novu ekonomiju profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić.
On je stava da zbog postavki kursa javni dug nije ugrožen.
"U maju je javni dug iznosio 43,7 odsto BDP-a, ali iako je nominalno nizak, eksterni dug je povećan za oko dve milijarde evra", kaže Đukić.
Iskustvo Mađarske i Rumunije
Implozija koja bi mogla da nam se desi posle eventualne promene vlasti se akumulirala loše vođenom ekonomskom politikom, a verovatno i korupcijom prethodnih godina. Ni MMF ne gleda blagonaklono na potrošnju pred izbore, jer kako kažu, "potencijalno može da potkopa dugogodišnju posvećenost vlasti zdravim makroekonomskim politikama i odloži strukturne reforme".
Profesor Đukić daje i komparaciju sa dve države sa kojima Srbija može da se poredi u ekonomskom smislu, a koje su nedavno prošle kroz promenu vlasti. U oba slučaja konstatovani su deficiti u državnoj kasi, a valute su oslabile.
Prema njegovom mišljenju, nije isključeno da nakon promene vlasti u Srbiji, ukoliko do nje dođe, zateknemo sličnu situaciju u budžetu, jer jedan od najvećih problema u zemlji je transparentnost u potrošnji.
Rumunija i Mađarska su, uz Poljsku, Bugarsku i Hrvatsku, prema profesoru Đukiću, zemlje sa kojima ima smisla porediti Srbiju. Za ovu grupu zemalja Svetska banka je revidirala rast naniže za 2026. godinu u odnosu na 2025. godinu. Rumunija se nalazi u političkoj krizi i obelodanjen je ogroman budžetski deficit. Prognozira se veoma nizak rast od svega 0,1 odsto do 0,2 odsto 2026. godine.
Pročitaj još
Biće neophodno preduzimanje "drastičnih ili brutalnih mera" za redukciju nagomilanog budžetskog deficita, prema rečima sagovornika Nove ekonomije. U Mađarskoj je takođe nedavno obelodanjen značajan budžetski deficit, koji se nakon izbora nalazi se na blagoj uzlaznoj putanji. Najoptimističnije prognoze rasta mađarske ekonomije kreću se između 1,2 odsto i dva odsto, što delom zavisi od efekata korišćenja EU fondova koji bi mogli nastupiti sledeće godine, kaže Đukić.
Đukić ističe da su u Rumuniji i Mađarskoj institucije i statistika otvoreno prikazale tešku situaciju i deficite, umesto da ih prikrivaju, što se navodi kao primer koji bi građani Srbije trebalo da poznaju kao scenario koji može uslediti nakon promene vlasti.
Da bude jasno, javni dug Srbije zaista nije ugrožen, ali je rast BDP-a već dva puta revidiran nadole i to od strane MMF-a, ali i drugih institucija. S obzirom da udeo javnog duga u BDP-u opada sa rastom BDP-a, zemlje mogu da zapadnu u probleme onda kada rast privrede podbaci. Očekivanja su za ovu godinu da će rast biti 2,8 odsto od MMF-a, a oko tri odsto od strane vlasti. U oktobru prošle godine, projekcija je bila da će BDP Srbije u 2026. porasti za 3,6 odsto da bi u januaru to korigovali na tri odsto i ponovo u aprilu ove godine na 2,8 odsto.
Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
42
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
23
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Komentari 11
Пантелија
Mr. M
Za dogodine u Botosu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar