Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija

Autor: Nova akonomija (Aleksandra Nenadović)

Info

19.07.2026.

09:30 > 22:34

Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U zemlji kojoj zaduživanje zavisi od zapadnih kamatnih stopa, energetika od Rusa, a investicije od Kine - šta možete očekivati? Zemlju čudesnog duga koji bi bio izuzetno visok da nije fiksnog kursa dinara. Vidi se to lepo i po kampanji za predstojeće izbore - ne pominju se projekti pruge do Budimpešte i Niša uopšte, a ni velika solarna elektrana. Umesto toga vlast je spala na još otvaranja puteva, Expo i manje od milijarde investicija iz Kine u narednim godinama, piše Nova ekonomija.

Nema ni pomena o jačanju novih stranih direktnih investicija (SDI), pominje se isključivo lična i javna potrošnja koja će voditi rast. Da li ekonomija za koju su očekivanja već u dva navrata ove godine spuštena nadole može da podnese rastući javni dug?

Ekonomisti kažu da ima još dovoljno mesta. Međunarodni monetarni fond (MMF) sa kojim zemlja ima savetodavni aranžman kaže da "rastući pritisci na tekuću potrošnju i ambiciozna agenda javnih investicija usporavaju tempo smanjenja duga". Kako dodaju, na srednji rok bilo bi dobro postepeno preći na "fleksibilniji" režim kursa.

"Vlast u Srbiji koristi visoku stopu inflacije koja 'pumpa' nominalni BDP, što im odgovara za prikazivanje uspeha. Rast BDP-a se održava kroz enormni skok domaće potrošnje (povećanje plata i penzija) i investicije poput onih vezanih za Expo, o kojima javnost ima veoma malo uvida. Svi smo 'zarobljenici' fiksno precenjenog dinara. Ova strategija je kao 'alhemija' ili 'čarobna formula' koja održava privid stabilnosti, ali nosi rizik od ekonomske implozije nakon eventualne promene vlasti", objašnjava za Novu ekonomiju profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić.

On je stava da zbog postavki kursa javni dug nije ugrožen.

"U maju je javni dug iznosio 43,7 odsto BDP-a, ali iako je nominalno nizak, eksterni dug je povećan za oko dve milijarde evra", kaže Đukić.

Iskustvo Mađarske i Rumunije

Implozija koja bi mogla da nam se desi posle eventualne promene vlasti se akumulirala loše vođenom ekonomskom politikom, a verovatno i korupcijom prethodnih godina. Ni MMF ne gleda blagonaklono na potrošnju pred izbore, jer kako kažu, "potencijalno može da potkopa dugogodišnju posvećenost vlasti zdravim makroekonomskim politikama i odloži strukturne reforme".

Profesor Đukić daje i komparaciju sa dve države sa kojima Srbija može da se poredi u ekonomskom smislu, a koje su nedavno prošle kroz promenu vlasti. U oba slučaja konstatovani su deficiti u državnoj kasi, a valute su oslabile.

Prema njegovom mišljenju, nije isključeno da nakon promene vlasti u Srbiji, ukoliko do nje dođe, zateknemo sličnu situaciju u budžetu, jer jedan od najvećih problema u zemlji je transparentnost u potrošnji.

Rumunija i Mađarska su, uz Poljsku, Bugarsku i Hrvatsku, prema profesoru Đukiću, zemlje sa kojima ima smisla porediti Srbiju. Za ovu grupu zemalja Svetska banka je revidirala rast naniže za 2026. godinu u odnosu na 2025. godinu. Rumunija se nalazi u političkoj krizi i obelodanjen je ogroman budžetski deficit. Prognozira se veoma nizak rast od svega 0,1 odsto do 0,2 odsto 2026. godine.

Biće neophodno preduzimanje "drastičnih ili brutalnih mera" za redukciju nagomilanog budžetskog deficita, prema rečima sagovornika Nove ekonomije. U Mađarskoj je takođe nedavno obelodanjen značajan budžetski deficit, koji se nakon izbora nalazi se na blagoj uzlaznoj putanji. Najoptimističnije prognoze rasta mađarske ekonomije kreću se između 1,2 odsto i dva odsto, što delom zavisi od efekata korišćenja EU fondova koji bi mogli nastupiti sledeće godine, kaže Đukić.

Đukić ističe da su u Rumuniji i Mađarskoj institucije i statistika otvoreno prikazale tešku situaciju i deficite, umesto da ih prikrivaju, što se navodi kao primer koji bi građani Srbije trebalo da poznaju kao scenario koji može uslediti nakon promene vlasti.

Da bude jasno, javni dug Srbije zaista nije ugrožen, ali je rast BDP-a već dva puta revidiran nadole i to od strane MMF-a, ali i drugih institucija. S obzirom da udeo javnog duga u BDP-u opada sa rastom BDP-a, zemlje mogu da zapadnu u probleme onda kada rast privrede podbaci. Očekivanja su za ovu godinu da će rast biti 2,8 odsto od MMF-a, a oko tri odsto od strane vlasti. U oktobru prošle godine, projekcija je bila da će BDP Srbije u 2026. porasti za 3,6 odsto da bi u januaru to korigovali na tri odsto i ponovo u aprilu ove godine na 2,8 odsto.

Ceo tekst Nove ekonomije čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zaduživanje republike

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Пантелија

19.07.2026 • 20:00

Priče za malu decu

U ovakva priče o našem rastu više ni mala deca ne bi poverovala, a kamoli neki normalan čovek koji zna da računa bar do sto.

8 13 -5
Mr. M

19.07.2026 • 17:02

Obrni okreni narod je tu da opsluzuje ove na vlasti dok se bogate i uzivaju

9 9 0
Za dogodine u Botosu

19.07.2026 • 14:09

Re

Za ovog botića, porediš Hrvatsku koja ima milijarde i milijarde evra priliva od turizma, dakle to je bio realan kurs kune jer je bio pokriven ali treba da imaš mozgić da bi to ukapirao. Već sad radiš za 300 EUR samo lepše zvuci kad kažu da je 700

32 55 -23

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.