Fiskalni savet: Poljoprivreda Srbije 15 godina stagnira
Fiskalni savet smatra da je potrebna reforma poljoprivrede Srbije jer ona u poslednjih 10-15 godina nije povećavala proizvodnju, iako se za nju godišnje iz budžeta daje po oko 1,4 milijarde evra.
Foto: 021.rs
U danas objavljenoj analizi "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika", Fiskalni savet je upozorio da je produktivnost poljoprivrede u Srbiji na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži.
"Čak 90 odsto traktora i tri četvrtine kombajna starije je od deset godina. Međunarodna konkurentnost sektora postepeno slabi, na šta ukazuje osetno brži rast uvoza od izvoza, dok je proizvodnja znatno nestabilnija nego u većini evropskih zemalja, pre svega zbog nedovoljnog prilagođavanja sušama i drugim klimatskim rizicima", saopštilo je to nezavisno telo.
Fiskalni savet kao verovatno najveće ograničenje za budući razvoj poljoprivrede vidi brzo smanjivanje radne snage jer podaci pokazuju da je između dva Popisa poljoprivrede ukupan obim rada u tom sektoru opao za više od 20 odsto, a gotovo polovina nosilaca gazdinstava je starija od 65 godina.
Savet smatra da problem nije koliko novca daje država, već kako se on koristi i zaključuje da država mora da napravi zaokret u agrarnoj politici da bi se oživeo razvoj tog važnog sektora koji, pored ekonomskog, ima veliki socijalni i strateški značaj.
Fiskalni savet je naglasio da je jedna od retkih dobrih vesti to što se za poljoprivredu već daje dovoljno novca iz budžeta - oko 1,4 milijarde evra godišnje - kada se uključe sve subvencije, "refakcije za gorivo" i druga davanja, pa potrebna reforma u načelu ne zahteva dodatna budžetska izdvajanja.
"Međutim, struktura te podrške bitno se razlikuje od savremene agrarne prakse: za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, u Srbiji su zapostavljene eko-šeme, (nagrade za primenu eko-praksi), redistributivna plaćanja (dodatna podrška) za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda", naveo je Fiskalni savet.
Konstatovano je da "država pretežno finansira održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela, umesto da raspoloživa sredstva koristi za njegovu transformaciju ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi", a problem je i nestabilnost sistema jer su samo u periodu 2023-2025. propisi o raspodeli podsticaja menjani 34 puta.
Fiskalni savet je ocenio da takav sistem otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, posebno u sektorima poput stočarstva i višegodišnjih zasada, gde je dugotrajan povrat ulaganja.
Neuspešna agrarna politika, kako je ukazano, utiče i na visoke cene hrane koje sve više osećaju građani jer hrana u Srbiji danas košta oko 96 odsto proseka EU.
Savet je naveo da je tačno da skupa hrana u Srbiji nije posledica samo poljoprivrede - značajan deo cenovnih pritisaka nastaje i u preradi, distribuciji i maloprodaji, ali niska produktivnost domaće proizvodnje predstavlja deo problema.
"Posebno je indikativno to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva", ukazao je Fiskalni savet.
Dodaje da su gotovo svi problemi domaće poljoprivrede strukturne prirode i akumuliraju se decenijama, a svako dalje "guranje pod tepih" povećava ekonomske troškove njihovog rešavanja.
Fiskalni savet smatra da više nema prostora za parcijalne korekcije i ad hok regulatorne intervencije koje mogu privremeno ublažiti posledice, ali ne otklanjaju njihove uzroke, a neretko stvaraju nove trajne budžetske obaveze.
"Zato je potrebna postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, zahteva drugačiju upotrebu raspoloživih sredstava. To podrazumeva postepeno smanjivanje značaja proizvodno vezanih subvencija i drugih kratkoročnih mera, a veće oslanjanje na investicije, redistributivna plaćanja, upravljanje rizicima i mere usmerene na kvalitet i bezbednost hrane i očuvanje prirodnih resursa", naveo je Savet i predložio mogući pravac reforme koja bi se sprovodila fazno, tokom 6-10 godina.
U prvoj fazi prioritet bi, po toj preporuci, bila stabilizacija pravila i vraćanje predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema.
U narednoj fazi postepeno bi se menjala struktura podrške - sve veći značaj dobijale bi mere za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje.
Pročitaj još
"U završnoj fazi novi instrumenti postali bi okosnica sistema koji bi se time približio savremenoj arhitekturi Zajedničke poljoprivredne politike EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrede", zaključio je Fiskalni savet.
Ključ reforme, piše dalje, nije samo izbor subvencija, već sposobnost države da sprovede i kontroliše nov, složeniji sistem jer Srbija sada nema dovoljno razvijene elektronske registre, kontrolne mehanizme, laboratorijske i stručne kapacitete koje takav model zahteva.
Zbog toga, kako je ocenjeno, institucionalno jačanje mora početi odmah kroz uspostavljanje IACS/LPIS sistema (Integrisan administvni i kontrolni sistem i Sistem identifikacije zemljišnih parcela), unapređenje registra gazdinstava, jačanje inspekcija i specijalizovanih službi i obezbeđivanje dovoljnog broja stručnih kadrova.
Reforma se, navedeno je u analizi, tu ne završava već je neophodno povećati javna ulaganja u infrastrukturu - pre svega u navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete i lokalnu i atarsku putnu mrežu.
"Istovremeno, povećanje produktivnosti primarne proizvodnje mora biti praćeno boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom - većom transparentnošću cena i marži, jačanjem pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvojem zajedničke logističke infrastrukture", preporučio je Fiskalni savet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Osnovcima podeljeno pola miliona školskih setova sa motivima Ekspa
31.08.2026.•
0
Kompanija "Ekspo 2027" saopštila je danas da je dostavila više od 540 hiljada školskih setova osnovnim školama širom Srbije sa motivima te manifestacije i maskotama Milice i Rastka, povodom početka nove školske godine.
Završena sednica Skupštine Srbije: Usvojen predlog rebalansa budžeta i preostalih 58 tačaka dnevnog reda
31.08.2026.•
1
Skupština Srbije usvojila je danas, pored rebalansa budžeta za 2026. i isplate jednokratne pomoći građanima, još 57 tačaka dnevnog reda.
Zbog početka školske godine: Policija pojačava kontrolu saobraćaja oko škola
31.08.2026.•
1
Saobraćajna policija će povodom početka nove školske godine pojačano kontrolisati saobraćaj u zonama svih osnovnih škola na teritoriji Srbije.
Skupština Srbije usvojila zakon o isplati državne pomoći građanima
31.08.2026.•
11
Skupština Srbije usvojila je zakon o isplati jednokratne pomoći građanima, u cilju popravljanja životnog standarda za vreme energetske krize.
VIDEO Uprkos upozorenjima: Vozači u Železniku prelaze pružne prelaze i kad je rampa spuštena
31.08.2026.•
5
Infrastruktura železnice Srbije je podelila snimak na kome se vide kako pojedini vozači nepropisno prelaze prugu u beogradskom naselju Železnik dok je rampa spuštena.
"Građani ne treba da brinu, ovo treba da vide kao veliki uspeh": Koji su dalji planovi za robote iz Šapca?
31.08.2026.•
14
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da je otvaranje fabrike humanoidnih robota u Šapcu prilika za dalje ekonomsko napredovanje Srbije.
Profesor Baucal: Ministar prosvete sve više deluje kao kolonijalni upravnik
31.08.2026.•
0
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal pozvao je državu da "prestane da se ponaša kao okupator univerziteta i postane partner i podrška unapređivanju kvaliteta nastave i nauke".
Požar na Stolovima nije lokalizovan, u Deliblatskoj peščari mirno
31.08.2026.•
1
Požar na Stolovima nije lokalizovan, ali je situacija bolja nego prethodnih dana, saopšteno je iz lokalne vatrogasne službe.
Studenti objavili plan komemorativne šetnje 1. septembra u Beogradu povodom 22 meseca od pada nadstrešnice
31.08.2026.•
6
Studenti u blokadi objavili su plan komemorativne šetnje koja će u utorak, 1. septembra biti organizovana u Beogradu povodom 22 meseca od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Infrastruktura železnice Srbije: Nadvožnjak u Surčinu bezbedan, nema oštećenja konstrukcije
31.08.2026.•
4
Na železničkom nadvožnjaku u Surčinu, na putu prema Jakovu, nakon prolaska teretnog voza, oštećene su limene kanalete za kablove zbog čega je privremeno obustavljen drumski saobraćaj.
Vučić poručio srpskim državljanima u inostranstvu: Braćo i sestre, vratite se u Srbiju, zemlja napreduje
31.08.2026.•
108
Predsednik Aleksandar Vučić pozvao je državljane Srbije u inostranstvu da pogledaju kojom brzinom Srbija napreduje i gradi se, pa da se pripremaju za povratak u svoju zemlju.
Skupština Srbije danas glasa o rebalansu budžeta i još 58 tačaka dnevnog reda
31.08.2026.•
1
U Skupštini Srbiji danas je dan za glasanje, a poslanici će se izjasniti o 59 tačaka dnevnog reda, od kojih je prva predlog rebalansa budžeta za ovu godinu.
Kamiondžije se danas okupljaju ispred predstavništava EU u Beogradu, Podgorici, Skoplju i Sarajevu
31.08.2026.•
10
Prevoznici sa Zapadnog Balkana (ZB) održaće danas u podne dvočasovna javna okupljanja ispred sedišta Delegacija EU u Beogradu, Podgorici, Skoplju i Sarajevu.
Procena mogućeg izbornog ishoda: Studentskoj listi 48,5 odsto glasova na izborima, a SNS 38,6 odsto
30.08.2026.•
87
Studentska lista osvojila bi oko 48,5 odsto glasova na narednim parlamentarnim izborima u Srbiji, dok bi lista SNS-Aleksandar Vučić dobila 38,6 odsto, a SPS 3,9 odsto.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar