Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate
Povećanje budžetskog deficita sa tri na 3,5 odsto znači i veću potrebu za finansiranjem, koja će biti pokrivena zaduživanjem, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, govoreći o novim jednokratnim davanjima građanima.
Foto: Pixabay
On je za Insajder naveo da će dug nominalno biti veći nego što je prvobitno planirano i ocenio da jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na privredni rast.
"Mi nismo rekli da je svaka pomoć loša, nego smo pokrenuli dva važna pitanja. Ako imate jednokratnu pomoć od 100 milijardi dinara u jednoj godini, postavlja se pitanje da li je trenutak za to dobar i da li je način ili dizajn te mere dobar", rekao je Milanović.
On je ocenio da, iz ekonomskog ugla, trenutno nema potrebe za dodatnim podsticanjem tražnje, jer je privredni rast blizu svog potencijala, a dodatna fiskalna ekspanzija može stvoriti pritisak na inflaciju.
Kada je reč o načinu raspodele pomoći, Milanović smatra da bi, ukoliko je cilj pomoć socijalno najugroženijima, novac trebalo usmeriti onima kojima je najpotrebniji.
"U tom smislu, imate sistem socijalnih karata, ili bar je najavljivano da ga imamo, koji je usklađen sa još, recimo, 50-ak registara: Poreska uprava, MUP i tako dalje, koji uzima u obzir materijalni status domaćinstva, ne samo konkretno lična primanja pojedinca. S tim se možda moglo sa manje sredstava targetirati više ljudi koji su u stvarnoj potrebi i sa većim pojedinačnim novcem", naveo je on.
Milanović je upozorio da će se sredstva za pomoć najvećim delom obezbediti kroz veći javni dug.
"Vi praktično radite jedan transfer u smislu novca da bi se novac za tu pomoć isplatio. Najvećim delom će morati da se poveća javni dug, koji će građani sutradan vraćati sa kamatom. Najprostije rečeno, to je kao da nekog pitate da dobije sada nešto što će kasnije vraćati sa kamatom. Ako je u pitanju pomoć socijalno najugroženima, onda postoji bolja mera da se to uradi", rekao je on.
"Jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast"
"Te jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast, vrlo je privremen i ograničen, eventualno na smanjenje siromaštva i nejednakosti", ocenio je Milanović.
Dodao je da bi, ukoliko je cilj ublažavanje energetskih ili drugih šokova, pomoć mogla biti usmerenija, jer država već ima tehničke mogućnosti za to.
"Država već ima tehničke mogućnosti da to uradi, a ako nema, onda bi trebalo i da objasni zašto se opet ide na davanje svima, pogotovo što u računicu treba uzeti i novac koji će se vraćati kroz kamate i sredstva koja će biti pozajmljena", rekao je.
Govoreći o tvrdnjama vlasti da se jednokratnim davanjima podstiču privredni rast i potrošnja, Milanović je ukazao na strukturu domaće privrede.
"Srbija je mala, otvorena privreda sa velikim udelom uvoza. U ekonomiji postoje ti fiskalni multiplikatori, oni su vrlo mali kod tekuće potrošnje. Odnosno, jedan dinar neće se sav potrošiti privredi ovde, vi ćete čak zbog strukture naše privrede možda i više podstaći inostrani BDP, jer će se deo potrošiti na uvoz", rekao je.
On je dodao da privrednom rastu trenutno verovatno nije potrebna takva pomoć, jer je "rast već malo povećan u odnosu na početak i blizak potencijalu Srbije".
"Dosta je kompleksnija priča da povećate potencijalni rast dugoročno. Sve kratkoročne mere na kraju iščezavaju vrlo brzo", naveo je.
Pročitaj još
Milanović je ocenio da će jednokratne mere građanima verovatno doneti određeni kratkoročni boljitak, ali da ostaje pitanje da li su one optimalna mera.
Kada je reč o javnim finansijama, rekao je da Fiskalni savet nije osporavao njihovu stabilnost.
"Naš javni dug, čak i sa ovim novim merama, biće ispod 45 odsto društvenog proizvoda. To je vrlo prihvatljiva mera za Srbiju i to je nesporno", rekao je Milanović.
Međutim, Fiskalni savet dovodi u pitanje kvalitet fiskalne politike, odnosno da li je novac mogao drugačije da bude raspoređen. Kao moguće alternative naveo je programe zaštite energetski ugroženih domaćinstava, dekarbonizacije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite od poplava.
Milanović je ocenio da jednokratna pomoć nije nužno priznanje da građani teško žive, jer za nju mogu postojati objektivne okolnosti, poput energetske ili geopolitičke krize, ali da je i tada ključno pitanje kome se pomoć usmerava.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Produžena OFAK-ova licenca MOL-u za nastavak pregovora sa NIS-om
29.08.2026.•
0
Mađarska kompanija MOL objavila je da je dobila licencu Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) da nastavi pregovore o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Gorivo u Srbiji i dalje najskuplje u regionu: Pogledajte koliko košta u komšiluku
28.08.2026.•
12
Nakon objavljivanja najnovijih cena goriva, građani Srbije će i dalje plaćati najskuplji dizel i benzin u regionu.
Gorivo ponovo poskupelo
28.08.2026.•
27
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Od 1. septembra nova pravila za promenu PDV osnovice
28.08.2026.•
3
Od 1. septembra poreske obveznike očekuju nova pravila u vezi sa naknadnim promenama poreske osnovice za PDV.
Viz er: Nastavićemo dijalog sa srpskim vlastima kako bi se pronašlo rešenje
27.08.2026.•
5
Kompanija Viz er saopštila je da je tokom juna, jula i avgusta obavila više od 3.000 letova iz Srbije i prevezla skoro 700.000 putnika.
Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku
27.08.2026.•
4
Prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku i privatizacija tog državnog preduzeća propala je zbog toga što niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 milion evra, kolika je bila početna cena.
Besplatno obrazovanje samo na papiru: Koliko roditelje zaista košta početak školske godine?
26.08.2026.•
11
Bliži se prvi septembar, mali korak za đake, ali veliki udar na novčanike roditelja.
Poskupljenje goriva: Ratuj globalno, plaćaj lokalno
26.08.2026.•
11
Ljute se ovih dana vozači zbog poskupljenja cena goriva.
Srbija se prošle godine zadužila 5,2 milijarde evra: Poznato za šta sve
26.08.2026.•
11
Srbija se u 2025. zadužila direktno za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Ekonomista Arsić: Država se prvo zadužila, a sad od toga građanima isplaćuje pomoć
26.08.2026.•
18
Vlada Srbije usvojila je rebalans budžeta koji podrazumeva širenje budžetskog deficita, a nauštrab javnih projekata bitnih za kvalitet života svih građana.
Odakle nam novac za 6.000 dinara: Mali kaže od "neočekivane" milijarde, "ispumpavanje privrede" za ekonomiste
25.08.2026.•
15
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je država u proteklih sedam meseci oporezivanjem prikupila "neočekivanih" dodatnih milijardu evra.
Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu
25.08.2026.•
5
Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od ev
"Ekonomski Dan D": Amerika uvodi sankcije svima koji imaju bilo kakve veze s Iranom
25.08.2026.•
10
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da proširuje sekundarne sankcije koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta.
Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
24.08.2026.•
2
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Tramp: Od 1. januara carine na sve automobile i auto-delove iz Kanade biće povećane na 50 odsto
24.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp je danas, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da će od 1. januara carine na sve automobile, kamione i automobilske delove iz Kanade biti povećane na 50 odsto.
Koliko se mladih u Srbiji ne školuje, ne radi, niti ide na obuke?
24.08.2026.•
9
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske i Austrije koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat - takozvana NEET stopa - smanjuje.
Minimalac od januara 600 evra: Prema državi - to je dovoljno da se pokriju osnovni troškovi
24.08.2026.•
32
Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada.
Lukoil prodaje četiri benzinske pumpe u Srbiji
24.08.2026.•
2
Kompanija Lukoil Srbija oglasila je na prodaju četiri konzervirane benzinske stanice u Deliblatu, Grlištu i dve u Pirotu.
Ekspo, vojska, Osmeh Vojvodine, pruga: Nekome rebalansom republičkog budžeta više novca, nekom manje
23.08.2026.•
8
Vlada Srbije prepolovila je planirane troškove za Nacionalni fudbalski stadion ove godine, prekomponovala budžetska izdvajanja za izložbu Ekspo, i značajno uvećala budžet Ministarstva odbrane za "mašine i opremu".
Svaka četvrta nemačka kompanija strahuje od gubitka konkurentnosti van EU
23.08.2026.•
3
Svaka četvrta nemačka kompanija, odnosno 25,4 odsto anketiranih, strahuje da će izgubiti konkurentnost na tržištima van Evropske unije, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar