Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate
Povećanje budžetskog deficita sa tri na 3,5 odsto znači i veću potrebu za finansiranjem, koja će biti pokrivena zaduživanjem, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, govoreći o novim jednokratnim davanjima građanima.
Foto: Pixabay
On je za Insajder naveo da će dug nominalno biti veći nego što je prvobitno planirano i ocenio da jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na privredni rast.
"Mi nismo rekli da je svaka pomoć loša, nego smo pokrenuli dva važna pitanja. Ako imate jednokratnu pomoć od 100 milijardi dinara u jednoj godini, postavlja se pitanje da li je trenutak za to dobar i da li je način ili dizajn te mere dobar", rekao je Milanović.
On je ocenio da, iz ekonomskog ugla, trenutno nema potrebe za dodatnim podsticanjem tražnje, jer je privredni rast blizu svog potencijala, a dodatna fiskalna ekspanzija može stvoriti pritisak na inflaciju.
Kada je reč o načinu raspodele pomoći, Milanović smatra da bi, ukoliko je cilj pomoć socijalno najugroženijima, novac trebalo usmeriti onima kojima je najpotrebniji.
"U tom smislu, imate sistem socijalnih karata, ili bar je najavljivano da ga imamo, koji je usklađen sa još, recimo, 50-ak registara: Poreska uprava, MUP i tako dalje, koji uzima u obzir materijalni status domaćinstva, ne samo konkretno lična primanja pojedinca. S tim se možda moglo sa manje sredstava targetirati više ljudi koji su u stvarnoj potrebi i sa većim pojedinačnim novcem", naveo je on.
Milanović je upozorio da će se sredstva za pomoć najvećim delom obezbediti kroz veći javni dug.
"Vi praktično radite jedan transfer u smislu novca da bi se novac za tu pomoć isplatio. Najvećim delom će morati da se poveća javni dug, koji će građani sutradan vraćati sa kamatom. Najprostije rečeno, to je kao da nekog pitate da dobije sada nešto što će kasnije vraćati sa kamatom. Ako je u pitanju pomoć socijalno najugroženima, onda postoji bolja mera da se to uradi", rekao je on.
"Jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast"
"Te jednokratne pomoći nemaju dugoročno pozitivan uticaj na rast, vrlo je privremen i ograničen, eventualno na smanjenje siromaštva i nejednakosti", ocenio je Milanović.
Dodao je da bi, ukoliko je cilj ublažavanje energetskih ili drugih šokova, pomoć mogla biti usmerenija, jer država već ima tehničke mogućnosti za to.
"Država već ima tehničke mogućnosti da to uradi, a ako nema, onda bi trebalo i da objasni zašto se opet ide na davanje svima, pogotovo što u računicu treba uzeti i novac koji će se vraćati kroz kamate i sredstva koja će biti pozajmljena", rekao je.
Govoreći o tvrdnjama vlasti da se jednokratnim davanjima podstiču privredni rast i potrošnja, Milanović je ukazao na strukturu domaće privrede.
"Srbija je mala, otvorena privreda sa velikim udelom uvoza. U ekonomiji postoje ti fiskalni multiplikatori, oni su vrlo mali kod tekuće potrošnje. Odnosno, jedan dinar neće se sav potrošiti privredi ovde, vi ćete čak zbog strukture naše privrede možda i više podstaći inostrani BDP, jer će se deo potrošiti na uvoz", rekao je.
On je dodao da privrednom rastu trenutno verovatno nije potrebna takva pomoć, jer je "rast već malo povećan u odnosu na početak i blizak potencijalu Srbije".
"Dosta je kompleksnija priča da povećate potencijalni rast dugoročno. Sve kratkoročne mere na kraju iščezavaju vrlo brzo", naveo je.
Pročitaj još
Milanović je ocenio da će jednokratne mere građanima verovatno doneti određeni kratkoročni boljitak, ali da ostaje pitanje da li su one optimalna mera.
Kada je reč o javnim finansijama, rekao je da Fiskalni savet nije osporavao njihovu stabilnost.
"Naš javni dug, čak i sa ovim novim merama, biće ispod 45 odsto društvenog proizvoda. To je vrlo prihvatljiva mera za Srbiju i to je nesporno", rekao je Milanović.
Međutim, Fiskalni savet dovodi u pitanje kvalitet fiskalne politike, odnosno da li je novac mogao drugačije da bude raspoređen. Kao moguće alternative naveo je programe zaštite energetski ugroženih domaćinstava, dekarbonizacije, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite od poplava.
Milanović je ocenio da jednokratna pomoć nije nužno priznanje da građani teško žive, jer za nju mogu postojati objektivne okolnosti, poput energetske ili geopolitičke krize, ali da je i tada ključno pitanje kome se pomoć usmerava.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
0
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
3
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
5
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
6
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Komentari 33
Nedjo
Kole
Megi
Bespotrebna priča, očigledno nemamo drugih problema.
20% PDV-a od te potrošnje u državnu kasu, Bog da je vidi.
Pametan čovek.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar