"Čeka nas teška zima": Suša i nizak vodostaj utiču na cenu struje
Niski vodostaji evropskih reka drastično smanjuju rad hidroelektrana, dok je suša uzdrmala snabdevanje i pokrenula berzanski rast cena električne energije u regionu.
Foto: Pixabay
Direktor Srpske berze električne energije (SEPEKS), Miloš Mladenović, za RTS kaže da je situacija na tržištu struje bolja, ali da nas, ipak, očekuje hladna zima.
Mladenović je objasnio da se situacija na tržištu električne energije poboljšava kada je reč o hidrologiji i proizvodnji nuklearnih elektrana, ali su zbog, i dalje toplog vremena i visoke potrošnje, cene na visokom nivou.
Mladenović je poredio jul i avgust 2022. sa ovom godinom, gde se, kako kaže, vidi se da se trend promenio.
Prošle godine u julu cene su u Srbiji bile nešto više od 100 evra po megavat-satu, dok su u avgustu bile čak i niže, oko 80 evra.
"U tom periodu su cene između srpskog i mađarskog tržišta bile praktično na istom nivou, dok je ove godine situacija potpuno drugačija. U julu smo na SEPEKS-u imali cenu na nivou od oko 110 evra po megavat-satu, u Mađarskoj je to bilo i preko 120, prosečna bazna cena. A znamo da su u avgustu cene znatno skočile", kaže Mladenović.
Večernja struja skuplja od dnevne
Mladenović navodi da se situacija promenila zbog većeg udela solarnih elektrana, pa su cene tokom dana znatno niže.
"Imamo situaciju da je u dnevnim satima cena znatno niža, dok su u večernjim, pogotovo tokom ove, da kažem, avgustovske krize, išle i do nivoa od preko 400 i 500 evra po megavat-satu u ta tri vršna sata."
Srbija je od momenta liberalizacije, od 2008. godine, deo jedinstvenog evropskog tržišta, pa se poremećaji i situacija u zapadnoj i centralnoj Evropi odražavaju i na naš region i srpsko tržište. Tokom avgusta sušom nije bio pogođen samo region, već je slična situacija bila i u Francuskoj.
"U Francuskoj je u nekim momentima čak oko 6.500 megavata nuklearne proizvodnje bilo van pogona. Mi smo imali direktan uticaj na smanjenu proizvodnju hidroelektrana. Kod nas u Đerdapu ovih dana protok je negde na nivou oko 1.400 kubika po sekundi, a znamo da je biološki minimum na nivou 2.500 kubika. Tako da, imali smo taj direktan uticaj", objasnio je Mladenović.
Pročitaj još
Kobno gašenje nuklearki
Pored direktnog uticaja suše na proizvodnju u hidroelektranama, region je pogodio i indirektan uticaj – smanjena proizvodnja i izlazak iz pogona nuklearnih kapaciteta u Pakšu. Mladenović navodi da je veliki problem predstavljalo i to što je nuklearna elektrana Černavoda, kapaciteta oko 1.500 megavata, bila van pogona.
"Kod nas u regionu, srećom, Kozloduj je ostao u pogonu, tako da je tokom ovih, teških dana, višak energije u regionu pre svega dolazio iz Bugarske i iz Grčke. Mi smo se najviše oslanjali na proizvodnju iz termokapaciteta."
On ističe da tržište električne energije nije bilo u kritičnom stanju, jer je bilo dovoljno raspoloživih kapaciteta da energija može da se uveze.
"U bližem periodu se ne očekuju velike promene cena, situacija na "futures" tržištu je slična kao sada, dakle, očekuju se tu cene na nivou između 135 i 150 evra po megavat-satu u septembru. Situacija sa vodom se povećava, taj nivo polako raste, a nuklearne elektrane se vraćaju u pogon."
Na korak do hladne zime
Mladenović navodi da će situacija tokom zime zavisiti pre svega od količine vode tokom jeseni i od toga koliko će akumulacije uspeti da se oporave.
"Predviđanja su da nas čeka teška zima, to je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti. Veliki značaj ima energija iz vetra, posebno u večernjim satima, kada su potrošnja i cene najviše. U Nemačkoj je, na primer, prognoza proizvodnje iz vetra povoljna."
Velike kompanije poslednjih godina insistiraju na kupovini električne energije iz obnovljivih izvora. Reč je o takozvanim garancijama porekla i strateškom opredeljenju velikih kompanija, ali se u širem kontekstu menja i dosadašnja paradigma energetske tranzicije.
"Kompletna paradigma i narativ se promenio jer je, sa početkom tog takozvanog "Green Deal-a" i transformacije celokupne ekonomije, bio poznati "4D" koncept koji se bazirao na deregulaciji, dekarbonizaciji, decentralizaciji i digitalizaciji sistema", navodi Mladenović.
On objašnjava da je taj koncept podrazumevao postavljanje ciljeva o broju novih kapaciteta iz vetra i solara, baterijskih skladišta i brzini digitalizacije. Međutim, nakon pandemije, ponovo u prvi plan dolazi stari "4A" princip, koji se bazira na sigurnosti snabdevanja.
Mladenović dodaje da je suština tog pristupa da više nije jedino pitanje koliko brzo se instaliraju novi vetro-solarni kapaciteti i baterijska skladišta, već da li će u kritičnim večernjim satima biti dovoljno električne energije, koliko će ona koštati i koliko je njena cena društveno prihvatljiva.
"Znači, suština je u tome da se pitanje toga koliko brzo mi instaliramo nove vetro-solarne i baterijska skladišta menja u odnosu na to da li ćemo mi večeras između 20 i 21 čas imati energije, koliko ona košta i koliko je ona socijalno i društveno prihvatljiva."
Srbija u jedinstvenom tržištu električne energije EU
Kada je reč o ulasku Srbije u jedinstveno tržište električne energije Evropske unije, Mladenović navodi da je Srbija već deo tog tržišta, zbog čega se dešavanja na evropskom tržištu po principu spojenih sudova odražavaju i na nas.
"Ovo o čemu se već dugo priča je pristupanje tom takozvanom "market coupling" procesu, to jest procesu spajanja spot tržišta dan unapred i "intraday" tržišta. Mi smo, sa strane SEPEKS-a i EMS-a, već osnivanjem SEPEKS-a postali tehnički spremni."
U međuvremenu je ustanovljena regionalna berza električne energije zajedno sa partnerima iz Mađarske i Slovenije. Ipak, još se čeka verifikacija pravnog i regulatornog okvira, odnosno transpozicija evropskog okvira u domaće zakonodavstvo.
"Mi svi se nadamo da će to uskoro biti. Očekivali smo u junu, međutim, Evropska komisija nije dala zeleno svetlo. Naše poslednje prognoze su, ukoliko se to završi po planu do kraja ove godine, da bi taj proces spajanja tržišta bio završen u prvom kvartalu 2029. godine", zaključio je Mladenović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
SAD će kontrolisati 65 milijardi barela venecuelanske nafte
29.08.2026.•
5
Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Venecuelom o kontroli više od 65 milijardi barela njenih dokazanih rezervi nafte, saopštio američki predsednik Donald Tramp.
Produžena OFAK-ova licenca MOL-u za nastavak pregovora sa NIS-om
29.08.2026.•
3
Mađarska kompanija MOL objavila je da je dobila licencu Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) da nastavi pregovore o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Milanović (Fiskalni savet) o novcu koji Vučić "deli" građanima: Vraćaće ga kroz veći javni dug i kamate
29.08.2026.•
24
Povećanje budžetskog deficita sa tri na 3,5 odsto znači i veću potrebu za finansiranjem, koja će biti pokrivena zaduživanjem, kaže Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, govoreći o novim jednokratnim davanjima građanima.
Gorivo u Srbiji i dalje najskuplje u regionu: Pogledajte koliko košta u komšiluku
28.08.2026.•
20
Nakon objavljivanja najnovijih cena goriva, građani Srbije će i dalje plaćati najskuplji dizel i benzin u regionu.
Gorivo ponovo poskupelo
28.08.2026.•
29
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Od 1. septembra nova pravila za promenu PDV osnovice
28.08.2026.•
4
Od 1. septembra poreske obveznike očekuju nova pravila u vezi sa naknadnim promenama poreske osnovice za PDV.
Viz er: Nastavićemo dijalog sa srpskim vlastima kako bi se pronašlo rešenje
27.08.2026.•
5
Kompanija Viz er saopštila je da je tokom juna, jula i avgusta obavila više od 3.000 letova iz Srbije i prevezla skoro 700.000 putnika.
Propala prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku
27.08.2026.•
6
Prva prodaja JAT apartmana na Kopaoniku i privatizacija tog državnog preduzeća propala je zbog toga što niko nije dostavio validnu ponudu od minimum 5,1 milion evra, kolika je bila početna cena.
Besplatno obrazovanje samo na papiru: Koliko roditelje zaista košta početak školske godine?
26.08.2026.•
11
Bliži se prvi septembar, mali korak za đake, ali veliki udar na novčanike roditelja.
Poskupljenje goriva: Ratuj globalno, plaćaj lokalno
26.08.2026.•
11
Ljute se ovih dana vozači zbog poskupljenja cena goriva.
Srbija se prošle godine zadužila 5,2 milijarde evra: Poznato za šta sve
26.08.2026.•
11
Srbija se u 2025. zadužila direktno za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Ekonomista Arsić: Država se prvo zadužila, a sad od toga građanima isplaćuje pomoć
26.08.2026.•
18
Vlada Srbije usvojila je rebalans budžeta koji podrazumeva širenje budžetskog deficita, a nauštrab javnih projekata bitnih za kvalitet života svih građana.
Odakle nam novac za 6.000 dinara: Mali kaže od "neočekivane" milijarde, "ispumpavanje privrede" za ekonomiste
25.08.2026.•
15
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je država u proteklih sedam meseci oporezivanjem prikupila "neočekivanih" dodatnih milijardu evra.
Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu
25.08.2026.•
5
Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od ev
"Ekonomski Dan D": Amerika uvodi sankcije svima koji imaju bilo kakve veze s Iranom
25.08.2026.•
10
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da proširuje sekundarne sankcije koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta.
Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
24.08.2026.•
2
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Tramp: Od 1. januara carine na sve automobile i auto-delove iz Kanade biće povećane na 50 odsto
24.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp je danas, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da će od 1. januara carine na sve automobile, kamione i automobilske delove iz Kanade biti povećane na 50 odsto.
Koliko se mladih u Srbiji ne školuje, ne radi, niti ide na obuke?
24.08.2026.•
9
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske i Austrije koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat - takozvana NEET stopa - smanjuje.
Minimalac od januara 600 evra: Prema državi - to je dovoljno da se pokriju osnovni troškovi
24.08.2026.•
32
Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada.
Lukoil prodaje četiri benzinske pumpe u Srbiji
24.08.2026.•
2
Kompanija Lukoil Srbija oglasila je na prodaju četiri konzervirane benzinske stanice u Deliblatu, Grlištu i dve u Pirotu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar