Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

08.09.2026.

18:30 > 09:23

Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote

Foto: 021.rs (AI)

Investicionih deset miliona evra obezbedili su kineske fabrike Minth i Agibot, od kojih je prva poznata u auto-industriji, dok je druga svetski vodeća u razvoju veštačke inteligencije.

Minth već ima fabrike u gradu na Savi i susednoj Loznici, a nova se smatra tehnološki najmodernijom možda i u celoj Evropi. Očekuje se da se proizvodnja brzo uveća na 5.000 humanoidnih robota, kada bi i udvostručila broj zaposlenih.

Roboti kao početak

Ako se zna da je Kina zemlja koja daleko prednjači u robotskoj industriji, te da je lane proizvela 12.800 "gvozdenih ljudi", otprilike 90 odsto svetske produkcije, može se naslutiti koliko fabrika u Šapcu znači za modernizaciju poprilično arhaične srpske industrije u kojoj dominiraju firme iz auto i tekstilne branše.

Unazad desetak godina ekonomski tim naprednjaka je insistirao upravo na otvaranju pogona evropskih, pre svega nemačkih, firmi tradicionalnih delatnosti, procenjujući da će tako najbrže rešiti pitanje velike nezaposlenosti.

Daleko od toga da nije bilo ne baš malih pomaka, ali već nekoliko sezona, posebno otkako je kriza zahvatila evropsku autobranšu, vidi se da Vučić i ministri nisu baš najzadovoljniji tradicionalnom industrijalizacijom. Nije im trebalo previše vremena da se odluče za temeljiti preokret i usmere se upravo prema tvornicama najmodernijih proizvodnih programa i tehnologija.

Fabrika u Šapcu je samo prva, već do kraja meseca u Inđiji će početi sa radom pogon baterija u koju će startno biti uloženo 200 miliona evra. Lokacija nije slučajno odabrana, blizu je i Novom Sadu i Beogradu iz kojih se očekuje neophodna visokostručna radna snaga.

Modernizacija čuva radna mesta

No, ni tu nije kraj, modernizaciju produžuje fabrika dronova koju će Srbija da gradi u kooperaciji sa Izraelom. Predsednik Vučić je najavio najmodernije dronove, ali još nije definitivno odlučeno gde će biti locirana. Dolaze u obzir napušteni pogoni Utve u Pančevu, lokacija u Šimanovcima, baš kao i Inđija koju naprednjaci vide kao budući centar najmodernijih industrijskih fabrika, dok će drugi biti u Ćupriji.

Nema spora, novi investicioni talas u srpsku industriju usmerava se striktno prema fabrikama koje su novitet i za svet. Razlog je nedovoljan rast zaposlenosti ostvaren tokom investicija u proizvodno i tehnološki standardne firme.

Podjednako je značajno da se firme ubrzano modernizuju svuda u svetu. Smatra se da će u SAD tokom naredne tri godine oko 80 odsto zaposlenih morati dobro ovladati korišćenjem veštačke inteligencije kako bi sačuvali radna mesta.

Sklapači ili proizvođači

Veoma je značajno šta će biti konkretan posao najmodernijih pogona koji u Srbiju niču pretežno sa kineskim partnerima. Nije slučajnost, Kina se doživljava vodećom zemljom u ovoj oblasti. Istovremeno, regioni koji su potencijalno najveći korisnici proizvoda najmodernijih firmi već čine sve kako bi izbegli da budu samo tržište kineskim proizvođačima.

Tako su sredinom jula SAD zabranile kupovinu ovih proizvoda ako potiču iz Kine, a na sličan korak se priprema i Evropska unija. Srbija se oslonila na prijateljske i saradničke odnose sa najmnogoljudnijom državom na svetu i uspela da privuče kineske investitore činjenicom da proizvodi iz fabrika na njenoj teritoriji za sada ne podležu ni američkim, ni eventualnim evropskim zabranama.

Bile bi to najmodernije fabrike kineskih tehnologija, ali sa proizvodnim programom u Srbiji, što im tržišta širom sveta, pogotovo najkurentnija, čini mnogo otvorenijim.

Za Srbiju je veoma značajno kako će se u ovdašnjim kinesko-srpskim firmama odvijati proizvodni tok? Hoće li se samo sklapati završna konstrukcija, dok bi delovi, softver i dizajn stizali iz daleka ili bi se ovde odvijale pojedine predfaze i izrađivali pojedini delovi.

Nije isto ubiramo li dobit samo od izdavanja prostora, poreskih nameta i standardnih radnih mesta ili će još u fazi određivanja proizvodnog programa, preciziranja tehnologije izrade, osmišljavanja što praktičnijeg, ali istovremeno i atraktivnijeg dizajna biti posla za naše stručnjake.

Nije poenta da samo "fizički" izrađujemo ono što su drugi u celosti osmislili, mnogo je veća korist ako se ovdašnje firme i stručnjaci uključe u što više pripremnih segmenata posla. Posebno bi bilo korisno ako bi se izrada pojedinih delova u većoj meri odvijala u halama srpskih kompanija i tako širila modernizacija ovdašnje privrede.

Sećanje na "Loline" robote

Osnova za ambiciozno učešće srpskih stručnjaka u proizvodnim programima vezanim za robotiku ima i te kako snažnih. Široj javnosti je manje poznato, ali nekadašnja Jugoslavija, posebno Srbija, od početka šezdesetih pa sve do dvehiljaditih i totalnog raspada države, bila je dobra u robotici.

Ne samo da su naši stručnjaci dugo predvodili istraživanja i prvi konstruisali robote osposobljene za hodanje, već je u Srbiji bilo na desetine registrovanih svetski atraktivnih patenata. Posebno je značajno da je bilo i nemalo uspešnih primenjenih rešenja. Verovatno najpoznatiji jugoslovenski, odnosno srpski robot je "Lola 80 super" koji je u pogonima kragujevačke "(Crvene) Zastave" radio na ugrađivanju vrata i poklopca na "Jugo-Floridi".

Prve robote smo imali još tokom sedme decenije prošlog veka, kada smo po pitanju robotike bili bezmalo u rangu Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Francuske, primetno ispred ostalih evropskih država. Stručnjaci školovani na našim tehničkim fakultetima bili su cenjeni u svetskim razmerama. Slabost je bila u jugoslovenskoj (srpskoj) industriji koja nije bila koncipirana da afirmiše domaća tehnološka rešenja. Kasnije je sa urušavanjem države došlo i do ekonomskog kolapsa, potom i do gašenja firmi usmerenih prema robotici, među njima i svetski relevantne "Ivo Lola Ribar".

Oslonac na obrazovanje

Međutim, nije baš sve u vezi sa robotikom napušteno. Ostalo je fakultetsko obrazovanje za ovu delatnost, mada je nevolja da su ovde obrazovani mladi robotičari unazad tridesetak godina prečesto odlazili na rad u inostranstvo.

Sa dolaskom vodećih kineskih tehnoloških firmi i očekivanim dodatnim razmahom drugog talasa robotizacije u Srbiji čini se da se i njima gradi perspektiva za ostanak i rad na ovdašnjem tlu.

Nesporno, dolazak kineskih i inih lidera robotizacije treba ne samo podržati, već i podstaći. To je put da bitno modernizujemo domaću proizvodnju, očuvamo radna mesta i približimo se tehnološki najnaprednijima. No, za takav napredak neophodno je da domaća preduzeća ne budu samo izvođači jednostavnih i standardnih postupaka, već da, kroz partnerstvo sa vodećim svetskim firmama, što više i što dublje uđu u najsloženije i tehnološke postupke sa znatnim inovacionim potencijalom.

Najvažnije je da imamo ljude sposobne i obučene za rad i inoviranje. Na državi je da izgradi ambijent u kome bi svetski lideri bili motivisani da u svojim kompanijama u Srbiji i razvijaju svetski značajne tehnologije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.