Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Foto: 021.rs (AI)
Investicionih deset miliona evra obezbedili su kineske fabrike Minth i Agibot, od kojih je prva poznata u auto-industriji, dok je druga svetski vodeća u razvoju veštačke inteligencije.
Minth već ima fabrike u gradu na Savi i susednoj Loznici, a nova se smatra tehnološki najmodernijom možda i u celoj Evropi. Očekuje se da se proizvodnja brzo uveća na 5.000 humanoidnih robota, kada bi i udvostručila broj zaposlenih.
Roboti kao početak
Ako se zna da je Kina zemlja koja daleko prednjači u robotskoj industriji, te da je lane proizvela 12.800 "gvozdenih ljudi", otprilike 90 odsto svetske produkcije, može se naslutiti koliko fabrika u Šapcu znači za modernizaciju poprilično arhaične srpske industrije u kojoj dominiraju firme iz auto i tekstilne branše.
Unazad desetak godina ekonomski tim naprednjaka je insistirao upravo na otvaranju pogona evropskih, pre svega nemačkih, firmi tradicionalnih delatnosti, procenjujući da će tako najbrže rešiti pitanje velike nezaposlenosti.
Daleko od toga da nije bilo ne baš malih pomaka, ali već nekoliko sezona, posebno otkako je kriza zahvatila evropsku autobranšu, vidi se da Vučić i ministri nisu baš najzadovoljniji tradicionalnom industrijalizacijom. Nije im trebalo previše vremena da se odluče za temeljiti preokret i usmere se upravo prema tvornicama najmodernijih proizvodnih programa i tehnologija.
Fabrika u Šapcu je samo prva, već do kraja meseca u Inđiji će početi sa radom pogon baterija u koju će startno biti uloženo 200 miliona evra. Lokacija nije slučajno odabrana, blizu je i Novom Sadu i Beogradu iz kojih se očekuje neophodna visokostručna radna snaga.
Modernizacija čuva radna mesta
No, ni tu nije kraj, modernizaciju produžuje fabrika dronova koju će Srbija da gradi u kooperaciji sa Izraelom. Predsednik Vučić je najavio najmodernije dronove, ali još nije definitivno odlučeno gde će biti locirana. Dolaze u obzir napušteni pogoni Utve u Pančevu, lokacija u Šimanovcima, baš kao i Inđija koju naprednjaci vide kao budući centar najmodernijih industrijskih fabrika, dok će drugi biti u Ćupriji.
Nema spora, novi investicioni talas u srpsku industriju usmerava se striktno prema fabrikama koje su novitet i za svet. Razlog je nedovoljan rast zaposlenosti ostvaren tokom investicija u proizvodno i tehnološki standardne firme.
Podjednako je značajno da se firme ubrzano modernizuju svuda u svetu. Smatra se da će u SAD tokom naredne tri godine oko 80 odsto zaposlenih morati dobro ovladati korišćenjem veštačke inteligencije kako bi sačuvali radna mesta.
Pročitaj još
Sklapači ili proizvođači
Veoma je značajno šta će biti konkretan posao najmodernijih pogona koji u Srbiju niču pretežno sa kineskim partnerima. Nije slučajnost, Kina se doživljava vodećom zemljom u ovoj oblasti. Istovremeno, regioni koji su potencijalno najveći korisnici proizvoda najmodernijih firmi već čine sve kako bi izbegli da budu samo tržište kineskim proizvođačima.
Tako su sredinom jula SAD zabranile kupovinu ovih proizvoda ako potiču iz Kine, a na sličan korak se priprema i Evropska unija. Srbija se oslonila na prijateljske i saradničke odnose sa najmnogoljudnijom državom na svetu i uspela da privuče kineske investitore činjenicom da proizvodi iz fabrika na njenoj teritoriji za sada ne podležu ni američkim, ni eventualnim evropskim zabranama.
Bile bi to najmodernije fabrike kineskih tehnologija, ali sa proizvodnim programom u Srbiji, što im tržišta širom sveta, pogotovo najkurentnija, čini mnogo otvorenijim.
Za Srbiju je veoma značajno kako će se u ovdašnjim kinesko-srpskim firmama odvijati proizvodni tok? Hoće li se samo sklapati završna konstrukcija, dok bi delovi, softver i dizajn stizali iz daleka ili bi se ovde odvijale pojedine predfaze i izrađivali pojedini delovi.
Nije isto ubiramo li dobit samo od izdavanja prostora, poreskih nameta i standardnih radnih mesta ili će još u fazi određivanja proizvodnog programa, preciziranja tehnologije izrade, osmišljavanja što praktičnijeg, ali istovremeno i atraktivnijeg dizajna biti posla za naše stručnjake.
Nije poenta da samo "fizički" izrađujemo ono što su drugi u celosti osmislili, mnogo je veća korist ako se ovdašnje firme i stručnjaci uključe u što više pripremnih segmenata posla. Posebno bi bilo korisno ako bi se izrada pojedinih delova u većoj meri odvijala u halama srpskih kompanija i tako širila modernizacija ovdašnje privrede.
Sećanje na "Loline" robote
Osnova za ambiciozno učešće srpskih stručnjaka u proizvodnim programima vezanim za robotiku ima i te kako snažnih. Široj javnosti je manje poznato, ali nekadašnja Jugoslavija, posebno Srbija, od početka šezdesetih pa sve do dvehiljaditih i totalnog raspada države, bila je dobra u robotici.
Ne samo da su naši stručnjaci dugo predvodili istraživanja i prvi konstruisali robote osposobljene za hodanje, već je u Srbiji bilo na desetine registrovanih svetski atraktivnih patenata. Posebno je značajno da je bilo i nemalo uspešnih primenjenih rešenja. Verovatno najpoznatiji jugoslovenski, odnosno srpski robot je "Lola 80 super" koji je u pogonima kragujevačke "(Crvene) Zastave" radio na ugrađivanju vrata i poklopca na "Jugo-Floridi".
Prve robote smo imali još tokom sedme decenije prošlog veka, kada smo po pitanju robotike bili bezmalo u rangu Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Francuske, primetno ispred ostalih evropskih država. Stručnjaci školovani na našim tehničkim fakultetima bili su cenjeni u svetskim razmerama. Slabost je bila u jugoslovenskoj (srpskoj) industriji koja nije bila koncipirana da afirmiše domaća tehnološka rešenja. Kasnije je sa urušavanjem države došlo i do ekonomskog kolapsa, potom i do gašenja firmi usmerenih prema robotici, među njima i svetski relevantne "Ivo Lola Ribar".
Oslonac na obrazovanje
Međutim, nije baš sve u vezi sa robotikom napušteno. Ostalo je fakultetsko obrazovanje za ovu delatnost, mada je nevolja da su ovde obrazovani mladi robotičari unazad tridesetak godina prečesto odlazili na rad u inostranstvo.
Sa dolaskom vodećih kineskih tehnoloških firmi i očekivanim dodatnim razmahom drugog talasa robotizacije u Srbiji čini se da se i njima gradi perspektiva za ostanak i rad na ovdašnjem tlu.
Nesporno, dolazak kineskih i inih lidera robotizacije treba ne samo podržati, već i podstaći. To je put da bitno modernizujemo domaću proizvodnju, očuvamo radna mesta i približimo se tehnološki najnaprednijima. No, za takav napredak neophodno je da domaća preduzeća ne budu samo izvođači jednostavnih i standardnih postupaka, već da, kroz partnerstvo sa vodećim svetskim firmama, što više i što dublje uđu u najsloženije i tehnološke postupke sa znatnim inovacionim potencijalom.
Najvažnije je da imamo ljude sposobne i obučene za rad i inoviranje. Na državi je da izgradi ambijent u kome bi svetski lideri bili motivisani da u svojim kompanijama u Srbiji i razvijaju svetski značajne tehnologije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
9
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
7
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 16
FIĆA
Kao i mnogi drugi projekti, za koje režimi u Srbiji nemaju "sluha" ili ličnog interesa...?!
Darko
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar