Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Foto: Pixabay
Time je njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećan na 43,9 odsto, piše Biznis.rs.
Tokom jula 2026. godine nije bilo emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, dok je na međunarodnom emitovana evroobveznica ročnosti šest godina u iznosu od 500 miliona evra, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug.
Po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena su sredstva u iznosu od 23,3 milijardi dinara.
Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 12 milijardi dinara.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2026. godine iznosi 79,4 odsto, od čega je u evrima 63 procenata, 11,1 odsto u američkim dolarima, dok je u Specijalnim pravima vučenja (SDR) pet procenata.
Zahvaljujući novom zaduživanju putem evroobveznice, udeo javnog duga u dinarima smanjen je sa 20,9 odsto u junu na julskih 20,6 procenata.
Stranci dodatno povećali kupovinu
Vrednost portfelja dinarskih državnih obaveznica koji u svojim rukama drže strani investitori nastavio je blagi trend rasta u julu na 130,7 milijardi dinara, što iznosi 16 odsto.
Ova godina donela je veće učešće stranih investitora u državne hartije od vrednosti. Oni su na kraju juna držali 124,3 milijarde dinara hartija od vrednosti koje je emitovala država, što u ukupnom iznosu po ovoj stavci iznosi 15,2 odsto.
Time su se vratili na nivo iz 2024. godine, posle pada u prošloj godini gde je tek 12,2 odsto državnih vrednosnih papira bilo u rukama nerezidenata. To je, inače, najniži nivo u poslednjih desetak godina.
Iako se u ovoj godini dogodio blagi povratak poverenja stranih ulagača u domaće tržište državnih obveznica, to je još daleko od učešća koje su imali do 2020. godine, a koje je znalo da ide i do trećine ukupnih investicija.
Tako je na kraju 2019. godine učešće stranih državljana koji u svom posedu imaju hartije od vrednosti Republike Srbije bilo veće od 30 odsto, a ukupna vrednost 233 milijardi dinara.
Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom sedam meseci 2026. godine iznosio je 167,4 milijardi dinara, od čega 84,5 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti, navodi se u izveštaju.
Samo u julu ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je skromnih 13 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara.
U odnosu na prethodni mesec, u julu 2026. godine zabeležen je pad trgovanja dinarskim hartijama od vrednosti od 64 milijarde dinara.
Dug po evroobveznicama skoro 13 milijardi evra
Ubedljivo najveći deo javnog duga odnosi se na evroobveznice Republike Srbije koje su zbog novog zaduženja od pola milijarde evra povećane na skoro 13 milijardi evra (12,91 milijarda), a sledi dug po osnovu državnih hartija od vrednosti u dinarima sa skoro sedam milijardi evra.
Dug poslovnim bankama po uzetim zajmovima povećan je sedmom mesecu ove godine za 80 miliona evra i sada iznosi približno 5,4 milijarde evra, dok je dug prema kineskoj Export-Import banci smanjen za 50 miliona evra i na kraju jula iznosi 2.780 miliona evra.
Peti najveći poverilac države su strane vlade kojima se po osnovu kredita duguje 2.554 miliona evra, sledi zaduženje prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 2.242 miliona evra, a listu zaduženja većih od dve milijarde evra zaključuje Međunarodni monetarni fond sa skoro 2,1 milijardom evra.
Posle naglog povećanja javnog duga u maju za skoro dve milijarde evra, julski rast je drugi najveći mesečni rast u ovoj godini. Država se u maju zadužila putem emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu koja je sprovedena krajem aprila u tri tranše i dve različite valute u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra.
Pročitaj još
Dodatnih pola milijarde evra zaduženja u julu rezultat su emitovanja evroobveznice za unapred poznate investitore za finansiranje sektora odbrane.
Kada je reč o dinamici otplate državnih hartija od vrednosti u dinarima i evrima, najveći deo duga dospeva na naplatu posle 2031. godine.
Kada su u pitanju dinarske obveznice, država nema nikakve obaveze u narednih godinu i po, posle čega joj u narednih šest meseci na naplatu dospeva 155 milijardi dinara. Zaduženje od dodatnih 135 milijardi dinara država ima obavezu da otplati u periodu od sredine 2029. do sredine 2031. godine. Najveći deo duga od 525 milijarde dinara dospeva posle toga.
Kalendar otplate državnih obveznica u evrima je malo drugačiji, pa prvi dug od 221 milion evra dospeva na naplatu u periodu od narednih šest do devet meseci, a još 101 milion evra do sredine sledeće godine.
Najveći deo duga u iznosu od 1,2 milijarde na naplatu stiže posle sredine 2031. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
9
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
7
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
7
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 5
da
Rusofilija
CCCC
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar