Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako

Autor: Nedeljnik (Milica Rilak)

Info
30.04.2026.
09:59 > 09:59
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Međutim, dok ministar finansija Siniša Mali novu emisiju državnih obveznica vidi kao "najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje" i dokaz poverenja svetskog kapitala, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić u izjavi za Nedeljnik zastupa stav da do novog zaduživanja nije ni trebalo da dođe.
 
Koja je svrha zaduživanja?
 
Od ministra Malog smo čuli i da će sredstva prikupljena drugom tranšom od 900 miliona evra (sa kamatnom stopom od 4,875 odsto) koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
"Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu (od 1,25 milijardi dolara 'svopovanih' u evre, sa kamatom od 4,66 odsto) će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije 'Srbija 2030'", naveo je Mali.
 
Đukić, međutim, naglašava da je njegov stav po ovom pitanju izuzetno strog.
 
"Smatram da bi država trebalo da u potpunosti obustavi bilo kakvo zaduživanje za neproduktivne infrastrukturne projekte poput Expo, Nacionalnog stadiona ili Akvarijuma, koji ne doprinose tome da u bliskoj budućnosti prosečan realni privredni rast bude jednak kamatnoj stopi po kojoj se država zadužuje", poručuje profesor.
Poređenja radi, MMF trenutno očekuje da će rast BDP Srbije u ovoj godini iznositi 2,8 odsto dok je Svetska banka objavila sopstvenu projekciju od 2,7 odsto.
 
Otplata jefitnijeg duga skupljim
 
Profesor Đukić kritikuje i logiku po kojoj se država zadužuje po višim kamatama da bi vratila stariji, jeftiniji dug.
 
Ministar Mali je, naime, najavio da će se prva tranša ove emisije, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.
 
Đukić, sa druge strane, upozorava da je kuponska stopa na tu prethodnu emisiju obveznica bila niža od aktuelne, i da je iznosila 3,125 odsto.
 
"Ako je već to tako, onda se postavlja pitanje - zašto nismo sačekali da dospe taj stariji dug pod povoljnijim uslovima, pa da se onda država zaduži, ali ne za neproduktivne projekte, već radi daljeg razduživanja", pita sagovornik Nedeljnika.
 
Tražnja investitora
 
Mali je u saopštenju naglasio da je Srbija zabeležila veoma visoku tražnju za obveznicama, u iznosu od više od osam milijardi evra.
 
"U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije", poručio je ministar.
 
Profesor Đukić ipak skreće pažnju na to da je visoka tražnja za našim hartijama logična posledica toga što donose veću zaradu kupcima nego manje "rizične" hartije nekih država članica EU.
"To, dakle, nije nikakav uspeh domaće vlasti, već jednostavno 'puls' tržišta u uslovima neizvesnosti zbog aktuelnih globalnih dešavanja", objašnjava Đukić.
 
Ko se zašto zadužuje?
 
Dok ministar finansija navodi primere Mađarske, Rumunije, Slovenije i Poljske koje su takođe emitovale obveznice kako bi pokazao da Srbija prati regionalne trendove zaduživanja, Đukić smatra da poređenje sa drugima zahteva dublju analizu.
 
I on navodi primer Poljske, zemlje koja je prva osetila poskupljenje zaduživanja na tržištu obveznica, iako je možda i najsolidnija evropska privreda.
 
Poljska se, kaže Đukić, zadužila preventivno, sa jasnim planom i potrebama budžeta odnosno javnih finansija. 
 
"U našem slučaju smatram da nije u pitanju preventivno zaduživanje, već da je u funkciji da se ne napusti ništa od pomenutih neproduktivnih projekata koje je vlast jednostavno zacrtala i čini se da je ništa neće sprečiti da ih realizuje", zaključio je Đukić.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zaduživanje republike dug Srbije

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

  • Šomi

    02.05.2026 • 21:21
    Kredit
    Svaki ekonomista će vam reći,Srbija je nisko zadužena zemlja.Novinari pišite vest ne donosite zaključake.

  • Petar

    02.05.2026 • 13:25
    Nešto ste zaboravili da je Tadiceva vlada dizala kratkoročne kredite po kamatnoj stopi od 13% za isplatu penzija, e to je bilo preventivnim zaduživanje.

  • Viki

    02.05.2026 • 05:02
    Rssipnici
    SNS i SPS

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 18 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Savez slobodnih sindikata predložio zakon o pravima boraca: Predlažu mesečno nacionalno priznanje
Savez slobodnih sindikata predložio zakon o pravima boraca: Predlažu mesečno nacionalno priznanje
Ruski maloprodajni lanac Fix Price otvorio prvih pet prodavnica: Dve u Novom Sadu, tri u Beogradu
Ruski maloprodajni lanac Fix Price otvorio prvih pet prodavnica: Dve u Novom Sadu, tri u Beogradu
Zbog izgradnje Fruškogorskog koridora: Od petka izmenjen režim saobraćaja između Iriga i Rume
Zbog izgradnje Fruškogorskog koridora: Od petka izmenjen režim saobraćaja između Iriga i Rume

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Najkomentarisanije