Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
Foto: Pixabay
Međutim, dok ministar finansija Siniša Mali novu emisiju državnih obveznica vidi kao "najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje" i dokaz poverenja svetskog kapitala, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić u izjavi za Nedeljnik zastupa stav da do novog zaduživanja nije ni trebalo da dođe.
Koja je svrha zaduživanja?
Od ministra Malog smo čuli i da će sredstva prikupljena drugom tranšom od 900 miliona evra (sa kamatnom stopom od 4,875 odsto) koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
"Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu (od 1,25 milijardi dolara 'svopovanih' u evre, sa kamatom od 4,66 odsto) će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije 'Srbija 2030'", naveo je Mali.
Đukić, međutim, naglašava da je njegov stav po ovom pitanju izuzetno strog.
"Smatram da bi država trebalo da u potpunosti obustavi bilo kakvo zaduživanje za neproduktivne infrastrukturne projekte poput Expo, Nacionalnog stadiona ili Akvarijuma, koji ne doprinose tome da u bliskoj budućnosti prosečan realni privredni rast bude jednak kamatnoj stopi po kojoj se država zadužuje", poručuje profesor.
Poređenja radi, MMF trenutno očekuje da će rast BDP Srbije u ovoj godini iznositi 2,8 odsto dok je Svetska banka objavila sopstvenu projekciju od 2,7 odsto.
Otplata jefitnijeg duga skupljim
Profesor Đukić kritikuje i logiku po kojoj se država zadužuje po višim kamatama da bi vratila stariji, jeftiniji dug.
Ministar Mali je, naime, najavio da će se prva tranša ove emisije, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.
Đukić, sa druge strane, upozorava da je kuponska stopa na tu prethodnu emisiju obveznica bila niža od aktuelne, i da je iznosila 3,125 odsto.
"Ako je već to tako, onda se postavlja pitanje - zašto nismo sačekali da dospe taj stariji dug pod povoljnijim uslovima, pa da se onda država zaduži, ali ne za neproduktivne projekte, već radi daljeg razduživanja", pita sagovornik Nedeljnika.
Tražnja investitora
Mali je u saopštenju naglasio da je Srbija zabeležila veoma visoku tražnju za obveznicama, u iznosu od više od osam milijardi evra.
"U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije", poručio je ministar.
Profesor Đukić ipak skreće pažnju na to da je visoka tražnja za našim hartijama logična posledica toga što donose veću zaradu kupcima nego manje "rizične" hartije nekih država članica EU.
Pročitaj još
"To, dakle, nije nikakav uspeh domaće vlasti, već jednostavno 'puls' tržišta u uslovima neizvesnosti zbog aktuelnih globalnih dešavanja", objašnjava Đukić.
Ko se zašto zadužuje?
Dok ministar finansija navodi primere Mađarske, Rumunije, Slovenije i Poljske koje su takođe emitovale obveznice kako bi pokazao da Srbija prati regionalne trendove zaduživanja, Đukić smatra da poređenje sa drugima zahteva dublju analizu.
I on navodi primer Poljske, zemlje koja je prva osetila poskupljenje zaduživanja na tržištu obveznica, iako je možda i najsolidnija evropska privreda.
Poljska se, kaže Đukić, zadužila preventivno, sa jasnim planom i potrebama budžeta odnosno javnih finansija.
"U našem slučaju smatram da nije u pitanju preventivno zaduživanje, već da je u funkciji da se ne napusti ništa od pomenutih neproduktivnih projekata koje je vlast jednostavno zacrtala i čini se da je ništa neće sprečiti da ih realizuje", zaključio je Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
5
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
17
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
14
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
14
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
50
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
22
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
68
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
Komentari 18
Šomi
Petar
Viki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar