Majska muka seljaka u Srbiji
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
Foto: Pixabay
Međutim, seljaci u Srbiji, naročito ratari, poslednjih godina upravo početkom maja počinju da brinu.
Tek što su posejali useve, a već ih muči sumnja da će rod biti skroman, mnogo niži nego što se postizalo decenijama unazad.
Niz uzastopnih suša
Tako poslednjih dana sa sela stižu vapaji da je i ovo proleće bezvodno. Sasvim precizno, u južnoj Bačkoj je tokom marta i aprila pala samo jedna kiša i u zemlju se slilo jedva pet, šest litara vode po metru kvadratnom.
U prosečnim godinama kiše je bezmalo desetak puta više, u boljim sezonama za dva prva prolećna meseca padne i po 70 litara kiše. Jasno je da seljaci strepe od suše, tim pre što je ista neprilika lane drastično redukovala rod, posebno kukuruza i soje, dve biljke koje su važne za srpsku poljoprivredu i čijim izvozom je Srbija ubirala lep devizni prihod.
Prošle sezone na vojvođanskim oranicama kukuruz je u proseku rodio jedva 4,5 tona po hektaru, što je 40 odsto manje spram prosečnih 7,2 tone. Soje najčešće nije bilo ni tone, mada je uobičajeno da paor sa hektara požanje i po tri tone ovog važnog stočnog hraniva.
Zapravo, lanjska suša je samo jedna od tri koje su u prethodne četiri sezone zadesile ratare u Srbiji. Uzastopne loše sezone su dotukle proizvođače, ostali su bez novca za zasnivanje novog proizvodnog ciklusa i možda se samo baš najbogatiji domaćini nisu morali zadužiti kako bi jesenas posejali pšenicu i druge ozime, a proteklih meseci i jare useve.
Sada strepe, ukoliko rod bude sličan kao prethodnih godina, ne da neće zaraditi kako bi preživeli do naredne žetve, već je pitanje hoće li uspeti da vrate kredite. Sled izrazito loših sezona napravio je od seljaka siromaha.
Pročitaj još
Ambijent za zarazu aflatoksinom
Kukuruz je glavna poljoprivredna biljka u Srbiji, svakog proleća seje se na otprilike 1.050.000 hektara i prosečne godine rodi oko sedam i po miliona tona, od čega je 4,5 miliona za domaće potrebe.
Izvoz preostala cirka tri miliona donosi blizu 500 miliona evra. Izrazito je kalorično i kvalitetno hranivo, a Srbija je decenijama konkurentnost u uzgoju stoke zasnivala upravo na ishrani zasnovanoj na dobrom hranivu.
Međutim, suše najviše nevolja zadaju upravo ovoj biljci. Ne samo da redukuju prinose, već su i idealan ambijent za pojavu aflatoksina u biljci, a koji se putem hrane prenosi i na stoku.
Naravno, ovaj mikotoksin se potom prekomerno pojavljuje u mleku i svim mlečnim proizvodima. Prisustvo aflatoksina je ishodište zaraze koja je krajem prošle godine zahvatila našu mlekarsku industriju. Otuda i pad izvoza mleka i mlečnih proizvoda, baš kao što je i prodaja na domaćem tržištu uočljivo snižena.
Protiv aflatoksin-zaraze, koja se u Srbiji prvi put pojavila 2013. godine, teško je boriti se. Pun uspeh se postiže jedino uspešnom preventivom, a da bi se došlo do mogućnosti zaštite, neophodno je znati mnogo o nastanku zaraze.
Osnov svega su upravo ekstremne suše i to je dublji dodatni razlog da seljaci ovih dana brinu zbog dva meseca gotovo bez padavina.
Kad je kukuruz umoran
Kukuruz je biljka čija tanka stabljika teško podnosi visoku temperaturu, posebno smetaju visoke noćne temperature. Ne stiže da se preko noći "odmori" i sutradan je "umorna", pa mlitavi. Kada olabavi, biljna štetočina kukuruzni plamenac uspeva da je nagrize i na stabljici napravi rupicu.
Potom se pojavljuje gljivni parazit Aspergillus flavus koji kroz rupicu na stabljici u biljku unese i sporan aflatoksin. Zarazni i poprilično kancerogeni mikotoksin se potom prenese u preživarski sistem životinje.
Kada uđe u telo krave mlekulje moguće je samo, ubacivanjem posebnih dodataka koji aflatoksin vezuju za sebe, smanjiti količinu aflatoksina. Ne može se u potpunosti eliminisati.
Tako se borba za zdravo i kvalitetno mleko umnogome zasniva na sprečavanju kukuruza da olabavi do te mere da mu kukuruzni plamenac probuši stabljiku. Tu je važan izbor hibrida kukuruza, voditi računa o optimalnom sklopu (broj zasejanih stabljika po hektaru)..., ali selekcionari, kako u Srbiji tako i u svetu, za sada ne govore o mogućnosti da selektiranjem dođu do kukuruznog hibrida bitno otpornije korice na stabljici.
Visoke temperature drastično umanjuju otpornost glavnog ratarskog useva ovdašnjih oranica i održanje zdravog i kvalitetnog roda vodeće biljke srpskih polja postaje važno, centralno pitanje ovdašnje poljoprivrede. I svakim danom je sve aktuelnije.
Iskustvo suseda
Sa istim nevoljama se bore i stočari u Rumuniji i Mađarskoj i dok naši severni susedi razmišljaju da ishranu stoke ubuduće zasnivaju, poput Danaca, na specijalnoj sorti pšenice, Rumuni su se odlučili da navodnjavanjem i preciznim zaprašivanjem iz vazduha suzbiju zarazu pre nego što se i pojavi. Istovremeno i bezmalo dupliraju prinos.
Važno je stabljiku kukuruza učiniti što snažnijom. Rumuni su pošli od shvatanja da precizna nega, ishrana i napajanje vodom, čine biljku snažnijom, baš kao i otpornijom na visoke temperature. Naravno da ovakvim pristupom biljka ujedno dobija u masi, odnosno uvećava rod. Sve bi se radilo sistemima kap po kap, u startu nešto skupljim, ali mnogo racionalnijim u potrošnji vode.
Uloga zaprašivanja dronovima iz vazduha je da se u startu uništi Aspergillus flavus. Kako je dnevno potrebno i po više puta obilaziti njivu nameće se upotreba dronova za potrebe agrara. Prva iskustva naših istočnih komšija su odlična, lane na njivama na kojima su primenjivali novu tehnologiju zaštite kukuruza, zaraze je bilo nebrojeno manje, pri čemu je rod dostizao 17 tona po hektaru, pa i više.
Jasno je da je reč o obimnim i dosta kompleksnim merama. Primena ovih mera bi pretpostavljala značajnije širenje primarne, sekundarne i tercijarne kanalske mreže odakle sistemi za navodnjavanje zahvataju vodu.
Na potezu je država
Naravno da seljak, i da je u najboljoj finansijskoj kondiciji, ne može finansirati širenje kanalske mreže, ni rad dron-stanica i upravljača ovim letelicama. Tu dolazimo do države čija je uloga u savremenom agraru velika, često i nezamenljiva.
Dobro je što aktuelna vlast ističe subvencije kojima podstiče najuspešnije agroproizvođače, nikada nisu bile veće. Međutim, sprečavanje nove aflatoksin-zaraze je mnogo krupnije i prioritetno pitanje. Zahteva i veća sredstva koja bi se, pokazuje to i rumunsko iskustvo, prilično brzo vratila ulagaču.
Ukoliko, pak, izostane, a bez učešća države teško da se može realizovati, priča o slabom rodu kukuruza i mleku sa previše kancerogenog aflatoksina ponavljaće se iz godine u godinu.
Subvencije jesu dobrodošle, ali u ovom trenutku poljoprivredi je potrebna znatnija i podrška usmerena na razvoj kanalske mreže, razvijanje navodnjavanja sistemom "kap po kap" i uspostavljanje mreže stanica i operatera za upravljanje agrarnim dronovima.
Takav podsticaj bi mogao biti zamajac snažnoj transformaciji srpske poljoprivrede, sve ostalo je dobrodošlo, ali nedovoljno za agrar koji se u vremenu klimatskih promena praktično svake sezone rve sa sve većom sušom i manjkom vlage.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
0
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
18
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
21
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
16
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
57
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
12
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
3
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
21
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
49
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
4
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
4
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar