Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Foto: Pixabay (Ilustracija)
Agrometeorološki uslovi za sada idu naruku proizvođačima. Režim vlage u zemljištu prilično je dobar, setva je obavljena u optimalnim rokovima i vremenske prilike se pozitivno ocenjuju, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin u razgovoru za Biznis.rs.
Voćarske kulture uglavnom nisu pretrpele značajnije štete od mraza, iako se i dalje ne može isključiti rizik s obzirom na najavljena zahlađenja i mogućnost pojave mrazeva u višim predelima.
Iako početak sezone deluje stabilnije u odnosu na prošlu godinu, sektor agrara nalazi se pod snažnim uticajem sukoba na Bliskom istoku i globalnih ekonomskih kretanja, pre svega zbog rasta cena energenata i mineralnih đubriva.
"Dizel gorivo, gas i mineralna đubriva čine ključne stavke u strukturi troškova proizvodnje u poljoprivredi, pa se svaki njihov nagli rast direktno prenosi na konačnu cenu hrane. Na svetskim berzama već se primećuje postepen, ali kontinuiran rast cena žitarica i uljarica, što dodatno otvara pitanje dugoročnih trendova na tržištu hrane i njihovog uticaja na potrošače i proizvođače", ocenjuje Galetin.
U takvom okruženju poljoprivredna sezona ne predstavlja samo pitanje prinosa, već i važan faktor u ukupnim ekonomskim kretanjima, uključujući i doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda.
Nakon prošlogodišnjih podbačaja u prinosima, pre svega kukuruza i soje, koji su Srbiju udaljili od pozicije značajnog izvoznika, očekivanja su da bi tekuća godina mogla doneti određeni oporavak, iako krajnji ishod i dalje zavisi od vremenskih prilika u narednim mesecima.
Žarko Galetin smatra da trenutne geopolitičke okolnosti koje utiču na cene energenata, sukob na Bliskom istoku i krizu u Ormuskom moreuzu, treba porediti sa početkom rusko-ukrajinskog sukoba 2022. godine.
"Kod rata u Ukrajini vrlo brzo smo osetili odgovor na tržištu žitarica i uljarica, čije cene su naglo otišle gore. Međutim, kako su se pronalazile neke alternativne rute za protok, ukrajinskih žitarica pre svega, cene su počele da padaju. Najveći problem sada je što cene berzanskih roba puzajućom dinamikom idu gore, jednim sporim ali vrlo očiglednim tempom, što je znak da je u strukturi cene došlo do povećanja svih elemenata i troškova koji participiraju u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao što su energenti, mineralna đubriva i gas", objašnjava naš sagovornik.
On upozorava da kod tako laganog rasta cena nema vraćanja nazad i da je u pitanju trend koji će biti dugoročan i koji će se tek osetiti.
"Očekujem rast cena hrane, ali on neće biti tako brz i nagao kao 2022. godine. U naredne dve godine one će dostići jako veliki rast koji će da nas otrezni. Reč će biti o sporom trendu, koji neće tako lako padati, već će samo polako ići naviše. Mi se već sada suočavamo sa skupom hranom, a u ovom periodu to će biti još izraženije", napominje Galetin.
Pročitaj još
Još jedna sušna sezona imala bi ozbiljne posledice na rast BDP-a
Poljoprivreda ima značajan uticaj na kretanje bruto domaćeg proizvoda, pa i ovogodišnja sezona može biti važan faktor ukupnog ekonomskog rasta. Prošla godina bila je izrazito nepovoljna, sa velikim podbačajima prinosa, pre svega kod kukuruza i soje, ali i kod drugih ključnih kultura poput pšenice i suncokreta.
"Takvi rezultati doveli su do gubitka izvozne pozicije Srbije na tržištu kukuruza, gde je naša zemlja godinama bila među značajnim svetskim izvoznicima. Procene pokazuju da je slabiji prinos značio manjak od oko 500 do 600 miliona evra, jer su ukupni prinosi pali na nivo od oko 4,5 do pet miliona tona, što je uglavnom bilo dovoljno za domaće potrebe i nešto malo za izvoz", objašnjava Galetin.
U poslednje četiri godine čak tri su bile pogođene nepovoljnim klimatskim uslovima, visokim temperaturama i manjim padavinama. Zbog toga Galetin smatra da bi još jedna sušna sezona imala ozbiljne posledice po poljoprivredu, ali i po rast BDP-a.
"Ipak, verujem da će ova godina biti bolja nego prošla, što značajno može da utiče na BDP kao agregatnu kategoriju na nivou cele privrede", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
11
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Komentari 1
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar