Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Foto: 021.rs (AI)
Prosečno upućeni građanin gotovo da bi iz predsednikovih reči mogao pomisliti kako u najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu "sve cveta".
Međutim, situacija u ovdašnjoj privredi je kompleksnija, sa mnogo slabih tačaka. Čini se da pogled u spoljnotrgovinsku razmenu, gde se jasno vidi odnos sa bližim i daljim okruženjem, može da ponudi kako izgleda realno stanje srpske ekonomije.
Malo proizvoda za udaljenije
Po običaju i prošle godine smo mnogo više uvezli nego što smo plasirali van, pa je spoljnotrgovinski deficit iznosio 8,9 milijardi evra. Jeste da je to za 0,3 milijarde manje nego prethodne sezone i da je pokrivenost uvoza izvozom 79 odsto (lane 78,2), ali, praktično, nastavili smo da svaki mesec u proseku za 745 miliona evra više uvozimo nego što izvozimo.
Posebno je neugodan podatak da je srpska poljoprivreda, nekada decenijama privredna grana sa najvećim izvozom, ponovo umanjila inoplasman. Očito, sve su vidljivije posledice politike precenjenog dinara, koja srpsku robu u inostranstvu poskupljuje i čini sve teže dostupnom tamošnjem kupcu.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije je lane iznosila 74,9 milijardi evra, od čega je izvoz iznosio 33,1, a uvoz 41,8 milijardi. Deficit je 8,8 milijardi, odnosno oko 745 miliona evra mesečno. Može se na prvi pogled činiti da se stvari polako poboljšavaju.
Međutim, kada se zna da Srbija u razmeni sa okruženjem (okolne i države nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije) ima suficit od cirka 3,2 milijarde evra, vidi se da je naš minus u trgovini sa daljim zemljama čak 12 milijardi evra. Kako dobar bilans sa susedima postižemo izvozom hrane i poljoprivrednih proizvoda, minus u trgovini sa udaljenijim zemljama pokazuje poveće siromaštvo proizvodima koji mogu da izdrže duži i skuplji transport do svetskog tržišta.
Još gore je što prva tri meseca tekuće sezone pokazuju da je plasman robe na svetsko tržište za srpsku ekonomiju sve veći problem, u prvom tromesečju je bio za 3,85 odsto slabiji nego lane u istom periodu.
Protekcionistička atmosfera
Bitan razlog za slabiji izvozni rezultat je globalna politička situacija. Amerika je uvela carine gotovo svima, Rusija je u ratu, Kina je predaleko i troškovi transporta su previsoki, dok je Evropska unija u najvećoj krizi tokom poslednjih pola veka. A mi najviše trgujemo upravo sa ovom asocijacijom, čak 57,8 odsto razmene usmereno je na ovo područje. Mogu se samo zamisliti posledice dodatnog pada narudžbina iz Nemačke i Italije početkom godine.
U zategnutoj i protekcionističkim odlukama protkanoj političkoj atmosferi, izrazit oslonac na neposredno okruženje je logična, ali istovremeno i iznuđena orijentacija. Zapravo, Srbija ima snažnu i izgrađenu poziciju sa susedima, umnogome nasleđenu još iz jugoslovenskih vremena.
Pročitaj još
Ovdašnja preduzeća su stabilan, pouzdan i proveren partner kompanijama i kupcima u regionu. Koliko su oni nama, ali i mi njima, značajni pokazuje podatak da Hrvatska već godinama iz Srbije uvozi više od Rusije, lane u vrednosti oko 1,05 milijardi evra, dok je profit u razmeni sa BiH preko 450, a sa Crnom Gorom čak preko 500 miliona evra. Nevolja je što je naše okruženje relativno malo područje, pa trgovci obavezno, često i iznuđeno, traže partnere po celom svetu.
Loša struktura izvoza
Nevolja Srbije je što izvoz previše zasniva na rudama i polufabrikatima, a i kada se u njoj proizvodi složeniji proizvod, radi se samo jedna faza, obično završno sklapanje i bezmalo svi delovi se uvoze. Tako je lane izvoz automobila Stelantisa bio najveći srpski izvozni posao, ali je isto tako i nabavka autodelova bila ogroman uvozni posao, pa je ukupan efekat nevelik.
Posle automobila, najveću vrednost dostigao je izvoz rude i polufabrikata bakra, potom izvoz rafinisanog istog metala. Tu je i izvoz autoguma, kablova za vozila. Sve su to poslovi nižeg finaliteta. Sa 5,1 milijardi evra vredne narudžbine Nemačka je najveći uvoznik srpske robe, sledi Italija sa 2,25, BiH sa 2,1, Turska sa 1,8 i Mađarska sa 1,52 milijardi evra povučene robe.
Srbija nema strukturu proizvoda koja se na svetskoj sceni posebno traži, a slabijem izvozu doprinela je i domaća politika pošto je inflacija u Srbiji lane bila gotovo dvostruko veća nego u ostatku Evrope, a skočila je i cena radne snage.
Država, umesto da studiozno pristupi problemu, paradira potpisivanjem brojnih ugovora o slobodnoj trgovini sa dalekim, često i prevelikim, partnerima. Na građane i potencijalne glasače deluje kao uspeh, ali ovdašnja privreda od toga jedva da ima koristi.
Pad farmaceuta
Sa druge strane, lane smo najviše uvozili energente, što je i logično s obzirom da nafte i gasa imamo minimalno, a srpski ugalj za termoelektrane nije najboljeg kvaliteta. Nevolje sa elektroprivredom uočavaju se i po tome što smo prošle godine struju gotovo podjednako izvozili i uvozili, dok smo nekada tokom većeg dela godine imali solidne viškove. Iz inostranstva smo dobavljali struju samo kada je najhladnije, oko Nove godine, a prodavali smo je i po šest, sedam meseci.
Iznenađenje je da su među uvezenom robom lekovi na drugom mestu. Nekadašnja Jugoslavija sa trinaest, a unutar nje Srbija sa četiri, farmaceutske kompanije bila je velesila i značajan izvoznik, a za domaće tržište su proizvodili i do 85 odsto potreba, povremeno i više. Tokom tranzicije srpska farmaceutska industrija ne samo što je prepuštena stranim vlasnicima, već je i osakaćena.
Inače, Srbija je najviše kupovala u Kini za 6,4 milijardi evra, dok je na drugom mestu Nemačka sa 5,09 prodate nam robe. Slede Italija sa 2,76, Turska sa 1,81 i Mađarska sa 1,5 milijardi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada Srbije produžila privremeno smanjenje akciza na derivate nafte do 15. novembra
07.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu donela je odluku o produženju roka privremenog smanjenja akciza na derivate nafte za 25 odsto.
NPS: Hitno isplatiti subvencije poljoprivednicima, odlazeća vlast ih tretira kao taoce
07.11.2026.•
1
Narodni pokret Srbije (NPS) zatražio je danas da se hitno isplate ranije ugovorene subvencije poljoprivrednicima.
Zašto evra nije bilo u menjačnicama nakon što je Alta banci oduzeta dozvola za rad?
07.11.2026.•
13
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić objasnio je zašto evra nije bilo u menjačnicama, nakon što je oduzeta dozvola za rad Alta banci, ali i kako to menjačnica raspolaže evrima.
.jpg "NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare")
NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) uputila je obaveštenje građanima i korisnicima kredita kod Alta banke Beograd u stečaju, u kojem objašnjava način daljeg izmirenja obaveza i upozorava na opasnost od potencijalnih prevara.
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
2
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
29
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
5
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
78
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
8
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Komentari 21
Dope
Miro
Preostala nam je samo radna snaga koja se ubrzano uzvozi u zapadne drzave.
Sotir Milivojević
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar