Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Foto: 021.rs (AI)
Prosečno upućeni građanin gotovo da bi iz predsednikovih reči mogao pomisliti kako u najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu "sve cveta".
Međutim, situacija u ovdašnjoj privredi je kompleksnija, sa mnogo slabih tačaka. Čini se da pogled u spoljnotrgovinsku razmenu, gde se jasno vidi odnos sa bližim i daljim okruženjem, može da ponudi kako izgleda realno stanje srpske ekonomije.
Malo proizvoda za udaljenije
Po običaju i prošle godine smo mnogo više uvezli nego što smo plasirali van, pa je spoljnotrgovinski deficit iznosio 8,9 milijardi evra. Jeste da je to za 0,3 milijarde manje nego prethodne sezone i da je pokrivenost uvoza izvozom 79 odsto (lane 78,2), ali, praktično, nastavili smo da svaki mesec u proseku za 745 miliona evra više uvozimo nego što izvozimo.
Posebno je neugodan podatak da je srpska poljoprivreda, nekada decenijama privredna grana sa najvećim izvozom, ponovo umanjila inoplasman. Očito, sve su vidljivije posledice politike precenjenog dinara, koja srpsku robu u inostranstvu poskupljuje i čini sve teže dostupnom tamošnjem kupcu.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije je lane iznosila 74,9 milijardi evra, od čega je izvoz iznosio 33,1, a uvoz 41,8 milijardi. Deficit je 8,8 milijardi, odnosno oko 745 miliona evra mesečno. Može se na prvi pogled činiti da se stvari polako poboljšavaju.
Međutim, kada se zna da Srbija u razmeni sa okruženjem (okolne i države nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije) ima suficit od cirka 3,2 milijarde evra, vidi se da je naš minus u trgovini sa daljim zemljama čak 12 milijardi evra. Kako dobar bilans sa susedima postižemo izvozom hrane i poljoprivrednih proizvoda, minus u trgovini sa udaljenijim zemljama pokazuje poveće siromaštvo proizvodima koji mogu da izdrže duži i skuplji transport do svetskog tržišta.
Još gore je što prva tri meseca tekuće sezone pokazuju da je plasman robe na svetsko tržište za srpsku ekonomiju sve veći problem, u prvom tromesečju je bio za 3,85 odsto slabiji nego lane u istom periodu.
Protekcionistička atmosfera
Bitan razlog za slabiji izvozni rezultat je globalna politička situacija. Amerika je uvela carine gotovo svima, Rusija je u ratu, Kina je predaleko i troškovi transporta su previsoki, dok je Evropska unija u najvećoj krizi tokom poslednjih pola veka. A mi najviše trgujemo upravo sa ovom asocijacijom, čak 57,8 odsto razmene usmereno je na ovo područje. Mogu se samo zamisliti posledice dodatnog pada narudžbina iz Nemačke i Italije početkom godine.
U zategnutoj i protekcionističkim odlukama protkanoj političkoj atmosferi, izrazit oslonac na neposredno okruženje je logična, ali istovremeno i iznuđena orijentacija. Zapravo, Srbija ima snažnu i izgrađenu poziciju sa susedima, umnogome nasleđenu još iz jugoslovenskih vremena.
Pročitaj još
Ovdašnja preduzeća su stabilan, pouzdan i proveren partner kompanijama i kupcima u regionu. Koliko su oni nama, ali i mi njima, značajni pokazuje podatak da Hrvatska već godinama iz Srbije uvozi više od Rusije, lane u vrednosti oko 1,05 milijardi evra, dok je profit u razmeni sa BiH preko 450, a sa Crnom Gorom čak preko 500 miliona evra. Nevolja je što je naše okruženje relativno malo područje, pa trgovci obavezno, često i iznuđeno, traže partnere po celom svetu.
Loša struktura izvoza
Nevolja Srbije je što izvoz previše zasniva na rudama i polufabrikatima, a i kada se u njoj proizvodi složeniji proizvod, radi se samo jedna faza, obično završno sklapanje i bezmalo svi delovi se uvoze. Tako je lane izvoz automobila Stelantisa bio najveći srpski izvozni posao, ali je isto tako i nabavka autodelova bila ogroman uvozni posao, pa je ukupan efekat nevelik.
Posle automobila, najveću vrednost dostigao je izvoz rude i polufabrikata bakra, potom izvoz rafinisanog istog metala. Tu je i izvoz autoguma, kablova za vozila. Sve su to poslovi nižeg finaliteta. Sa 5,1 milijardi evra vredne narudžbine Nemačka je najveći uvoznik srpske robe, sledi Italija sa 2,25, BiH sa 2,1, Turska sa 1,8 i Mađarska sa 1,52 milijardi evra povučene robe.
Srbija nema strukturu proizvoda koja se na svetskoj sceni posebno traži, a slabijem izvozu doprinela je i domaća politika pošto je inflacija u Srbiji lane bila gotovo dvostruko veća nego u ostatku Evrope, a skočila je i cena radne snage.
Država, umesto da studiozno pristupi problemu, paradira potpisivanjem brojnih ugovora o slobodnoj trgovini sa dalekim, često i prevelikim, partnerima. Na građane i potencijalne glasače deluje kao uspeh, ali ovdašnja privreda od toga jedva da ima koristi.
Pad farmaceuta
Sa druge strane, lane smo najviše uvozili energente, što je i logično s obzirom da nafte i gasa imamo minimalno, a srpski ugalj za termoelektrane nije najboljeg kvaliteta. Nevolje sa elektroprivredom uočavaju se i po tome što smo prošle godine struju gotovo podjednako izvozili i uvozili, dok smo nekada tokom većeg dela godine imali solidne viškove. Iz inostranstva smo dobavljali struju samo kada je najhladnije, oko Nove godine, a prodavali smo je i po šest, sedam meseci.
Iznenađenje je da su među uvezenom robom lekovi na drugom mestu. Nekadašnja Jugoslavija sa trinaest, a unutar nje Srbija sa četiri, farmaceutske kompanije bila je velesila i značajan izvoznik, a za domaće tržište su proizvodili i do 85 odsto potreba, povremeno i više. Tokom tranzicije srpska farmaceutska industrija ne samo što je prepuštena stranim vlasnicima, već je i osakaćena.
Inače, Srbija je najviše kupovala u Kini za 6,4 milijardi evra, dok je na drugom mestu Nemačka sa 5,09 prodate nam robe. Slede Italija sa 2,76, Turska sa 1,81 i Mađarska sa 1,5 milijardi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
1
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
6
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
2
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
13
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 21
Dope
Miro
Preostala nam je samo radna snaga koja se ubrzano uzvozi u zapadne drzave.
Sotir Milivojević
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar