Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
To je ocenjeno večeras na tribini "Propast ekonomskog tigra" u Novom Sadu.
Na tribini ispred Ekonomskog fakulteta upozoreno je i na ozbiljne koruptivne mehanizme koji su ugrađeni u naš ekonomski model.
Ekonomiski stručnjak Miodrag Zec je istakao da su strane investicije važne, ali samo u slučaju kada donose znanje i tehnički progres, odnosno ako na kraju proizvodnog procesa postoji proizvod koji se izvozi.
"Ključni problem što nismo znali šta hoćemo, pa se Srbija opredelila za model motanja kablova", kazao je Zec.
Kinezima su, kako je rekao "strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali da budemo periferna ekonomija".
Prema njegovim rečima, Srbija je čak i u IT sektoru preuzele "periferne poslove".
Pročitaj još
Profesor ekonomije na beogradskom Filozofskom fakultetu Ognjen Radonjić ocenio je da su u domaćoj ekonomiji prisutni brojni mehanizmi korupcije - od pranja novca, preko utaje poreza i izvlačenja novca "koji se zatim ulaže u kripto-valute".
"To su sve mehanizmi pomoću kojih se izvlače javni resursi radi privatnog bogaćenja organizovane kriminalne grupe na vlasti, njima bliskog biznisa i organizovanog kriminala", rekao je Radonjić.
On je naveo izgradnju brze pruge do granice s Mađarskom za koji tvrdi da je sadržala neke od tih mehanizama.
Ocenio je da se između ostalog i zbog toga 2013. odustalo od prvobitno planiranog korišćenja evropskih fondova.
Kazao je i da je 2009. potpisan međunarodni ugovor sa Kinom u vezi sa infrastrukturnim projektima, u koji je 2013. dodat aneks kojim je dozvoljeno da u projektima nema javnog nadmetanja čime se, kako je rekao, iz celog procesa isključuje transparentnost.
“Naš proračun je bio da bi ta pruga trebalo da košta oko 590 miliona evra, a do sada je isplaćeno 1,25 milijardi evra, što je iznos koji je preko dva i po puta veći”, rekao je on.
Dodao je da je na kraju takav posao rezultirao tragedijom.
Iz dokumentacije objavljene na zahtev studenata, kazao je, između ostalog, videlo se da su u samim ugovorima "bile upisane koruptivne prakse", odnosno kršenje zakona.
Kao primer Radonjić je naveo anekse kojima je, kako tvrdi, ugovarano plaćanje poslova koji su već plaćeni u samom ugovoru, odnosno duplo fakturisanje.
"Vi vidite nešto jako čudno, a to je da Kinezi služe kao protočni bojler - država bira svoje podizvođače, a Kinezi samo isplaćuju finansijska sredstva tim podizvođačima i za to naplaćuju proviziju, što je bilo protivno ugovoru", rekao je Radonjić.
Profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić ocenio je da pozivanje na uspešnost ekonomije navođenjem rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP) ne pokazuje stvarno stanje.
"Ako su strane kompanije vlasnici kapitala, onda dohodak od kapitala ide njima i ako se taj porez plati u korumpiranu državu, onda ni od toga nema naročite koristi", kazao je on.
Prema njegovim rečima, tada po jedinici rasta BDP-a postoji neuporedivo manji stepen blagostanja odnosno rasta blagostanja lokalnog stanovništva nego u slučaju kada je domaći rad dobro plaćen.
Šoškić je rekao i da je problem u nesrazmernom rastu BDP-a u evrima koji, kako je naveo, zamagljuje ili skriva realni rast, a to je potkrepio primerom pandemije.
"Te godine kada je statistika sasvim jasno zabeležila pad ekonomske aktivnosti za 0,9 odsto zbog toga što je inflacija bila, mislim 3,6 odsto na godišnjem nivou, mi smo imali rast BDP-a u evrima od 2,5 odsto", kazao je on.
Znači, kako je naveo, "realni pokazatelji statistike kaže pad 0,9, ali kad prikazujete u evrima, to je rast od 2,5 odsto".
Dodao je da čak i korupcija utiče na rast BDP-a i da je Srbija godinu i po dana bila jedina evropska zemlja na "crnoj listi" međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
26
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
30
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 48
Миша
Pićuka
Ekonomija
Ovo se dešava kada ne čitate pažljivo i pride ni ne znate o čemu govorite. Nebitno je da li je Holandija drugi ili DRUGI najveći izvoznik i koliko od toga prihoduju, niste pročitali i-ili niste razumeli bitan deo da taj sektor u celoj privredi Holandije učestvuje ili ako vam je potrebno velikim slovima UČESTVUJE sa 2%. Mi već sada u tom sektoru imamo više ljudi i dvostruko veći udeo u privredi od te Holandije koja ima tri puta više stanovnika, oni sa manjim brojem ljudi proizvode i prihoduju desetostruko više. Vi ste taj, poštovani, koji priča gluposti!! Imam i ja uzvičnike!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar