Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Foto: 021.rs
Atmosfera u društvu je već duže vreme, posebno od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, upadljivo zaoštrena. Opozicija je optužila vlast da je pravi uzrok tragedije korupcija koja je dovela do traljave rekonstrukcije remek-dela arhitekte Imrea Farkaša i velike nesreće.
Vlast je mesecima insistirala da krivac nije iz njenih redova, ali bez većeg uspeha. Epilog je da se javnost dodatno polarizovala na protivnike i pristalice naprednjaka.
Izostalo udruživanje
U takvim uslovima bilo je prirodno očekivati da se celokupna opozicija udruži i objedinjena pokuša da obori Aleksandra Vučića. No, već prvog dana čak tri grupacije iz građanskog bloka odlučile su da na izbore izađu samostalno, dakle svaka za sebe, iako se jedna, u međuvremenu, povukla.
Studentima, koji unazad dve godine čine daleko najmasovniju opozicionu skupinu, nije preostalo ništa drugo nego da sami osvoje većinu glasova. Istina, izborni prag je pre nekoliko godina snižen na tri odsto osvojenih glasova, i nije nemoguće da i partije pređu cenzus, potom u parlamentu zajedno sa studentskom listom oforme većinu. No, ostaje utisak da usitnjavanjem opozicionog bloka slabi blok "protiv Vučića i SNS".
Vučić je kandidat naprednjaka za premijera, pa će ostavku na funkciju predsednika države podneti nakon posete SAD, krajem septembra. No, izbornu kampanju, doduše neformalnu, počeo je znatno pre raspisivanja izbora i u kratkom vremenu obišao je velik deo Srbije. Od posete Novom Sadu je ponovo odustao.
Ipak, teško bi se moglo reći da kandidat naprednjaka na ovdašnjem političkom polju od nekog zazire. Zapravo, kada se bolje pogleda, opoziciona scena je tokom četrnaest godina bez vlasti dobrano istanjena, a ostala je i bez većeg broja uglednih profesora i začetnika višestranačja u Srbiji. Na delu je nova generacija političara i za sada iz opozicionih redova niko se nije istakao u tolikoj meri da bi bio ozbiljan protivkandidat.
Rat poskupljuje naftu
Ali i Vučić ovih dana mora dobro da promisli kako da mu stranka ostane na vlasti. Možda u "tradicionalnoj" opoziciji i nema posebno opasnog rivala, rđavi signali, međutim, pojavljuju se na svetskoj sceni. Reč je o rastu cene nafte, a istovremeno sve su više i kamate na dužničke hartije od vrednosti praktično na svim finansijskim tržištima.
Za državu koja uvozi 80 odsto potrebne količine "crnog zlata" teško da ima gore vesti od neprekidnog i brzog rasta cene nafte. Razlog je sukob na Bliskom istoku i poslednjih dana se (re)intenzivira i zaoštrava.
Podsetimo se, tokom januara i februara cena nafte se kretala između 55 i 62 dolara za barel, da bi na sam dan napada SAD na Iran, 28. februara, skočila na 68 dolara. Tokom ratnih meseci povremeno je premašivala i 85 dolara, ali se u junu sa primirjem i obustavom pucanja vratila na otprilike 62 "zelembaća".
Potom je ponovo došao uzletni trend, da bi se u poslednjih mesec dana vrtela u rasponu od 88 do 97 dolara. Međutim, poslednjih su dana Huti dodatno usložnili protok nafte iz Indijskog okeana prema Evropi, promet kroz Ormuski moreuz ponovo je minimalan, ni desetina uobičajenog, a iranski saveznici su oštetili naftovod kojim je Saudijska Arabija alternativno, kada ima poteškoća na morskom putu, slala "crno zlato" ka Mediteranu.
Pročitaj još
Udar na budžet
I dalje su na snazi američke i evropske sankcije kojima se Rusiji zabranjuje kako izvoz nafte, tako i goriva. Posledice su vidljive ponajviše na tržištu "crnog zlata", cena u porastu, prvo na 103, pa na 108 dolara za barel i niko ne može da jamči da neće biti i skuplja. Za Srbiju to znači da će za istu količinu uvoza nafte ubuduće plaćati znatno, možda i dvostruko, više nego do sada.
Na veliki skok cene nafte, vlast je reagovala slično svim evropskim državama od kojih je većina veliki uvoznik petroleja. Cenu goriva je podigla na 205 dinara za litar benzina, odnosno 234 za litar dizela. Ujedno je umanjila i sopstvenu akcizu na goriva, što će se odraziti na poveće umanjenja priliva u budžet Srbije.
No, jasno je da ovakva strategija ne može večno da se primenjuje. Ako nafta i dalje iz nedelje u nedelju bude sve skuplja, moraće se ili ići na restrikcije ili plaćati puna cena goriva. Naravno da bi potrošači, a svi oni su ujedno i birači, loše reagovali na ovakav rasplet. I to je ono što muči Vučića i zbog čega svaki čas gleda berzanske izveštaje i razmatra situaciju na Bliskom istoku.
Krediti sve skuplji
Ni ovoga puta nevolja ne dolazi sama. Osim brzog uzleta cene nafte, rastu i kamate na sve dužničke hartije od vrednosti. Znači da rastu i kamate, cene pozajmljivanja novca. Tako su kamate na desetogodišnje hartije od vrednosti narasle sa 4,1 početkom godine na 4,9 odsto krajem avgusta.
Amerikanci nisu usamljeni, kamate na desetogodišnje hartije od vrednosti u Nemačkoj su sa 2,8 skočile na 3,1 odsto. Čak i u Japanu, gde je kamata decenijama bila sasvim blizu nule, za poslednjih osam meseci s 1,4 narasla je na tri odsto.
Rast kamata na obveznice znači da će i uobičajeni krediti biti sve skuplji, pri čemu rast može biti i veći nego što je na tržištu obveznica. Uzrok je u inflaciji najvećim delom podstaknutoj rastom cena energenata. Bankari su za smanjivanje inflacije, a to je moguće samo poskupljivanjem pozajmljivanja novca. U tom slučaju zanavljanje otprilike 43 milijarde evra duga države Srbije bilo bi sve skuplje.
Reganovo kamaćenje
Prošle godine je država Srbije na kamate izdvojila blizu 1,75 milijardi evra, ako kamate na obveznice i dalje budu rasle, može se desiti da naredne godine na kamate izdvojimo i 3,5 milijarde.
Stariji mogu da se podsete 80-ih godina prošlog veka i početka mandata vladavine u SAD Rolanda Regana kada su na tamošnjem tržištu, a tu se kroji svetska monetarna politika, kamate dostigle 11, pa 15 i, na kraju, 16,8 odsto.
Ako bi se replicirao sličan rast kamata, Srbija bi samo za otplatu kamata godišnje izdvajala ne 1,75 već možda i četiri puta više, dakle šest milijardi dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
0
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
0
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
3
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
26
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
15
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
4
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Komentari 33
Zamenik zamenika
Obad
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar