Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Foto: 021.rs
Atmosfera u društvu je već duže vreme, posebno od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, upadljivo zaoštrena. Opozicija je optužila vlast da je pravi uzrok tragedije korupcija koja je dovela do traljave rekonstrukcije remek-dela arhitekte Imrea Farkaša i velike nesreće.
Vlast je mesecima insistirala da krivac nije iz njenih redova, ali bez većeg uspeha. Epilog je da se javnost dodatno polarizovala na protivnike i pristalice naprednjaka.
Izostalo udruživanje
U takvim uslovima bilo je prirodno očekivati da se celokupna opozicija udruži i objedinjena pokuša da obori Aleksandra Vučića. No, već prvog dana čak tri grupacije iz građanskog bloka odlučile su da na izbore izađu samostalno, dakle svaka za sebe, iako se jedna, u međuvremenu, povukla.
Studentima, koji unazad dve godine čine daleko najmasovniju opozicionu skupinu, nije preostalo ništa drugo nego da sami osvoje većinu glasova. Istina, izborni prag je pre nekoliko godina snižen na tri odsto osvojenih glasova, i nije nemoguće da i partije pređu cenzus, potom u parlamentu zajedno sa studentskom listom oforme većinu. No, ostaje utisak da usitnjavanjem opozicionog bloka slabi blok "protiv Vučića i SNS".
Vučić je kandidat naprednjaka za premijera, pa će ostavku na funkciju predsednika države podneti nakon posete SAD, krajem septembra. No, izbornu kampanju, doduše neformalnu, počeo je znatno pre raspisivanja izbora i u kratkom vremenu obišao je velik deo Srbije. Od posete Novom Sadu je ponovo odustao.
Ipak, teško bi se moglo reći da kandidat naprednjaka na ovdašnjem političkom polju od nekog zazire. Zapravo, kada se bolje pogleda, opoziciona scena je tokom četrnaest godina bez vlasti dobrano istanjena, a ostala je i bez većeg broja uglednih profesora i začetnika višestranačja u Srbiji. Na delu je nova generacija političara i za sada iz opozicionih redova niko se nije istakao u tolikoj meri da bi bio ozbiljan protivkandidat.
Rat poskupljuje naftu
Ali i Vučić ovih dana mora dobro da promisli kako da mu stranka ostane na vlasti. Možda u "tradicionalnoj" opoziciji i nema posebno opasnog rivala, rđavi signali, međutim, pojavljuju se na svetskoj sceni. Reč je o rastu cene nafte, a istovremeno sve su više i kamate na dužničke hartije od vrednosti praktično na svim finansijskim tržištima.
Za državu koja uvozi 80 odsto potrebne količine "crnog zlata" teško da ima gore vesti od neprekidnog i brzog rasta cene nafte. Razlog je sukob na Bliskom istoku i poslednjih dana se (re)intenzivira i zaoštrava.
Podsetimo se, tokom januara i februara cena nafte se kretala između 55 i 62 dolara za barel, da bi na sam dan napada SAD na Iran, 28. februara, skočila na 68 dolara. Tokom ratnih meseci povremeno je premašivala i 85 dolara, ali se u junu sa primirjem i obustavom pucanja vratila na otprilike 62 "zelembaća".
Potom je ponovo došao uzletni trend, da bi se u poslednjih mesec dana vrtela u rasponu od 88 do 97 dolara. Međutim, poslednjih su dana Huti dodatno usložnili protok nafte iz Indijskog okeana prema Evropi, promet kroz Ormuski moreuz ponovo je minimalan, ni desetina uobičajenog, a iranski saveznici su oštetili naftovod kojim je Saudijska Arabija alternativno, kada ima poteškoća na morskom putu, slala "crno zlato" ka Mediteranu.
Pročitaj još
Udar na budžet
I dalje su na snazi američke i evropske sankcije kojima se Rusiji zabranjuje kako izvoz nafte, tako i goriva. Posledice su vidljive ponajviše na tržištu "crnog zlata", cena u porastu, prvo na 103, pa na 108 dolara za barel i niko ne može da jamči da neće biti i skuplja. Za Srbiju to znači da će za istu količinu uvoza nafte ubuduće plaćati znatno, možda i dvostruko, više nego do sada.
Na veliki skok cene nafte, vlast je reagovala slično svim evropskim državama od kojih je većina veliki uvoznik petroleja. Cenu goriva je podigla na 205 dinara za litar benzina, odnosno 234 za litar dizela. Ujedno je umanjila i sopstvenu akcizu na goriva, što će se odraziti na poveće umanjenja priliva u budžet Srbije.
No, jasno je da ovakva strategija ne može večno da se primenjuje. Ako nafta i dalje iz nedelje u nedelju bude sve skuplja, moraće se ili ići na restrikcije ili plaćati puna cena goriva. Naravno da bi potrošači, a svi oni su ujedno i birači, loše reagovali na ovakav rasplet. I to je ono što muči Vučića i zbog čega svaki čas gleda berzanske izveštaje i razmatra situaciju na Bliskom istoku.
Krediti sve skuplji
Ni ovoga puta nevolja ne dolazi sama. Osim brzog uzleta cene nafte, rastu i kamate na sve dužničke hartije od vrednosti. Znači da rastu i kamate, cene pozajmljivanja novca. Tako su kamate na desetogodišnje hartije od vrednosti narasle sa 4,1 početkom godine na 4,9 odsto krajem avgusta.
Amerikanci nisu usamljeni, kamate na desetogodišnje hartije od vrednosti u Nemačkoj su sa 2,8 skočile na 3,1 odsto. Čak i u Japanu, gde je kamata decenijama bila sasvim blizu nule, za poslednjih osam meseci s 1,4 narasla je na tri odsto.
Rast kamata na obveznice znači da će i uobičajeni krediti biti sve skuplji, pri čemu rast može biti i veći nego što je na tržištu obveznica. Uzrok je u inflaciji najvećim delom podstaknutoj rastom cena energenata. Bankari su za smanjivanje inflacije, a to je moguće samo poskupljivanjem pozajmljivanja novca. U tom slučaju zanavljanje otprilike 43 milijarde evra duga države Srbije bilo bi sve skuplje.
Reganovo kamaćenje
Prošle godine je država Srbije na kamate izdvojila blizu 1,75 milijardi evra, ako kamate na obveznice i dalje budu rasle, može se desiti da naredne godine na kamate izdvojimo i 3,5 milijarde.
Stariji mogu da se podsete 80-ih godina prošlog veka i početka mandata vladavine u SAD Rolanda Regana kada su na tamošnjem tržištu, a tu se kroji svetska monetarna politika, kamate dostigle 11, pa 15 i, na kraju, 16,8 odsto.
Ako bi se replicirao sličan rast kamata, Srbija bi samo za otplatu kamata godišnje izdvajala ne 1,75 već možda i četiri puta više, dakle šest milijardi dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
23
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
7
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
13
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
61
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
Komentari 4
Dare
Građanin Srbije
A najviše ga pritiska narod Srbije, koji mu kaže:dosta 'stručnjak'.
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar