Ekonomista Vasko Kelić objašnjava da je reč o prosečnoj meri koja ne pokazuje kretanje cena svakog pojedinačnog proizvoda, dok Dejan Gavrilović iz Efektive smatra da statistička korpa ne odgovara onome što domaćinstva zaista kupuju i dovodi u pitanje efekte mera ograničavanja marži.
Kako prenosi
Insajder, hrana i bezalkoholna pića u Srbiji bili su u avgustu ove godine 6,3 odsto jeftiniji nego u avgustu prošle godine, a sama kategorija hrane zabeležila je još veći pad - od 7,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Najviše su, na godišnjem nivou, pojeftinili voće i orašasti plodovi, za 22,1 odsto, odnosno povrće, za 16 odsto. Mleko, sir i jaja bili su jeftiniji 2,5 odsto. Istovremeno, neke namirnice su poskupele, kafa i njeni supstituti za 1,8, a sokovi za 2,7 odsto, kažu iz RZS.
Prema istim podacima, ukupne potrošačke cene u avgustu bile su 2,2 odsto više nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul hrana i bezalkoholna pića poskupeli 0,4 odsto.
Kelić: "To ne daje sliku o konkretnim proizvodima"
Ekonomista Vasko Kelić objašnjava da indeks potrošačkih cena predstavlja agregatnu, odnosno prosečnu meru, zbog čega ne daje sliku o kretanju cena svakog pojedinačnog proizvoda.
"To je agregatna mera, neka vrsta uprosečavanja. Tako da to ne daje sliku o konkretnim proizvodima", kaže Kelić.
On navodi da se u obračunu prate određene kategorije i proizvodi koji su izabrani kao reprezentativni, dok se građani u prodavnicama susreću sa konkretnim proizvodima i njihovim cenama.
"
Cena nekog proizvoda konkretnog proizvođača može baš konkretno da poraste iz ko zna kojih razloga. Ali naravno, cene nekih drugih onda padnu, pa onda zajedno ispada da ili ne rastu, ili da rast nije baš toliki", objašnjava Kelić za
Insajder.
Govoreći o padu cena hrane u avgustu u odnosu na isti period prošle godine, Kelić ocenjuje da bi jedan od mogućih razloga mogao biti sezonski faktor, odnosno da se bolja poljoprivredna proizvodnja iz proleća ili ranog leta, sa određenim vremenskim odlaganjem, odrazila na potrošačke cene.
Ipak, ukupne potrošačke cene u avgustu bile su 2,2 odsto više nego godinu dana ranije, dok su u odnosu na jul hrana i bezalkoholna pića poskupeli 0,4 odsto.
Kelić podseća da je na ubrzavanje rasta cena uticalo više faktora, zbog čega su uvedene i mere ograničavanja trgovačkih marži, te skreće pažnju i na to da će kretanje cena u septembru biti posebno zanimljivo zbog niže uporedne osnovice, s obzirom na to da su u septembru prošle godine uvedene mere ograničavanja marži.
"Videćemo šta će biti u septembru, s obzirom da ćemo imati tu nižu osnovicu, jer su tad, zapravo, pre tačno godinu dana bile uvedene one mere ograničenja marži. Očekujem neki rast cena sad u septembru, ali videćemo šta će se desiti", kaže Kelić.
Navodi da bi eventualni nastavak pada cena hrane u septembru za njega bio neočekivan i da bi u tom slučaju bilo važno utvrditi šta je uticalo na takvo kretanje.
"Ako bi sad i u septembru bilo pada cena, to bi zaista bilo meni neočekivano i voleo bih da vidim šta je to uticalo", kaže Kelić, te dodaje da bi i bolja poljoprivredna sezona u odnosu na prošlu godinu mogla da utiče na cene i tokom septembra.
Smatra da bi bilo korisno da Republički zavod za statistiku napravi detaljniju analizu kretanja cena hrane i faktora koji na njih utiču.
"Bilo bi dobro da RZS napravi neku studiju, neku analizu. Mislim, oni rade periodično te analize, pa da vidimo", navodi Kelić.
Podseća da se RZS ranije bavio cenama hrane, u vreme prvih rasprava o ograničavanju marži, i ocenjuje da bi bilo korisno napraviti nastavak takve analize kako bi se jasnije videlo šta utiče na kretanje cena. Na pitanje da li prosečna potrošačka korpa RZS-a odgovara korpi koju kupuje prosečno domaćinstvo u Srbiji, Kelić kaže da ona odgovara proseku, ali ističe ograničenja samog koncepta proseka. On objašnjava da je prosečan čovek statistički konstrukt koji predstavlja zbir različitih karakteristika i navika pojedinaca.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar