Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Foto: 021.rs
Kako odmah u početku najavljuju, šta funkcioniše, zadržaće i dovršiti, šta ne funkcioniše će menjati ili ukinuti.
Kao problem ističu model jeftine radne snage, a ne planiraju prodaju strateških preduzeća.
Garantovana javnost svakog državnog ugovora
Kao prvu izmenu navode to da Portal javnih nabavki mora da objavi čitav tekst svakog ugovora, uključujući i cene i bodovanje ponuđača.
"Postupak sa jednom ponudom ili sa velikim aneksima dobiće oznaku na portalu i biće dalje upućen Budžetskoj inspekciji na obradu. Oznaka ne znači da je nabavka neispravna, već da mora da prođe proveru nadležnih organa", piše u planu Studentske liste.
Od noviteta, najavljuju i "crnu listu", na kojoj će se naći svako ko prekrši ugovor i na njoj ostaje tri godine.
"Za javne radove uvešćemo nacionalni cenovnik, a za lekove, IT opremu, vozila i gorivo referentne cene. Referentnom cenom se ne ograničava maksimalni iznos, već se uspostavlja mera čije prekoračenje zahteva preispitivanje ugovora. Ako se dogovor ne postigne, ugovor se raskida", još jedan je od novina koje želi Studentska lista.
Na ovaj način, tvrde oni, neće moći da nastane situacija u kojoj autoputevi i drugi javni radovi višestruko premašuju realnu cenu.
Takođe, radiće na primeni opšteg postupka, umesto Lex specialisa, a prilikom ugovaranja novih, velikih projekata, radiće se po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima.
Studentski plan za privredu i finansije se tiče i državnih projekata koji su već u toku. Za njih predviđa da Državna revizorska institucija i nezavisni tehnički nadzor objavi stvarnu cenu i obaveze koje dospevaju, a o nastavku projekta odlučivaće Komisija za reviziju kapitalnih investicija.
"Prema već ratifikovanim međunarodnim sporazumima Srbija ništa neće činiti jednostrano, ali će se pokrenuti pregovori gde je to moguće", najavljuju iz Studentske liste.
Što se zaduživanja tiče, obećavaju da će objavljivati sve uslove, sredstva, namene, cene i vremenski period.
"Kod ugovora koji dočekaju novu vlast objavićemo sve što zakon dozvoljava, a novi ugovori neće nositi klauzulu o tajnosti cene", piše u Studentskom planu.
Najavljuju i novo pravilo, a to je da se pre uzimanja velikog kredita on upoređuje sa minimum dva druga sredstva finansiranja, kako bi se osigurala najpovoljnija opcija.
Ugovore o Beogradu na vodi, Ekspu 2027 i linijskoj infrastrukturi očekuje revizija. Studentska lista planira da ih izmeni ili ukine, a uz obe mogućnosti ići će i procena arbitražnog rizika.
"Domaće zakone, odluke i dozvole, za razliku od ratifikovanih međunarodnih sporazuma, nova većina menja u zakonskom postupku, po pravilima iz dela Infrastruktura. Praksa posebnih zakona bez roka važenja prestaje, pa Lex specialis za pojedinačni projekat više neće moći da važi neograničeno", navodi se u Studentskom planu.
Pročitaj još
Javne finansije i budžet
Prva izmena koja se tiče budžeta je vraćanje budžetske rezerve na 2 odsto.
Dalje, Studentska lista želi da obrne praksu u kojoj se Fiskalni savet oglašava tek po zaključenju odluke.
"Ubuduće će stav Saveta prethoditi glasanju i Vlada će biti dužna da sastavi pisani odgovor, nezavisno od sadržine te ocene", nalaže Studentski plan.
Veće izmene planirane su i u Poreskoj upravi.
Na primer, umesto kao do sada, da Vlada imenuje direktora Poreske uprave na predlog ministra finansija, on će se za petogodišnji mandat birati na javnom konkursu.
"Poreska uprava će odlučivati o slanju inspekcije na osnovu elektronske analize rizika, a ne po samovolji službenika. Zakonito poslovanje i valjani podaci će za firme značiti da će ređe biti predmet inspekcijske kontrole. Kontrola mimo tog sistema moraće da ima pisano obrazloženje i evidenciju ko ju je naložio", opisuje Studentska lista kako želi da izgleda novo poslovanje Poreske uprave.
Ovom tačkom obuhvaćena je i Komisija za zaštitu konkurencije, koja će proveravati svaki propis koji zahteva posebna prava, uslove ulaska u delatnost, regulisanje cene ili državnu pomoć.
Planira se i poseban račun za prihod od trajno oduzete imovine, a najmanje 30 odsto sa njegovih sredstava, prema zakonskoj formuli kako planira Studentska lista, ići će za lečenja, talentovanu decu, nauku i socijalnu zaštitu.
"Planirano je da ostatak ide u investicije, a ne u zatvaranje rupa u budžetu. Svaka oduzeta stvar upisuje se u javni registar, koji DRI revidira svake godine", najavljuje Studentska lista.
Javna preduzeća ostaju javna
Studentska lista protivi se privatizaciji javnih preduzeća, firmi i ustanova, a predlaže da se donošenje strategije državnog vlasništva preseli iz Vlade u Skupštinu.
"Zakonom će biti određeno za koje firme državni udeo ne sme da se spusti ispod zatečenog, a za koje ispod 51 odsto. Uvećanje kapitala u kom država ne zadržava proporcionalno isti deo, kao i koncesije i iznajmljivanje osnovnih sredstava na duže od deset godina, smatraće se smanjenjem državnog udela u preduzećima. Transformacija javnih preduzeća u akcionarska društva neće značiti i privatizaciju. Dugoročan cilj je da se resursi i firme, čija je rasprodaja zabranjena, unesu u Ustav, kao u više zemalja EU", piše u Studentskom planu.
Nova parlamentarna većina planira i da obustavi mandate direktora i v.d. direktora i nadzornih odbora koji su izabrani po starom zakonu i to i na republičkom i na lokalnom nivou, u prvih godinu dana mandata.
"Uslovi za izbor na ove funkcije, različiti u starom zakonu o javnim preduzećima i u novom zakonu o društvima kapitala, izjednačiće se u korist strožih uslova novog zakona. Postavljanje v.d. direktora biće otežano, a preduzeća u državnom vlasništvu preći će na dvodomno upravljanje, što će osnažiti njihovu autonomiju", najavljuje se Studentskim planom.
Kako dalje objašnjavaju, vlast će zadržati svoj udeo u skupštini akcionara, ali će direktora birati nadzorni odbor čiji članovi dolaze sa javne nacionalne liste nezavisnih stručnjaka.
"Konkurse će voditi komisija koju sastavljaju Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije", pojašnjavaju iz Studentske liste.
Što se javnog zemljišta tiče, ono, kao i javni objekti, prodaju se i daju u zakup po pravilu samo po tržišnoj vrednosti i u javnom postupku, dok će zakup van javnog sektora imati ograničeno trajanje.
"Ubuduće ugovor koji nije objavljen ne proizvodi dejstvo, jer država neće priznavati ugovore potpisane u tajnosti", još jedna je mera koju planira Studentska lista.
Porezi
Jedna od većih poreskih izmena na agendi Studentske liste je da oporezivanje rada bude manje, a veće imovine više.
"Uvodi se više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, godišnji porez se ukida i razredi se primenjuju na mesečnu zaradu, na izvoru. Neoporezivi deo zarade se diže sa 23 odsto na 35 odsto prosečne zarade, što će dodatno pomoći progresivnosti poreza, odnosno da oni koji imaju manje plaćaju manje, a oni koji imaju više plaćaju više", objašnjava Studentska lista svoju poresku politiku.
Izmene planiraju i u porezu na imovinu. Umesto promenom stopa, on će se računati progresivno računanjem svih nekretnina zbirno.
"Neko ko poseduje više stanova plaćaće veći porez nego do sada, a gradovi će moći da uvedu dodatni namet za stanove koji stoje prazni duže od dvanaest meseci", najavljuje Studentska lista.
Studentska lista ne najavljuje izmene kod nasledstava, osim onih "zaista velikih".
"Uvećaće se stope poreza na velika nasledstva, ali supružnik, porodični dom i visok neoporezivi iznos po nasledniku ostaju izvan poreza, pa on pogađa samo zaista velika nasledstva. Cilj nije prihod za budžet, već otežavanje utaje jer prijavljeno i oporezovano nasledstvo postaje dokaz porekla imovine koji kasnije niko ne može da ospori, a imovina koja godinama nije prijavljivana izlazi na videlo u trenutku nasleđivanja", tvrdi Studentska lista.
Podsticaji, Razvojna banka i tržište
Model jeftine radne snage u kojoj se daju subvencije po radnom mestu za svakog radnika plaćenog manje nego u ostatku Evrope, a koji je primenjivala vlast SNS-a, Studentska lista odbija kao "demografski mrtvog".
Planira se ukidanje tih subvencija, te će ubuduće podsticaj imati samo projekat koji diže prosek zarada, prema pragovima. Za njih planiraju da budu vezani za prosečnu zaradu i stepenovani u četiri nivoa, prema razvijenosti opština.
"U nerazvijenim opštinama je niži, ali i tamo zarada mora da ga premaši, a projekat bez opreme po standardima EU podsticaj ne dobija", objašnjava se u Studentskom planu.
Ipak, pravi se izuzetak. U opštinama gde je to preko potrebno, kao zakonom oročena prelazna mera, dolazak investitora "starog tipa", neće biti ograničavan.
Što se privrede tiče, kako se ističe, "potpuni fokus nove vlasti" biće podsticanje osnivanja domaćih startapova koji mogu biti konkurentni na evropskom i svetskom tržištu.
"Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko jedan odsto BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine. Država će za jedan mandat izabrati ograničen broj prioritetnih oblasti i u njih usmeriti novac, a programi bez rezultata biće ugašeni", najavljuje Studentska lista.
Još jedna od većih promena, za koju Studentska lista samu sebe obavezuje da ispuni u prvoj polovini mandata je spajanje Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u Razvojnu banku Srbije.
"Kao banka, a ne fond, imaće pristup novcu Evropske banke za obnovu i razvoj, a i drugih razvojnih banaka, koji fondovima nije dostupan. Kreditira samo preko poslovnih banaka i bez naloga Vlade. Da se sudbina Razvojne banke Vojvodine ne ponovi, zaduživanje joj je zakonom ograničeno na četvorostruki iznos kapitala", navode iz Studentske liste.
Što se trgovine tiče, veliki trgovinski lanci imaće obavezu da svakodnevno objavljuju cene u mašinski čitljivom obliku, dostupnim za upoređivanje.
Studentska lista namenjuje i drugačije aktivnosti Agenciji za energetiku, RATEL-u i Republičkom zavodu za statistiku.
"Agencija za energetiku i RATEL vodiće uporednike ponuda struje, gasa i telekomunikacija, a RZS će objavljivati cenu osnovne korpe u satima rada po medijalnoj zaradi. Ograničenje cena uvodi se samo po propisanom pravilu i na određeno, ne kao trajna mera", saopštava Studentska lista.
Javni sektor i uprava
Studentska lista planira i velike izmene u zapošljavanju u javnom sektoru.
Aktuelna pravila zameniće maksimum broja zaposlenih po korisniku, upisanim u Zakon o budžetu.
"Plafon se utvrđuje tako da pokrije minimume koje zakon propisuje za pojedine službe. Svaki korisnik budžeta unapred će da zna koliko ljudi sme da zaposli, a u tom okviru svako radno mesto popunjava javnim konkursom", planira se ovom izmenom, a dodaje se i ograničavanje udela pripravnika i osoba na probnom radu bez konkursa.
Kako dalje najavljuju, jednom godišnje, usklađivaće plate u javnom sektoru prema Zakonu o budžetu, a ne odlukama Vlade.
Na kraju ove tačke, biće dodatnih izmena kod lične dokumentacije građana. Planirano je da izdavanje lične i zdravstvene karte bude besplatno, dok će pasoš i vozačka dozvola imati cenu određenu po stvarnom trošku izrade, a povoljniju cenu imaće deca, penzioneri i osobe sa invaliditetom.
"Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika neće se naplaćivati. Do 2028. svaki postupak prema državi moći će da se obavi elektronski, bez ukidanja šalterske usluge. Gde su svi podaci već u registrima i nema potrebe za diskrecionim odlučivanjem, rešenje će se donositi automatizovano", planira se Studentskim planom.
Dinar
"Vrednost dinara ne diramo", tvrdi Studentska lista. To pravda time da bi devalvacija pomogla izvozu, ali samo nakratko, te bi kasnije podigla cenu i oštetila štednju.
Ipak, primećuju probleme sa nacionalnom valutom.
"Dinar danas opstaje na prilivu stranih ulaganja, ne na domaćoj štednji. U dinarima je tek 22,5 odsto javnog duga, ostatak je u stranim valutama, pa svako slabljenje dinara automatski uvećava dug", podaci su koje iznosi Studentska lista.
Kako objašnjavaju, cilj im je da se udeo dinara u javnom dugu uveća na 30 odsto do kraja njihovog mandata.
Na kraju, planira se uvođenje dinarskih štednih obveznica, dok će javna preduzeća sa druge strane, moći da se zadužuju ili imaju garancije u dinarima, gde god to tržište dozvoljava.
Lica ekonomije
Od ekonomista i ljudi koji se bave privredom, finansijama, javnim i privatnim novcem, najviše je pozicioniran bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji je na 27. mestu.
Nekoliko mesta iza njega popunjavaju profesori sa Ekonomskih fakulteta u Subotici, Nišu i Kragujevcu. To su Danijela Stošić Panić, Dragan Stojković, Miloš Todorović i bivši rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Jakšić.
Sve ukupno, Studentska lista broji 14 ekonomista i ljudi koji se bave finansijama, a većina ima i profesorsko zvanje na nekom od Ekonomskih fakulteta u zemlji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
0
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
4
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
52
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
18
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar