Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
U opširnoj analizi koju je na svom objavila poznata holandska multinacionalna bankarska i finansijska korporacija ING, ističe se da se, iz perspektive tržišta, u ovom trenutku, mogu razviti dva prilično apstraktna opšta scenarija.
Takođe, predviđaju da bi rat u Iranu mogao da ima velike posledice po Evropu.
Glavno pitanje i ono što pravi najveću razliku, nakon što je ajatolah Ali Hamnei ubijen u subotu, uz napade SAD i Izraela, te odbranu Irana i gađanje meta u okolnim državama, jeste koliko će trajati čitava situacija, odnosno da li će se vojni sukob završiti za nekoliko dana ili će prerasti u dugotrajan rat.
Scenario jedan: Kratki sukob, unutrašnja neizvesnost u Iranu
U slučaju "kratkog" rata, stvari bi se okončale kroz nekoliko dana. U Ormuskom moreuzu ne bi došlo do ozbiljnog prekida saobraćaja, delom i zato što deo iranske nafte ide u Kinu tim prolazom.
Iranski režim ostaje na vlasti, ali dolazi do unutrašnjih nereda.
To bi značilo da bi došlo do početnog skoka cena nafte, koji bi slabio kako popuštaju strahovi od prekida saobraćaja u Ormuskom moreuzu, ističe ING.
Scenario dva: Iranska odmazda primorava Trampa na dugotrajan rat
Predsednik SAD Donald Tramp je već u nedelju uveče rekao da bi rat mogao da traje četiri do pet nedelja. Iranska odmazda, koja je do sada pogodila 10 zemalja, ne ukazuje na skoro smirivanje situacije.
U ovom scenariju, Iran, sateran u ćošak i suočen s pitanjem opstanka režima, eskalira asimetrični ekonomski rat - trajnim uznemiravanjem tankerskog saobraćaja, aktiviranjem hutskih napada na brodove u Crvenom moru i pokušajima da poremeti Ormuski moreuz.
Čak i delimičan prekid u uskom prolazu kroz koji dnevno prolazi 20 miliona barela nafte i više od 100 milijardi kubnih metara tečnog prirodnog gasa godišnje izazvao bi šok ponude istorijskih razmera.
U tom slučaju cena nafte bi išla ka 100 dolara i više, došlo bi do stvarne korekcije na berzama, kapital beži u obveznice i tamo ostaje, lanci snabdevanja u Kini i Evropi trpe dugotrajan poremećaj, a centralne banke suočavaju se s dilemom bez jasnog odgovora.
Početna reakcija bi bila da prinosi na merički i nemačke obveznice padaju, dok zlato rasta. Ali ako nafta ostane skupa i inflacija ponovo ubrza, taj efekat slabi, ističe ING u opširnoj analizi.
Na deviznim tržištima moguć je povratak scenarija iz 2022, kada je energetska nezavisnost SAD ojačala dolar u odnosu na evropske i azijske valute. Evro i jen mogli bi da trpe pritisak, dok bi valute tržišta u razvoju doživele nagle obrte.
Pročitaj još
Evrozona najizloženija velika ekonomija
"Evropa bi najteže osetila makroekonomske posledice, i to u najgorem trenutku. Evrozona je tek počela da izlazi iz dugog perioda stagnacije, uz prve znake oporavka, ali su oni već narušeni novom neizvesnošću oko tarifa. Sada bi region mogao da se suoči sa energetskim šokom povrh trgovinskog", piše ING.
Evropa gotovo svu naftu i značajan deo tečnog gasa uvozi. Skok cena energije i eventualni prekid isporuka podsetili bi na energetsku krizu iz perioda 2021-2023. Ipak, postoje dve važne razlike: Evropa više ne zavisi od jednog dominantnog dobavljača i kriza dolazi na kraju zime, a ne na njenom početku.
Evropska centralna banka nalazi se u pravoj dilemi. Inflacija u sektoru usluga i dalje je uporna, a skok cena nafte podigao bi ukupnu inflaciju. Istovremeno, perspektiva rasta slabi pod teretom tarifa, neizvesnosti i viših troškova energije.
U decembru je ECB procenila da bi rast cena nafte od 14 odsto povećao inflaciju za 0,5 procentnih poena i smanjio rast BDP-a za 0,1 poen – i to samo kroz cenovni efekat, bez uračunatih poremećaja u lancima snabdevanja. Zbog svežeg sećanja na nedavnu inflatornu epizodu, ECB verovatno ne bi posmatrala novi rast cena nafte kao prolazan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
0
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Produžena odluka o smanjenju akciza na gorivo
06.06.2026.•
0
Vlada Srbije ponovo je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte do 14. juna.
Objavljene nove cene goriva
05.06.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Ambasada SAD objavila poziv za Đerdap 3: Investicija vredna 2,63 milijarde evra, rok prijave 25. jun
04.06.2026.•
32
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, objavila je eKapija.
EU odložila primenu novih bankarskih pravila do kraja 2029. godine
04.06.2026.•
0
Evropska komisija saopštila je da će za tri godine odložiti primenu novih međunarodnih pravila za obračun tržišnog rizika banaka, kako evropski zajmodavci ne bi bili u nepovoljnijem položaju u odnosu na konkurente iz SAD
Manjak u državnoj kasi 99,6 milijardi dinara za četiri meseca, ministarstvo kaže: Bolje od plana
04.06.2026.•
3
U Srbiji je u prva četiri meseca ove godine ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 99,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 86,5 milijardi dinara.
Raste broj milionera u svetu: U Evropi, Luksemburg prednjači
04.06.2026.•
3
Novi izveštaj "World Wealth Report" kompanije "Capgemini" pokazuje da je najveći skok u broju milionera u Evropi u Luksemburgu.
Đedović: Danas dodatni razgovori sa Gaspromnjeftom
04.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Sankt Peterburgu, gde učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu, da će danas imati dodatne razgovore sa predstavnicima Gaspromnjefta.
Paori na udaru klimatskih promena
03.06.2026.•
6
Nije Srbija jedina u kojoj su klimatske promene postale deo briga i tema svakodnevnih razgovora.
Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji bila 9.583 evra po hektaru
03.06.2026.•
1
Republički geodetski zavod saopštio je da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta iznosila 9.583 evra po hektaru.
MOL zatražio dodatnih 30 dana za pregovore o kupovini NIS-a
03.06.2026.•
2
Mađarska kompanija MOL zatražila je danas od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine OFAC dodatnih 30 dana za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u NIS-u.
Demostat: Izmene Zakona o zaštiti potrošača donose i dobre i loše vesti
03.06.2026.•
1
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija će primena početi 1. avgusta, sadrži i dobre i loše vesti za potrošače, navedeno je u analizi Demostata.
Vlasnik Gugla Alfabet prodaje akcije od 80 milijardi dolara kako bi finansirao razvoj AI
03.06.2026.•
1
Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, saopštila je da planira da prodajom svojih akcija prikupi do 80 milijardi dolara kako bi finansirala ogromna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju (AI).
Gasprom povećao izvoz gasa u Evropu preko Turskog toka na najviši nivo do sada
01.06.2026.•
3
Ruski energetski gigant Gasprom, u odnosu na prethodnu godinu, povećao je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok za 6,5 odsto.
Izvoz nafte zabranjen do 2. jula
01.06.2026.•
1
Mera zabrane izvoza nafte i naftnih derivata produžena je do 2. jula.
Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
01.06.2026.•
4
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Data centar u Kragujevcu troši struje kao ceo grad
31.05.2026.•
26
Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije.
Srbija više nije lider u proizvodnji maline
31.05.2026.•
16
Decenijama je malina bila naše "crveno zlato", proizvod po kojem je Srbija bila prepoznata širom sveta. Ali, nije više tako.
U Srbiji duže radno vreme, ali niže plate nego u većini Evrope
31.05.2026.•
25
Građani Srbije i dalje imaju duže radno vreme od proseka Evropske unije, ali uprkos tome imaju niže plate i slabiji životni standard od većine evropskih zemalja.
Slovaci prodali reklamni biznis na Balkanu: Šabački biznismen kupio regionalnog marketinškog giganta
31.05.2026.•
9
Slovačka grupacija Across posle gotovo dve i po godine odlučila je da napusti reklamni biznis u Srbiji i regionu, a agencije koje su dosad posedovale, prešle su u ruke jednog srpskog biznismena.
Porast spoljnotrgovinske razmene Srbije za oko četiri odsto
30.05.2026.•
0
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za četiri meseca ove godine iznosila je oko 25,9 milijardi evra, što je rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Komentari 9
Sh1
Zemlja čudesa
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar