Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Foto: 021.rs (AI)
Prosečno upućeni građanin gotovo da bi iz predsednikovih reči mogao pomisliti kako u najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu "sve cveta".
Međutim, situacija u ovdašnjoj privredi je kompleksnija, sa mnogo slabih tačaka. Čini se da pogled u spoljnotrgovinsku razmenu, gde se jasno vidi odnos sa bližim i daljim okruženjem, može da ponudi kako izgleda realno stanje srpske ekonomije.
Malo proizvoda za udaljenije
Po običaju i prošle godine smo mnogo više uvezli nego što smo plasirali van, pa je spoljnotrgovinski deficit iznosio 8,9 milijardi evra. Jeste da je to za 0,3 milijarde manje nego prethodne sezone i da je pokrivenost uvoza izvozom 79 odsto (lane 78,2), ali, praktično, nastavili smo da svaki mesec u proseku za 745 miliona evra više uvozimo nego što izvozimo.
Posebno je neugodan podatak da je srpska poljoprivreda, nekada decenijama privredna grana sa najvećim izvozom, ponovo umanjila inoplasman. Očito, sve su vidljivije posledice politike precenjenog dinara, koja srpsku robu u inostranstvu poskupljuje i čini sve teže dostupnom tamošnjem kupcu.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije je lane iznosila 74,9 milijardi evra, od čega je izvoz iznosio 33,1, a uvoz 41,8 milijardi. Deficit je 8,8 milijardi, odnosno oko 745 miliona evra mesečno. Može se na prvi pogled činiti da se stvari polako poboljšavaju.
Međutim, kada se zna da Srbija u razmeni sa okruženjem (okolne i države nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije) ima suficit od cirka 3,2 milijarde evra, vidi se da je naš minus u trgovini sa daljim zemljama čak 12 milijardi evra. Kako dobar bilans sa susedima postižemo izvozom hrane i poljoprivrednih proizvoda, minus u trgovini sa udaljenijim zemljama pokazuje poveće siromaštvo proizvodima koji mogu da izdrže duži i skuplji transport do svetskog tržišta.
Još gore je što prva tri meseca tekuće sezone pokazuju da je plasman robe na svetsko tržište za srpsku ekonomiju sve veći problem, u prvom tromesečju je bio za 3,85 odsto slabiji nego lane u istom periodu.
Protekcionistička atmosfera
Bitan razlog za slabiji izvozni rezultat je globalna politička situacija. Amerika je uvela carine gotovo svima, Rusija je u ratu, Kina je predaleko i troškovi transporta su previsoki, dok je Evropska unija u najvećoj krizi tokom poslednjih pola veka. A mi najviše trgujemo upravo sa ovom asocijacijom, čak 57,8 odsto razmene usmereno je na ovo područje. Mogu se samo zamisliti posledice dodatnog pada narudžbina iz Nemačke i Italije početkom godine.
U zategnutoj i protekcionističkim odlukama protkanoj političkoj atmosferi, izrazit oslonac na neposredno okruženje je logična, ali istovremeno i iznuđena orijentacija. Zapravo, Srbija ima snažnu i izgrađenu poziciju sa susedima, umnogome nasleđenu još iz jugoslovenskih vremena.
Pročitaj još
Ovdašnja preduzeća su stabilan, pouzdan i proveren partner kompanijama i kupcima u regionu. Koliko su oni nama, ali i mi njima, značajni pokazuje podatak da Hrvatska već godinama iz Srbije uvozi više od Rusije, lane u vrednosti oko 1,05 milijardi evra, dok je profit u razmeni sa BiH preko 450, a sa Crnom Gorom čak preko 500 miliona evra. Nevolja je što je naše okruženje relativno malo područje, pa trgovci obavezno, često i iznuđeno, traže partnere po celom svetu.
Loša struktura izvoza
Nevolja Srbije je što izvoz previše zasniva na rudama i polufabrikatima, a i kada se u njoj proizvodi složeniji proizvod, radi se samo jedna faza, obično završno sklapanje i bezmalo svi delovi se uvoze. Tako je lane izvoz automobila Stelantisa bio najveći srpski izvozni posao, ali je isto tako i nabavka autodelova bila ogroman uvozni posao, pa je ukupan efekat nevelik.
Posle automobila, najveću vrednost dostigao je izvoz rude i polufabrikata bakra, potom izvoz rafinisanog istog metala. Tu je i izvoz autoguma, kablova za vozila. Sve su to poslovi nižeg finaliteta. Sa 5,1 milijardi evra vredne narudžbine Nemačka je najveći uvoznik srpske robe, sledi Italija sa 2,25, BiH sa 2,1, Turska sa 1,8 i Mađarska sa 1,52 milijardi evra povučene robe.
Srbija nema strukturu proizvoda koja se na svetskoj sceni posebno traži, a slabijem izvozu doprinela je i domaća politika pošto je inflacija u Srbiji lane bila gotovo dvostruko veća nego u ostatku Evrope, a skočila je i cena radne snage.
Država, umesto da studiozno pristupi problemu, paradira potpisivanjem brojnih ugovora o slobodnoj trgovini sa dalekim, često i prevelikim, partnerima. Na građane i potencijalne glasače deluje kao uspeh, ali ovdašnja privreda od toga jedva da ima koristi.
Pad farmaceuta
Sa druge strane, lane smo najviše uvozili energente, što je i logično s obzirom da nafte i gasa imamo minimalno, a srpski ugalj za termoelektrane nije najboljeg kvaliteta. Nevolje sa elektroprivredom uočavaju se i po tome što smo prošle godine struju gotovo podjednako izvozili i uvozili, dok smo nekada tokom većeg dela godine imali solidne viškove. Iz inostranstva smo dobavljali struju samo kada je najhladnije, oko Nove godine, a prodavali smo je i po šest, sedam meseci.
Iznenađenje je da su među uvezenom robom lekovi na drugom mestu. Nekadašnja Jugoslavija sa trinaest, a unutar nje Srbija sa četiri, farmaceutske kompanije bila je velesila i značajan izvoznik, a za domaće tržište su proizvodili i do 85 odsto potreba, povremeno i više. Tokom tranzicije srpska farmaceutska industrija ne samo što je prepuštena stranim vlasnicima, već je i osakaćena.
Inače, Srbija je najviše kupovala u Kini za 6,4 milijardi evra, dok je na drugom mestu Nemačka sa 5,09 prodate nam robe. Slede Italija sa 2,76, Turska sa 1,81 i Mađarska sa 1,5 milijardi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
9
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
7
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 21
Dope
Miro
Preostala nam je samo radna snaga koja se ubrzano uzvozi u zapadne drzave.
Sotir Milivojević
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar