Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Foto: 021.rs (AI)
Prosečno upućeni građanin gotovo da bi iz predsednikovih reči mogao pomisliti kako u najvećoj zemlji na Zapadnom Balkanu "sve cveta".
Međutim, situacija u ovdašnjoj privredi je kompleksnija, sa mnogo slabih tačaka. Čini se da pogled u spoljnotrgovinsku razmenu, gde se jasno vidi odnos sa bližim i daljim okruženjem, može da ponudi kako izgleda realno stanje srpske ekonomije.
Malo proizvoda za udaljenije
Po običaju i prošle godine smo mnogo više uvezli nego što smo plasirali van, pa je spoljnotrgovinski deficit iznosio 8,9 milijardi evra. Jeste da je to za 0,3 milijarde manje nego prethodne sezone i da je pokrivenost uvoza izvozom 79 odsto (lane 78,2), ali, praktično, nastavili smo da svaki mesec u proseku za 745 miliona evra više uvozimo nego što izvozimo.
Posebno je neugodan podatak da je srpska poljoprivreda, nekada decenijama privredna grana sa najvećim izvozom, ponovo umanjila inoplasman. Očito, sve su vidljivije posledice politike precenjenog dinara, koja srpsku robu u inostranstvu poskupljuje i čini sve teže dostupnom tamošnjem kupcu.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije je lane iznosila 74,9 milijardi evra, od čega je izvoz iznosio 33,1, a uvoz 41,8 milijardi. Deficit je 8,8 milijardi, odnosno oko 745 miliona evra mesečno. Može se na prvi pogled činiti da se stvari polako poboljšavaju.
Međutim, kada se zna da Srbija u razmeni sa okruženjem (okolne i države nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije) ima suficit od cirka 3,2 milijarde evra, vidi se da je naš minus u trgovini sa daljim zemljama čak 12 milijardi evra. Kako dobar bilans sa susedima postižemo izvozom hrane i poljoprivrednih proizvoda, minus u trgovini sa udaljenijim zemljama pokazuje poveće siromaštvo proizvodima koji mogu da izdrže duži i skuplji transport do svetskog tržišta.
Još gore je što prva tri meseca tekuće sezone pokazuju da je plasman robe na svetsko tržište za srpsku ekonomiju sve veći problem, u prvom tromesečju je bio za 3,85 odsto slabiji nego lane u istom periodu.
Protekcionistička atmosfera
Bitan razlog za slabiji izvozni rezultat je globalna politička situacija. Amerika je uvela carine gotovo svima, Rusija je u ratu, Kina je predaleko i troškovi transporta su previsoki, dok je Evropska unija u najvećoj krizi tokom poslednjih pola veka. A mi najviše trgujemo upravo sa ovom asocijacijom, čak 57,8 odsto razmene usmereno je na ovo područje. Mogu se samo zamisliti posledice dodatnog pada narudžbina iz Nemačke i Italije početkom godine.
U zategnutoj i protekcionističkim odlukama protkanoj političkoj atmosferi, izrazit oslonac na neposredno okruženje je logična, ali istovremeno i iznuđena orijentacija. Zapravo, Srbija ima snažnu i izgrađenu poziciju sa susedima, umnogome nasleđenu još iz jugoslovenskih vremena.
Pročitaj još
Ovdašnja preduzeća su stabilan, pouzdan i proveren partner kompanijama i kupcima u regionu. Koliko su oni nama, ali i mi njima, značajni pokazuje podatak da Hrvatska već godinama iz Srbije uvozi više od Rusije, lane u vrednosti oko 1,05 milijardi evra, dok je profit u razmeni sa BiH preko 450, a sa Crnom Gorom čak preko 500 miliona evra. Nevolja je što je naše okruženje relativno malo područje, pa trgovci obavezno, često i iznuđeno, traže partnere po celom svetu.
Loša struktura izvoza
Nevolja Srbije je što izvoz previše zasniva na rudama i polufabrikatima, a i kada se u njoj proizvodi složeniji proizvod, radi se samo jedna faza, obično završno sklapanje i bezmalo svi delovi se uvoze. Tako je lane izvoz automobila Stelantisa bio najveći srpski izvozni posao, ali je isto tako i nabavka autodelova bila ogroman uvozni posao, pa je ukupan efekat nevelik.
Posle automobila, najveću vrednost dostigao je izvoz rude i polufabrikata bakra, potom izvoz rafinisanog istog metala. Tu je i izvoz autoguma, kablova za vozila. Sve su to poslovi nižeg finaliteta. Sa 5,1 milijardi evra vredne narudžbine Nemačka je najveći uvoznik srpske robe, sledi Italija sa 2,25, BiH sa 2,1, Turska sa 1,8 i Mađarska sa 1,52 milijardi evra povučene robe.
Srbija nema strukturu proizvoda koja se na svetskoj sceni posebno traži, a slabijem izvozu doprinela je i domaća politika pošto je inflacija u Srbiji lane bila gotovo dvostruko veća nego u ostatku Evrope, a skočila je i cena radne snage.
Država, umesto da studiozno pristupi problemu, paradira potpisivanjem brojnih ugovora o slobodnoj trgovini sa dalekim, često i prevelikim, partnerima. Na građane i potencijalne glasače deluje kao uspeh, ali ovdašnja privreda od toga jedva da ima koristi.
Pad farmaceuta
Sa druge strane, lane smo najviše uvozili energente, što je i logično s obzirom da nafte i gasa imamo minimalno, a srpski ugalj za termoelektrane nije najboljeg kvaliteta. Nevolje sa elektroprivredom uočavaju se i po tome što smo prošle godine struju gotovo podjednako izvozili i uvozili, dok smo nekada tokom većeg dela godine imali solidne viškove. Iz inostranstva smo dobavljali struju samo kada je najhladnije, oko Nove godine, a prodavali smo je i po šest, sedam meseci.
Iznenađenje je da su među uvezenom robom lekovi na drugom mestu. Nekadašnja Jugoslavija sa trinaest, a unutar nje Srbija sa četiri, farmaceutske kompanije bila je velesila i značajan izvoznik, a za domaće tržište su proizvodili i do 85 odsto potreba, povremeno i više. Tokom tranzicije srpska farmaceutska industrija ne samo što je prepuštena stranim vlasnicima, već je i osakaćena.
Inače, Srbija je najviše kupovala u Kini za 6,4 milijardi evra, dok je na drugom mestu Nemačka sa 5,09 prodate nam robe. Slede Italija sa 2,76, Turska sa 1,81 i Mađarska sa 1,5 milijardi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
26
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
30
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
25
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
8
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Komentari 21
Dope
Miro
Preostala nam je samo radna snaga koja se ubrzano uzvozi u zapadne drzave.
Sotir Milivojević
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar