Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
Međutim, dok ministar finansija Siniša Mali novu emisiju državnih obveznica vidi kao "najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje" i dokaz poverenja svetskog kapitala, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić u izjavi za Nedeljnik zastupa stav da do novog zaduživanja nije ni trebalo da dođe.
Koja je svrha zaduživanja?
Od ministra Malog smo čuli i da će sredstva prikupljena drugom tranšom od 900 miliona evra (sa kamatnom stopom od 4,875 odsto) koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
"Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu (od 1,25 milijardi dolara 'svopovanih' u evre, sa kamatom od 4,66 odsto) će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije 'Srbija 2030'", naveo je Mali.
Đukić, međutim, naglašava da je njegov stav po ovom pitanju izuzetno strog.
"Smatram da bi država trebalo da u potpunosti obustavi bilo kakvo zaduživanje za neproduktivne infrastrukturne projekte poput Expo, Nacionalnog stadiona ili Akvarijuma, koji ne doprinose tome da u bliskoj budućnosti prosečan realni privredni rast bude jednak kamatnoj stopi po kojoj se država zadužuje", poručuje profesor.
Poređenja radi, MMF trenutno očekuje da će rast BDP Srbije u ovoj godini iznositi 2,8 odsto dok je Svetska banka objavila sopstvenu projekciju od 2,7 odsto.
Otplata jefitnijeg duga skupljim
Profesor Đukić kritikuje i logiku po kojoj se država zadužuje po višim kamatama da bi vratila stariji, jeftiniji dug.
Ministar Mali je, naime, najavio da će se prva tranša ove emisije, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.
Đukić, sa druge strane, upozorava da je kuponska stopa na tu prethodnu emisiju obveznica bila niža od aktuelne, i da je iznosila 3,125 odsto.
"Ako je već to tako, onda se postavlja pitanje - zašto nismo sačekali da dospe taj stariji dug pod povoljnijim uslovima, pa da se onda država zaduži, ali ne za neproduktivne projekte, već radi daljeg razduživanja", pita sagovornik Nedeljnika.
Tražnja investitora
Mali je u saopštenju naglasio da je Srbija zabeležila veoma visoku tražnju za obveznicama, u iznosu od više od osam milijardi evra.
"U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije", poručio je ministar.
Profesor Đukić ipak skreće pažnju na to da je visoka tražnja za našim hartijama logična posledica toga što donose veću zaradu kupcima nego manje "rizične" hartije nekih država članica EU.
Pročitaj još
"To, dakle, nije nikakav uspeh domaće vlasti, već jednostavno 'puls' tržišta u uslovima neizvesnosti zbog aktuelnih globalnih dešavanja", objašnjava Đukić.
Ko se zašto zadužuje?
Dok ministar finansija navodi primere Mađarske, Rumunije, Slovenije i Poljske koje su takođe emitovale obveznice kako bi pokazao da Srbija prati regionalne trendove zaduživanja, Đukić smatra da poređenje sa drugima zahteva dublju analizu.
I on navodi primer Poljske, zemlje koja je prva osetila poskupljenje zaduživanja na tržištu obveznica, iako je možda i najsolidnija evropska privreda.
Poljska se, kaže Đukić, zadužila preventivno, sa jasnim planom i potrebama budžeta odnosno javnih finansija.
"U našem slučaju smatram da nije u pitanju preventivno zaduživanje, već da je u funkciji da se ne napusti ništa od pomenutih neproduktivnih projekata koje je vlast jednostavno zacrtala i čini se da je ništa neće sprečiti da ih realizuje", zaključio je Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
2
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
49
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
17
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Komentari 18
Šomi
Petar
Viki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar