Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
Međutim, dok ministar finansija Siniša Mali novu emisiju državnih obveznica vidi kao "najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje" i dokaz poverenja svetskog kapitala, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić u izjavi za Nedeljnik zastupa stav da do novog zaduživanja nije ni trebalo da dođe.
Koja je svrha zaduživanja?
Od ministra Malog smo čuli i da će sredstva prikupljena drugom tranšom od 900 miliona evra (sa kamatnom stopom od 4,875 odsto) koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, nabavka vozova, projekat beogradskog metroa i drugo.
"Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu (od 1,25 milijardi dolara 'svopovanih' u evre, sa kamatom od 4,66 odsto) će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije 'Srbija 2030'", naveo je Mali.
Đukić, međutim, naglašava da je njegov stav po ovom pitanju izuzetno strog.
"Smatram da bi država trebalo da u potpunosti obustavi bilo kakvo zaduživanje za neproduktivne infrastrukturne projekte poput Expo, Nacionalnog stadiona ili Akvarijuma, koji ne doprinose tome da u bliskoj budućnosti prosečan realni privredni rast bude jednak kamatnoj stopi po kojoj se država zadužuje", poručuje profesor.
Poređenja radi, MMF trenutno očekuje da će rast BDP Srbije u ovoj godini iznositi 2,8 odsto dok je Svetska banka objavila sopstvenu projekciju od 2,7 odsto.
Otplata jefitnijeg duga skupljim
Profesor Đukić kritikuje i logiku po kojoj se država zadužuje po višim kamatama da bi vratila stariji, jeftiniji dug.
Ministar Mali je, naime, najavio da će se prva tranša ove emisije, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine.
Đukić, sa druge strane, upozorava da je kuponska stopa na tu prethodnu emisiju obveznica bila niža od aktuelne, i da je iznosila 3,125 odsto.
"Ako je već to tako, onda se postavlja pitanje - zašto nismo sačekali da dospe taj stariji dug pod povoljnijim uslovima, pa da se onda država zaduži, ali ne za neproduktivne projekte, već radi daljeg razduživanja", pita sagovornik Nedeljnika.
Tražnja investitora
Mali je u saopštenju naglasio da je Srbija zabeležila veoma visoku tražnju za obveznicama, u iznosu od više od osam milijardi evra.
"U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije", poručio je ministar.
Profesor Đukić ipak skreće pažnju na to da je visoka tražnja za našim hartijama logična posledica toga što donose veću zaradu kupcima nego manje "rizične" hartije nekih država članica EU.
Pročitaj još
"To, dakle, nije nikakav uspeh domaće vlasti, već jednostavno 'puls' tržišta u uslovima neizvesnosti zbog aktuelnih globalnih dešavanja", objašnjava Đukić.
Ko se zašto zadužuje?
Dok ministar finansija navodi primere Mađarske, Rumunije, Slovenije i Poljske koje su takođe emitovale obveznice kako bi pokazao da Srbija prati regionalne trendove zaduživanja, Đukić smatra da poređenje sa drugima zahteva dublju analizu.
I on navodi primer Poljske, zemlje koja je prva osetila poskupljenje zaduživanja na tržištu obveznica, iako je možda i najsolidnija evropska privreda.
Poljska se, kaže Đukić, zadužila preventivno, sa jasnim planom i potrebama budžeta odnosno javnih finansija.
"U našem slučaju smatram da nije u pitanju preventivno zaduživanje, već da je u funkciji da se ne napusti ništa od pomenutih neproduktivnih projekata koje je vlast jednostavno zacrtala i čini se da je ništa neće sprečiti da ih realizuje", zaključio je Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
0
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
19
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
23
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
7
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
13
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
13
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
62
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
3
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Komentari 18
Šomi
Petar
Viki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar