Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Foto: 021.rs
Međutim, dok u "pomahnitaloj" geopolitičkoj situaciji svi brinu o energetskoj bezbednosti, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava kao i moguću krizu snabdevanja malo ko pominje.
Ekonomisti različito procenjuju u kojoj meri će eskalacija geopolitičke krize uticati na srpsku ekonomiju, ali su saglasni da ukoliko ona potraje, biće ugrožene sve privredne grane. Građane će najviše pogoditi problemi u strateškim oblastima - energetici, finansijskom sektoru, nekim delovima prehrambene i farmaceutske industrije, piše magazin Biznis i finansije.
Sa rasprodajom domaćih fabrika, prodata i kontrola
Brigu uvećava činjenica da naša zemlja više nema nijednu farmaceutsku kuću u domaćem vlasništvu. Ekonomista Božo Drašković smatra da je to posledica politike koja se posle 2000. godine vodila pod sloganom "sve treba rasprodati".
"Nekada smo imali velike farmaceutske kompanije, od Galenike koja je držala 40 odsto tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, do Jugoremedije, Hemofarma, Zdravlja, Zorke, a tu su bili i zagrebačka Pliva, pa Lek iz Ljubljane, Alkaloid iz Skoplja... Sankcije jesu 'odradile' svoje, ne samo u toj grani, ali su i kreatori ekonomske politike propustili da definišu strateške oblasti koje ne treba da budu tek tako prepuštene tržištu. Sada, kada je sve rasprodato, izgubljena je kontrola u ključnim resursima i dovedeni smo u kolonijalni položaj sa teškim posledicama. Pozivanje tadašnjih i sadašnjih vlasti na stav da je država loš menadžer samo je izgovor", ocenjuje ovaj ekonomista, "jer ako politika ne može da upravlja strateškim sektorima, zašto svoju vlast ne prenese na nekog drugog?"
Indirektni uticaj energetike na farmaciju
Drašković podseća da je farmaceutska industrija imala jako nasleđe, ali da je to grana u kojoj se mnogo ulaže u inovacije, istraživanja, da je visoko profitabilna, ali i sklona da ponekad manipuliše tržištem, čak i lekovima i bolestima. To jeste drugi aspekt priče, ali je bio razlog više da se neke poluge zadrže u domaćoj ekonomiji.
"Tu stratešku granu prepustili smo stranim kompanijama i zato smo izloženi visokom riziku od mogućih nestašica nekih medikamenata, što dovodi u pitanje zdravlje stanovništva u Srbiji. S druge strane, nemar kojim smo ugasili nekoliko fabrika, poput Jugoremedije, kao i smanjena proizvodnja lekova u nekim od postojećih pogona, za posledicu ima daleko veći uvoz od izvoza. Iako ova industrija nikad nije imala suficit u spoljnoj trgovini, jer smo mala zemlja i ne možemo da proizvodimo sve, ranije je deficit bio značajno manji nego sada", upozorava Drašković.
On tvrdi da se mogu očekivati problemi u snabdevanju, posebno onom koje je oslonjeno na svetska tržišta, jer ako se poremeti jedna karika u globalnom lancu, počinje da deluje takozvani domino efekat.
"Neposredan odnos između farmaceutske industrije i energetike ne postoji, ali posredno je energetika jedan od ključnih faktora u tokovima transporta. Kad tu dođe do zastoja, a konflikt na Bliskom istoku upravo na tome 'radi', dovodi se u pitanje doprema sirovina i gotovih proizvoda. To može podjednako da pogodi i nas, ali i velike svetske proizvođače lekova, pa bi se problem preko uvoza prelio i na domaće tržište", predviđa Drašković.
Pročitaj još
Samo sedam fabrika proizvodi u "kompletu"
Nekolicina domaćih fabrika, koliko ih je preostalo u statusu proizvođača, nije smanjila svoj asortiman, a neke su i širile listu sopstvenih lekova. Ali, druga je priča to što su se pojedine fabrike sa značajnim licencama gasile, pa se u Srbiji proizvodi manje generičkih lekova nego ranije. To upražnjeno mesto popunili su uvoznici.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), na našem tržištu posluje 130 kompanija sa dozvolom Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za promet u zemlji bar jednog leka. To ne znači da je reč o proizvođačima, jer osim domaće fabrike, nosilac dozvole za lek može biti i predstavnik ili zastupnik strane kompanije.
"Od preduzeća koja su nosioci dozvole za lek, proizvodnjom se u Srbiji bave 24 firme, pojedine i na više lokacija, ali samo sedam fabrika obavlja celokupan proizvodni postupak. Ostali sprovode deo proizvodnog procesa u svojim pogonima, najčešće primarno i sekundarno pakovanje lekova i to uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika", kaže za B&F Mirjana Vučićević iz PKS.
Ona navodi da se u Srbiji proizvode sve vrste lekova, uključujući i neke biološke (vakcine, serumi i lekovi iz krvi), biljne, radiofarmaceutske lekove i medicinske gasove. Fabrike koje ispunjavaju uslove potrebne za celokupan postupak obavljaju i uslužnu proizvodnju određenih lekova, poput onih iz grupe penicilina, a za potrebe drugih domaćih i stranih proizvođača.
Od 3.828 proizvođača medicinskih sredstava iz 68 zemalja, koliko ih je upisano u registar koji vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, svega je 61 iz Srbije. Od ukupno 56.667 upisanih medicinskih sredstava dostupnih na domaćem tržištu, samo 1.308 se proizvodi u Srbiji, navodi Vučićević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
0
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
2
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
1
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Komentari 11
Dule
mare
Поп
Само Индија има развијену фарму а пут од индије не иде кроз ормуз. Или се географија мења по потреби бизниса.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar