Analiza stranih konsultanata: Srbiji sve potrebniji strani radnici
Ekonomska situacija u Srbiji je školski primer "privrede sa dva lica".
Foto: 021.rs
Kompanije u stranom vlasništvu su znatno produktivnije, tehnološki naprednije i finansijski stabilnije od domaćeg privatnog sektora, koji hronično pati od nedostatka kapitalnih ulaganja, piše mesečnik Biznis i finansije.
To je jedan od glavnih zaključaka o stanju privrede u Srbiji koji proizilazi iz analiza stranih konsultantskih kuća, kao što su FocusEconomics, Economist Intelligence Unit (EIU), Fitch Solutions - BMI i Lloyds Bank Trade Portal. One ukazuju da su Srbiji sve potrebniji strani radnici, posebno u prerađivačkoj i građevinskoj industriji.
Njihovi izveštaji ukazuju da preduzeća s većinskim stranim kapitalom generišu više od 54 odsto ukupne neto dobiti celokupne srpske privrede, iako čine manje od pet odsto ukupnog broja registrovanih privrednih društava. Ova neravnoteža je posebno izražena u prerađivačkoj industriji i rudarstvu, gde strane korporacije kontrolišu sve ono što donosi najveću vrednost.
Najizraženije teškoće u poslovanju imaju mala i srednja preduzeća, koja najčešće ostaju na margini glavnih privrednih kretanja jer proizvode robu niske dodate vrednosti, raspolažu skromnim tehnologijama i nedostaje im kapital za ulaganja u istraživanje i razvoj. Zbog toga nemaju dovoljno kapaciteta da uđu među vodeće dobavljače velikih kompanija, što domaću privredu čini izrazito zavisnom od uvoza industrijskih komponenti.
Strani konsultanti skreću pažnju i na veliku polarizaciju među različitim privrednim granama. U izveštajima se ocenjuje da građevinarstvo, na primer, ima nerealno visok udeo u strukturi srpskog BDP-a, što je direktna posledica državnih infrastrukturnih projekata vezanih za izložbu "Expo 2027".
Nasuprot tome, IT sektor beleži stabilan dvocifren rast, ali je njegova najveća mana to što funkcioniše gotovo potpuno izolovano od ostatka privrede. Uprkos visokoj produktivnosti koju ostvaruje domaća IT industrija, ona ne uspeva da tehnološki unapredi tradicionalne privredne grane u Srbiji.
Najveći problem u poslovanju je sve veći nedostatak radne snage, što je izazvalo "rat platama". Analitičari ocenjuju da je u najvažnijim industrijskim čvorištima borba za kvalifikovane radnike "postala pogubna po isplativost poslovanja". Po analizama tržišta rada, severni deo Srbije beleži najniže stope nezaposlenosti, koje su u pojedinim opštinama pale ispod četiri odsto.
Konsultanti navode da je visoka koncentracija automobilskih, farmaceutskih i logističkih centara u Inđiji i Subotici primorala kompanije da podižu plate zaposlenima za 12-15 odsto godišnje, kako ne bi "prebegli" u novootvorene fabrike. Troškovi koje srednje preduzeće ima zbog fluktuacije zaposlenih i zamene obučenog radnika novim dostižu oko osam odsto godišnjeg operativnog profita.
Kada je reč o industrijskim centrima u Kragujevcu, Čačku i Nišu, ulaskom visokotehnoloških fabrika i pokretanjem novih proizvodnih linija, poput električnih vozila u Kragujevcu, plate mašinskih i elektro-inženjera u ovim zonama zabeležile su realni skok od preko 18 odsto.
Potencijalnim stranim investitorima se poručuje da u ovom delu Srbije više ne mogu da računaju na visokokvalifikovanu a jeftinu radnu snagu, jer se ukupni troškovi za plate inženjerskog kadra izjednačavaju s iznosima koje kompanije plaćaju u slabije razvijenim članicama EU, poput Bugarske i Rumunije.
Strani konsultanti upozoravaju i da Srbija postaje sve više zavisna od "uvoza" stranih radnika, posebno u prerađivačkoj i građevinskoj industriji. Prema izveštaju kompanije Fitch Solutions, "uvoz" radnika iz Indije, Pakistana, Turske, Nepala, Filipina, firmama donosi dodatne i često skrivene troškove.
Vreme potrebno za izdavanje radnih dozvola i za osnovnu obuku stranih radnika da bi se uklopili u novu radnu sredinu, uz izdatke za smeštaj i druge potrebe, direktno diže troškove, a pored toga smanjuje i produktivnost za 10-15 odsto tokom prva tri meseca rada.
Stručnjaci skreću pažnju i na promene u ponašanju stranih investitora u Srbiji i geografskom poreklu kapitala. Podaci koje iznosi Lloyds Bank Trade Portal pokazuju da na pad stranih investicija, pored manjeg godišnjeg priliva novca, jasno ukazuje i promena njihove strukture.
Naime, preko 55 odsto ukupnog godišnjeg priliva stranih direktnih investicija više ne čine klasična grinfild ulaganja, već reinvestirana dobit stranih firmi koje već posluju na srpskom tržištu, kao i dugovi unutar kompanija, odnosno krediti koje centrale u inostranstvu obezbeđuju svojim firmama u Srbiji. To jeste pokazatelj da strane firme i dalje ostvaruju visoku profitabilnost na srpskom tržištu, ali je istovremeno i znak da dolazi sve manje novih ulagača iz drugih država, ocenjuje se u izveštaju.
Vidljiv je i geopolitički zaokret Srbije ka azijskom kapitalu. Strani analitičari konstatuju da Evropska unija, predvođena Nemačkom, Italijom i Austrijom, i dalje predstavlja najvećeg investitora na srpskom tržištu po ukupnim ulaganjima i broju zaposlenih.
Međutim, pojedinačno gledano, Kina je postala najveći investitor u Srbiji, pri čemu je kineski kapital dominantno koncentrisan u oblastima teške industrije, rudarstva i metalurgije. Economist Intelligence Unit predočava da su kineski investitori promenili pristup pošto su se dogodili tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu i izrazita politička polarizacija u srpskom društvu. Umesto klasičnih kredita za infrastrukturu, sada ulažu u kupovinu preduzeća ili joint-venture partnerstva u oblasti obnovljivih izvora energije.
Ovaj manevar ima za cilj stvaranje "hibridnog" statusa kineskog kapitala u Srbiji, čime se smanjuje njegova izloženost unutrašnjim političkim potresima i olakšava plasman proizvoda na strogo regulisano tržište Evropske unije, ocenjuje se u izveštaju.
Pročitaj još
Strane konsultantske kuće su saglasne da srpski izvoz karakteriše prevelika koncentracija određenih proizvoda i tržišta na kojima se ta roba plasira. Robni izvoz se u poslednje tri godine previše oslanjao na svega nekoliko kategorija: električne mašine i komponente (pretežno kablovski sistemi za automobilsku industriju), na rude i metale (bakar i čelik iz kineskih investicija) i na proizvode od gume i plastike (pneumatici stranih korporacija).
Premda izvoz i dalje nominalno raste, suština se ne menja - Srbija ostaje baza za sklapanje delova, dok se dodata vrednost preliva u zemlje iz kojih dolaze investitori. Jedini izuzetak je izvoz IT usluga, koji beleži suficit, ali ne može da nadoknadi deficit u robnoj razmeni.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju na preteranu zavisnost srpske privrede od kretanja u evrozoni, naročito u Nemačkoj i Italiji koje imaju najveće udele u srpskom izvozu. U analizi EIU Global Outlook navodi se da svako usporavanje industrijske aktivnosti i recesioni pritisci u Nemačkoj imaju trenutan i direktan negativan uticaj na srpske fabrike koje rade kao kooperanti u nemačkim lancima snabdevanja. To se odražava kroz pad porudžbina i sporiji rast domaće proizvodnje.
S druge strane, istraživači su skeptični prema izjavama srpskih zvaničnika da Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom predstavlja ogromnu razvojnu šansu za Srbiju. Analitičari iz Fitch Solutions - BMI procenjuju da će sporazum na srednji rok dodatno uvećati trgovinski deficit Srbije s Kinom, jer će olakšati uvoz kineskih industrijskih proizvoda i tehnoloških komponenti na srpsko tržište, dok će se srpski izvoz u Kinu zadržati na baznim i industrijskim metalima i jeftinim poljoprivrednim proizvodima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sa tržišta Srbije povlači se više modela Folksvagena, Škode, Audija i Mercedesa
15.11.2026.•
0
Sa tržišta Srbije povlači se više modela automobila marke Folksvagen i Škoda, kao i audi Q3 zbog rizika od korozije, dok se mercedes-benz S klase povlači zbog mogućeg curenja kočione tečnosti.
Poštanska štedionica: Za dva dana isplaćeno oko sedam odsto sredstava klijentima Alta banke
14.11.2026.•
2
Banka Poštanska štedionica nastavila je danas isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, iz sredstava koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita.
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
19
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar