Penzionera sve više, radnika sve manje

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

11.11.2026.

11:00 > 09:54

Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Naravno da se u tom stilu ponašala i (bivša) vlast u Srbiji, pa se često ističe da je rast BDP-a tokom pet poslednjih sezona, od 2021. godine, nakon pandemije, do kraja 2025. godine, iznosio 20,3 odsto. U proseku otprilike četiri odsto godišnje, što je za evropske prilike impozantno.

Tek nešto manje u prvi plan dolazi i podatak o rastu minimalne zarade u istom razdoblju sa 184 na 337 dinara po času rada. Uvećanje od blizu 80 odsto na prvi mah deluje gotovo nestvarno. Međutim, nevolja je što su to bezmalo i jedina dva ekonomska pokazatelja za pohvalu, po drugim pokazateljima slika o Srbiji mnogo je oporija.

Srbija sve manja

Možda je najneugodniji podatak da se Srbija neprekidno smanjuje, u poslednje vreme godišnje umire oko 98.000 ljudi, dok je novorođenih između 58.000 i 61.000. Minus, dakle, premašuje 37.000 ljudi po sezoni.

Istovremeno u penziju po sezoni odlazi oko 80.000 ljudi, ali broj mladih koji ulaze u radni period života ne prelazi 65.000 i stalno se umanjuje. Jasno je da je radnih ljudi sve manje, pa se sve češće mogu naći penzioneri koji su iz penzije nastavili da rade.

Tako je lane preko 40.000 penzionera bilo uredno prijavljeno za rad od četiri sata dnevno i njihovi poslodavci su na takav rad uredno plaćali dažbine. Procenjuje se da je još oko 75.000 najstarijih žitelja radilo neprijavljeno, pa je jasno da na srpskom tržištu postoji manjak radne snage, posebno kada su u pitanju (naj)mlađe generacije.

Kada se ima u vidu da je, prema evidenciji Zavoda za zapošljavanje, krajem prošle godine bilo 2.364.301 stalno zaposlenih, oko 28.000 manje nego prethodne godine, dok je broj nezaposlenih ostao gotovo isti, 272.400, jasno je da se smanjuje broj onih koji redovno zarađuju platu i tako je već četiri godine zaredom.

Treba odati priznanje da blizu 600.000 žitelja Srbije živi od povremenih poslova. Ono što je novo jeste da nije u pitanju manja ponuda radnih mesta, već gazde ne uspevaju da angažuju radnike.

Uvažavati i stavove poslodavaca

Ne pomaže ni što se broj onih koji napuštaju Srbiju u poslednje vreme smanjuje i već nekoliko godina ne prelazi 25.000 po sezoni, dok istovremeno na naše prostore za poslom godišnje dolazi više od 35.000 stranaca, od kojih u proseku 18.000 ostaje više sezona.

Trenutno je preko 100.000 stranih radnika angažovano kod srpskih poslodavaca, ali ni to nije dovoljno da se popune sve radne pozicije. Prema preciznoj evidenciji Zavoda za statistiku, u periodu od 2011. do 2022. godine Srbiju je napustilo 267.243 njenih žitelja, ali je istovremeno u ove krajeve na rad došlo 149.162 stranca.

Kako nešto manje od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je broj samozaposlenih ispod 60.000, jasno je da gro zapošljavaju privatni poslodavci. Bilo bi prirodno da se radna i politika zapošljavanja vode tako da vode računa o interesima onih koji svoje znanje, imovinu i novac ulažu da bi sebi zaradili profit, ali i znatno većem broju drugih obezbedili platu. U tom pogledu u Srbiji mnogo toga ne štima.

Nagli rast minimalca

Jedna od dominantnih orijentacija vlasti je usmerenost na minimalnu zaradu. Ima i te kako osnova voditi računa o tome da najmanja plata bude dovoljna makar za preživljavanje, ali fokusiranje samo na radnike sa najmanjim primanjima neće ekonomiju Srbije, a sa njom i čitav život, snažno pokrenuti nabolje.

A vlast u Srbiji, naročito pet poslednjih leta, opet ko o čemu, ona o minimalcu. I nije reč samo o stalnoj priči, već i o konkretnim potezima. Tako je u poslednjem petogodištu rast minimalne plate bio brži valjda od svega drugog u ovdašnjoj ekonomiji. Sa nekadašnjih 184 dinara došlo se do 337 po radnom satu, što je uvećanje od skoro 80 odsto.

Jeste lepo da i zaposleni od koga se, u smislu radnog učinka, najmanje zahteva, zaradi toliko da pokrije prosečnu potrošačku korpu, i u tom smislu rast minimalca sa 31 na 58 hiljada dinara odista zadivljuje. Kao što je poznato, visinu najniže zarade određuje država i obavezna je za sve poslodavce.

Problem je što ovakav nagli rast najniže zarade ne mogu lako da isprate svi poslodavci. Snalaze se kako mogu, često tako što zarade drugim zaposlenima povećavaju ne samo u znatno nižem procentu, nego često i nedovoljno da bi se ispratio stalan rast cena.

Drugim rečima, izdvajanje za zarade zaposlenih sa najnižim kvalifikacijama za mnoge preduzetnike postalo je teret koji ih onemogućava da iz profita uvećavaju i zarade drugim kategorijama zaposlenih.

Glasači vladajuće stranke

Nije teško objasniti otkud toliki fokus na minimalac i radnike sa najnižim primanjima. Reč je o socijalnoj grupi koja čini veliki deo pristalica partija na vlasti. Poslodavci nisu previše reagovali na, za srpske prilike, sasvim solidan minimalac, njihove primedbe se odnose na ono što vlast nije činila.

Dakle, na izostanak sistemske pomoći države oko doobrazovanja zaposlenih, posebno u privatnim preduzećima, pa srpske firme, pre svega proizvodne, gube konkurentnost. Za javnost je bilo veliko iznenađenje kada je pre nepune godinu dana izašlo na videlo da su poređenja pokazala da su ovdašnja, i to proizvodna, preduzeća za 26 odsto manje konkurentna od rivala iz Bugarske, dok je minus u odnosu na rumunske firme i preko pedeset odsto.

Osnovni razlog pada konkurentske sposobnosti je zastarelo znanje radnika u preduzećima širom Srbije. I to ne samo onih koji rade za minimalac, već i mnogo više onih što rade u značajnijim radnim procesima.

U jednom dužem periodu, dobrim delom zahvaljujući nedovoljnoj pomoći države, izostala je edukacija zaposlenih i to je dovelo do toga da firme iz susednih zemalja boljom konkurentnošću sve brže sa evropskog tržišta potiskuju naše. Pouka je više nego jasna, valja voditi računa o celokupnoj ekonomiji, a ne samo o segmentu u kome su dominantno zaposleni pristalice i potencijalni glasači vlasti.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

penzije PLATE

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.