Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

09.11.2026.

11:00 > 10:28

Na nedavnim parlamentarnim izborima dogodile su se krupne političke promene, a pobednici, i pre nego što su ustrojili novu vlast, pokazuju da u potpunosti razumeju situaciju u kojoj se nalazi Srbija.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija sve više uvozi u struju: EPS izazov za Studentsku listu

Foto: 021.rs

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti dr Miloš Pavlović u centralnoj političkoj emisiji javnog servisa nije okolišao i istakao je da se energetika u Srbiji suočava sa velikim problemima, apostrofirajući dva najveća preduzeća - NIS i EPS.

Razlog nevoljama ovdašnje naftne industrije je poznat. Reč je o pokušaju SAD da pretećim sankcijama sa evropskog tržišta potisnu Rusiju i ostvare dominaciju.

Kako je NIS u većinskom ruskom vlasništvu, nad njim je stalna pretnja kažnjavanja, bez obzira na to što je reč o firmi od čijeg rada bitno zavisi život u Srbiji. Izborni pobednik, čini se, polazi od stava da se ovakve nedaće ponajbolje mogu nadvladati ako se pruži ruka saradnje.

Međutim, kada je reč o Elektroprivredi Srbije, situacija je sasvim drugačija. Dok je NIS u izuzetnom tehnološkom razvoju sa odličnim poslovnim rezultatima, EPS već duže vreme kuburi da proizvede dovoljno struje i za domaće tržište. Zapravo, minus domaće energetske proizvodnje je sve veći, pa se električna energija u Srbiju svakim danom sve više uvozi.

Poslednjih više od mesec dana su upozoravajući, gotovo dramatični. Veći deo oktobra, još više prvi dani novembra, bili su nešto hladniji nego što je uobičajeno poslednjih decenija i potrošnja struje je poprilično uvećana.

Kreće se između 90 i 103 miliona kilovata dnevno i, kako se zima približava, nadalje se uvećava. Nevolja je što se iz domaće proizvodnje na tržište plasira jedva 70-ak miliona kilovata.

Skromnom domaćom produkcijom električne energije posebno će biti iznenađeni stariji, sećaju se da je Srbija još u jugoslovenska vremena, krajem jeseni i zimi, dnevno proizvodila i po 120 - 125 miliona kilovata i takav intenzitet rada je mogla da održi i po desetak dana uzastopno. Kako su gotovo sve tadašnje energane još u funkciji, javnost je veoma iznenađena skromnošću trenutnih kapaciteta EPS-a.

Međutim, prilike su se izmenile. Nedovoljno dobri remonti i pripreme termoelektrana za udarni zimski period godinama su obavljani polovično, a turbine i druge mašine su sve starije i prirodno je da im kapacitet opada.

Sa druge strane, rekordno dug period izuzetno niskog vodostaja Dunava doveo je do drastičnog ograničenja proizvodnje hidroelektrana na centralnoj evropskoj vodenoj transverzali. Već nekoliko meseci produkcija Đerdapa 1 i Đerdapa 2 je ispod polovine proizvodnje uobičajene za ovaj period, a povremeno pada i na samo 25 odsto onoga na šta smo navikli da nam stiže iz najveće rečne klisure na Dunavu.

Istovremeno, nizak vodostaj ograničava dopremanje uglja do TENT-a 1 i TENT-a 2 radi popravljanja kaloričnosti sve slabijeg uglja iz domaćih rudnika. To takođe utiče na umanjenje produkcije termoelektrana.

Tako smo došli u situaciju da se strujom u neuobičajeno velikim količinama snabdevamo uvozom. Srećom, Srbija na prenosnom sistemu ima osam tačaka na kojima sa susedima razmenjuje struju i to sasvim pristojnih kapaciteta.

Ali, struja košta, a u poslednje vreme i cena na berzi strahovito osciluje, i to ne samo iz dana u dan, već i tokom samo nekoliko sati. Naravno da su energetski prognostičari dobrim delom predvideli tok događaja, pa u EPS-u već duže vreme kupovinu struje ugovaraju i nekoliko nedelja unapred, čime postižu bitno nižu cenu.

Dragocena je uloga reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta", koja noću, kada je struja višestruko jeftinija, vodu, uz manje troškove, gura na više kote kako bi se, kada je najpotrebnije tokom dana, puštanjem te vode sa veće visine proizvodilo više struje u vreme kada je cena, dešava se, i tri puta skuplja.

Ipak, veština operatera može samo da ublaži troškove uvoza struje i Srbija, naravno, poprilično plaća za snabdevanje energijom iz inostranstva. Procene su da se najmanje tri miliona evra dnevno odvaja za nabavku energije iz inostranstva, a često je to i znatno više. EPS, svakako, ne otkriva poslovne tajne, ali nije ni demantovao tvrdnje Željka Markovića, ranijeg direktora, da je tokom oktobra uvoz struje koštao 120 miliona evra.

Put kojim treba ići

Bilo koja elektroprivreda u Evropi redovno i uvozi i izvozi struju. Oscilacije u proizvodnji su neizbežne i nije moguće uvek stvari podesiti tako da produkcija bude u dlaku ravna potrošnji. EPS je decenijama bio poznat po tome da je bio nevelik izvoznik, a struju je uvozio uglavnom samo desetak dana pre i dvadesetak dana posle Svetog Nikole. Poslednjih godina stvari su se pogoršale.

Lane je EPS izvezao struje samo u vrednosti od 60-ak miliona evra, upola manje nego prethodne sezone. Ove godine stvari su još daleko nepovoljnije: izvozilo se nešto malo tokom februara i marta, a vrednost jedva da je dostigla 20 miliona evra.

Možda bogate zemlje i mogu da se oslone na uvoz energije, mada u svetu nije zabeležen nijedan takav slučaj, ali Srbija je siromah, na samom finansijskom dnu Evrope, i teško joj pada da plaća ono što sama može da proizvede.

Trenutne teškoće EPS-a su posledice izuzetno nepovoljne hidrološke godine, ali i višedecenijskog tranzicijskog lutanja Srbije. Već sa izgradnjom reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3 situacija bi se bitno poboljšala, bezmalo preokrenula za 180 stepeni. I to je put kojim treba ići.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.