Ideja da Nemci rade duže od osam sati dnevno: "Tri dana po 12 sati i gotovo"
Osmosatni radni dan, koji je Nemačka uvela u novembru 1918. godine, našao se pod znakom pitanja nakon 108 godina.
Foto: Pixabay
Međutim, tri nedelje nakon što je kancelar Fridrih Merc reformu zakona o radnom vremenu proglasio "zakasnelom", jer je prema njegovom mišljenju već trebalo da bude na snazi, nacrt i dalje nije stigao do vlade. Koalicija demohrišćana i socijaldemokrata još ne može da se dogovori kako bi trebalo da izgleda radni dan duži od osam sati.
Merc je odredio ton rasprave 13. oktobra, na skupu poslodavaca u Berlinu, navodeći primer kompanija u kojima zaposleni rade po 12 sati, "tri puta nedeljno i gotovo".
Dodao je da radni dan duži od osam sati "nije izrabljivanje". Tvrdi da to može da bude dobra prilika i za kompanije i za zaposlene da fleksibilnije raspoređuju radno vreme.
Na tom skupu trebalo je da govori i ministarka rada Berbel Bas, ali je dan ranije podnela ostavku na funkciju ministarke i kopredsednice SPD-a. Kao razloge navela je smrt pastorke, ali i javne napade, između ostalog iz redova koalicionog partnera.
Upravo je njeno ministarstvo zaustavilo reformu na pola puta.
Kontroverzan predlog
Ključ spora je jedna rečenica iz koalicionog sporazuma - stranke su se obavezale da uvedu mogućnost nedeljnog umesto dnevnog ograničenja radnog vremena.
Trenutno zakon dozvoljava osam sati rada dnevno, a najviše deset ako se tokom šest meseci, odnosno 24 nedelje, zadrži prosek od osam sati dnevno.
Zakon računa sa šest radnih dana, od ponedeljka do subote, pa iz toga proizlazi gornja granica od 48 sati nedeljno. Između dva radna dana obavezan je odmor od 11 sati.
Nacrt ministarstva iz juna zadržao je osmosatni radni dan kao pravilo. Nedeljni maksimum bio bi dozvoljen samo ako ga socijalni partneri dogovore kolektivnim ugovorom i ako se posebnim pravilima obezbedi da zdravlje radnika ne bude ugroženo.
Pritom bi prosečno nedeljno radno vreme od najviše 48 sati moralo da se poštuje tokom perioda od 12 meseci.
Poslodavci ogorčeni
Nacrt predviđa i obaveznu elektronsku evidenciju radnog vremena.
Kompanije sa manje od 250 zaposlenih imale bi dve godine za prilagođavanje, one sa manje od 50 zaposlenih pet godina, dok bi poslodavci sa najviše deset radnika bili trajno izuzeti od obaveze vođenja evidencije u elektronskom obliku.
Koliko bi sati najviše smelo da se radi u jednom danu?
Brojka od 13 sati, koja se često pominje, predstavlja samo ono što preostaje kada se od 24 sata oduzme obavezni odmor od 11 sati. Od toga treba oduzeti i propisane pauze, koje iznose 45 minuta za rad duži od devet sati.
Poslodavci su oštro kritikovali nacrt.
Predsednik njihovog udruženja BDA Rajner Dulger izjavio je:
"Nacrt je prepun nepoverenja prema poslodavcima i njihovim zaposlenima."
Oliver Zander, direktor udruženja metalske industrije Gesamtmetall, ocenio je da to nije reforma, već "skup maksimalističkih zahteva".
Glavni prigovor poslodavaca jeste to što je kolektivnim ugovorima u Nemačkoj obuhvaćena tek približno polovina zaposlenih, pa druga polovina ne bi imala nikakve koristi od reforme.
Protive se i sindikati
Sa druge strane, sindikati odbijaju bilo kakvu promenu.
Predsednica Saveza nemačkih sindikata (DGB) Jasmin Fahimi tvrdi da poslodavcima nije stalo do usklađivanja porodičnog i poslovnog života, već do veće kontrole nad radnim vremenom zaposlenih.
Prema anketi DGB-a, 98 odsto zaposlenih prihvata ovakve izmene, ali ne želi da radi posle 19 časova.
Silke Cimer iz rukovodstva sindikata Verdi smatra da je postojeći zakon jedan od najvažnijih propisa za zaštitu radnika i da ga ne treba menjati.
Odbacuje čak i ograničavanje novih pravila na kolektivne ugovore, iako bi to moglo da poveća broj zaposlenih obuhvaćenih takvim ugovorima.
Argumenti protiv produžavanja radnog dana ne dolaze samo od sindikata.
Prema istraživanjima, rizik od nesreće na poslu ili na putu kući nakon 12 sati rada dvostruko je veći nego nakon osam sati.
U anketi Instituta WSI gotovo tri četvrtine ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog negativnih posledica rada dužeg od deset sati.
Udruženje lekara Marburger Bund upozorava i na rizike po bezbednost pacijenata.
Fondacija Hans Bekler otišla je korak dalje, upozorivši na moguću pretnju demokratiji. Prema njenim nalazima, ljudi koji rade duže od osam i po sati dnevno znatno se ređe uključuju u politički, volonterski i društveni život.
Pročitaj još
Sve je u rukama novog ministra
Sada je sve u rukama Aleksandera Švajcera, novog ministra rada.
O ključnom pitanju, odnosno tome da li će zadržati ograničenje prema kojem bi duži radni dan bio moguć samo na osnovu kolektivnih ugovora, još se nije izjasnio.
Ranije je, međutim, istakao da je Nemačka samo tokom 2023. godine imala 1,3 milijarde prekovremenih radnih sati i poručio da su "potrebni fleksibilni modeli koji moraju da odgovaraju životu ljudi".
Dakle, problem ne vidi u tome što se premalo radi, već u lošoj organizaciji radnog vremena.
Potpredsednik Levice Luiđi Pantizano već ga je pozvao da odbrani postojeće dnevno ograničenje.
Švajcerov stranački kolega Dirk Vize, parlamentarni sekretar SPD-a, pokušava da smiri raspravu.
Prema njegovim rečima, koalicioni sporazum ne predviđa ukidanje zakona, već uvođenje nedeljnog maksimuma uz obaveznu digitalnu evidenciju radnog vremena, kako bi se sprečili neplaćeni prekovremeni sati.
Dogovor se zasad ne nazire.
Koalicioni odbor početkom jula usvojio je paket od 34 mere, ali pitanje radnog vremena nije bilo među njima. Demohrišćani i socijaldemokrate i dalje imaju različite stavove i o nedeljnom ograničenju i o obaveznoj evidenciji.
Prioritet novog ministra je penziona reforma, pa analitičari ne očekuju da će istovremeno otvoriti i sukob oko radnog vremena.
Do tada ostaje na snazi postojeći zakon. Poslodavci ne mogu da se pozivaju na koalicioni sporazum ili nacrt ministarstva kako bi prekoračili važeća ograničenja.
Osmosatni radni dan, star 108 godina, zasad ostaje na snazi - ne zato što ga neko posebno brani, već zato što koalicija ne može da se dogovori kako da ga promeni.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koja evropska zemlja gubi najviše novca kada radnici štrajkuju?
15.11.2026.•
0
Nemačka bi pretrpela najveće finansijske gubitke u Evropi u slučaju jednodnevnog štrajka, pokazuje analiza Euronewsa zasnovana na podacima Eurostata za 2025. godinu.
Od 1. januara nove šifre delatnosti, firme i preduzetnici imaju 30 dana za besplatnu promenu
15.11.2026.•
3
Nova uredba o klasifikaciji delatnosti (KD) 2025. stupila je na snagu 1. oktobra, a njena primena počinje 1. januara 2027. godine, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).
Analiza stranih konsultanata: Srbiji sve potrebniji strani radnici
15.11.2026.•
9
Ekonomska situacija u Srbiji je školski primer "privrede sa dva lica".
Sa tržišta Srbije povlači se više modela Folksvagena, Škode, Audija i Mercedesa
15.11.2026.•
1
Sa tržišta Srbije povlači se više modela automobila marke Folksvagen i Škoda, kao i audi Q3 zbog rizika od korozije, dok se mercedes-benz S klase povlači zbog mogućeg curenja kočione tečnosti.
Poštanska štedionica: Za dva dana isplaćeno oko sedam odsto sredstava klijentima Alta banke
14.11.2026.•
2
Banka Poštanska štedionica nastavila je danas isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, iz sredstava koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita.
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
19
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar