Nafte nema dovoljno, a inflacija raste

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

05.05.2026.

18:00 > 14:50

Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.

Foto: Pixabay

Uspostavljeno je krhko primirje i samo povremeno poneka iranska raketa pogodi (danski) brod koji pokušava da prođe kroz Ormuški moreuz, a da ne plati (juanima) taksu koju je Teheran u ratnim prilikama uveo.

Takođe, američki ratni brodovi ponekad uspevaju da tankeru obezbede prolaz bez plaćanja nameta, ali manje su efikasni u pokušaju da blokiraju iranski izvoz "crnog zlata" u Kinu.

Blokiranje Ormuskog moreuza

Za poslednjih desetak dana Iranci su uspeli da, preko pakistanskih teritorijalnih voda u koje Ameri nemaju pristup, Kinezima isporuče otprilike desetak miliona barela nafte, što je približno 60 odsto izvoza za isti period u mirnim vremenima.

Međutim, ostali kupci, pogotovo oni koji fosilne energente nabavljaju od drugih zemalja Persijskog zaliva, prolaze mnogo gore i naftu moraju da traže na drugim stranama.

Dakle, protok robe kroz moreuz je beznačajan i dnevno teško da prođe više od šest, sedam brodova naspram sto i dvadeset koliko je, u proseku, tokom 24 časa prolazilo sve do pre dva, tri meseca. Ukoliko se ne uspostavi slobodna plovidba kroz ovaj tesnac, nafte i gasa će širom sveta i dalje nedostajati, a cene oba energenta će se održavati na visokom nivou.

Tako se barel crnog zlata poslednjih dana plaća oko 112 dolara za barel, a 30. aprila cena je dostigla 126,10 dolara, najviše unazad četiri godine. Podsetimo se, pre sukoba, "crno zlato" se mesecima prodavalo za 58 do 65 dolara.

Manjak od deset odsto

Mnogi se nadaju da petrohemijske kompanije i rafinerije locirane u drugim delovima sveta mogu nadoknaditi ono što nedostaje. Ali, iz Persijskog zaliva decenijama je pristizalo oko 22 odsto utrošene nafte. To je između osam i dvanaest miliona.

Dnevno se u svetu proizvede, odnosno potroši, oko 103 miliona barela (14,5 miliona tona) nafte, od čega je četvrtina za domaće potrebe. Tri četvrtine, 75 miliona tona, iznese se na tržište i prodaje preko berze. To znači da nedostajućih osam do dvanaest miliona barela nafte čini deset do petnaest odsto količine koja se prometuje. I tako svaki dan.

Istorija i krize iz osamdesetih godina nam govore da je u to vreme veliku paniku izazvao manjak od samo deset odsto potrebnih količina nafte. Drugim rečima, sadašnji minus ima izuzetno veliki potencijal i mogu nastati goleme nevolje.

Naravno da i naftne kompanije i belosvetski trgovci, za koje su ovakve situacije sjajna prilika za ekstremne zarade, dodatno podstiču paniku i podižu cene do nebesa. Ako bi se sadašnji manjak otegao na pola godine neprekidnog trajanja, procene su da bi cena nafte dostigla 160, pa i 170 dolara po barelu.

Politika "kolektivnog Zapada"

Logično je da se mnogi, posebno zemlje bez sopstvenih energetskih resursa, pitaju može li Svetski savet za energiju reagovati. Može i već je iz globalnih rezervi u promet pustio 120 miliona barela nafte, a planira da na tržište plasira još 400 miliona barela.

Količine deluju ogromno, ali su dovoljne da najviše mesec i po dana nadoknade nastali minus nafte. Znatno više bi se postiglo ako bi Rusija i Kazahstan na tržište plasirali svoje rezerve. No, politika takozvanog "kolektivnog Zapada" se zasniva upravo na strogoj i sve tvrđoj zabrani Rusiji da trguje fosilnim gorivima, a potrebne su godine pripreme i razvoja pojedinih nalazišta kako bi druge zemlje bogate sirovom naftom, poput Venecuele, mogle duže vreme i ozbiljnim količinama intervenisati u ovakvim prilikama.

Običan čovek predstavu o nafti stvara pre svega na ličnom iskustvu potrebe za gorivom. Dakle, prema onome koliko je nafta potrebna za lični automobil i porodični stil života i potrošnje. Poslednjih godina je pod uticajem intenzivnog prelaska na električna vozila, pa su mu dizel i benzin (odnosno nafta) sve manje potrebni.

Ali, čim dođe u dodir sa autobusima, pogotovo kamionima, već vidi da fosilna goriva i dalje ostaju temelj energetske potrošnje. Električne baterije su suviše slabe da bi pokretale kamione sa 25 tona tereta, a i njihova primena za pogon autobusa je mnogo sporija nego kada su u pitanju lična vozila.

Bombom na bombu

Potreba za naftom je još izraženija kada su u pitanju avioni i brodovi, gde se o novom energetskom napajanju radi još uvek pretežno na laboratorijskom nivou. Drugim rečima, nafta će se još dugo koristiti kao energent, a treba se podsetiti da se nafta koristi za izradu mnogih proizvoda bez kojih savremeni čovek ne može da živi. Plastika se dobija iz nafte, baš kao i asfalt, mnoge vrste tekstila... i još mnogo toga.

Ako sukob na Persijskom poluostrvu potraje, situacija sa gasom može biti i nepovoljnija nego prilike sa naftom. Iz bliskoistočnih država stiže oko 20 odsto potreba za plinom, a čuvanje gasa moguće je samo u posebnim skladištima, što ograničava rezervne kapacitete.

Distribucija je ograničena izgradnjom gasovodne mreže, dok je transport brodovima tehnološki veoma složen, skup i troši mnogo energije na zaleđivanje, potom odleđivanje plina. Sve to ograničava upotrebu, kao i mogućnosti nadoknade eventualnih manjkova.

U aktuelnom slučaju posebna nevolja je snažno razaranje postrojenja za proizvodnju i tankovanje plina u Kataru, najveće na svetu. Havarije na gasnim postrojenjima su ogromne, to je kao da "bomba padne na bombu".

Posledice su teške i revitalizacija traje dugo, u slučaju katarskih postrojenja rok obnove se procenjuje na tri do pet godina. Ne čudi da je cena gasa na berzi u Holandiji sa 45 narasla na preko 130 evra po megavatu.

Poslednja šansa

Jedina mogućnost poboljšanja prilika je da se Evropa, koja godišnje troši 450 milijardi kubika gasa, od čega 350 uvozi, ponovo orijentiše na tradicionalnu nabavku iz Rusije. Ali, politički stav Brisela je da u pogledu prekida saradnje sa Moskvom kada je plin u pitanju bude još odlučniji i beskompromisniji.

Skuplji energenti utiču na rast cena bezmalo svih čoveku potrebnih potrepština. Ništa kao energija ne podstiče inflaciju toliko pouzdano i kontinuirano. Stoga je i u sadašnjoj situaciji jedini siguran način da se cene energenata i preteća inflacija umire zaustavljanje rata na Bliskom istoku i oslobađanje Ormuskog moreuza za plovidbu. Time bi se svetsko naftno tržište na prirodan način oporavilo.

Međutim, pitanje je kojim putem će se na Bliskom istoku stvari razvijati. Istina je da se trenutno minimalno puca, ali do planiranog drugog susreta predstavnika SAD i Izraela sa jedne i Irana sa druge strane nije došlo.

Iranski trofazni plan nije prihvaćen od SAD i kontakti dve strane se i dalje odvijaju posredno, preko Pakistana. Sredinom maja američki predsednik putuje u Kinu i možda je ta poseta poslednja prilika da se postigne dogovor o trajnijem prekidu sukoba i uspostavi mira.

Ako očekivani rezultat izostane, izgledi da se ubijanja i razaranja obnove su veliki. Ostatak sveta bi se u tom slučaju na duže vreme suočio sa još većim nedostatkom nafte i žešćim inflacionim pretnjama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.