Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Foto: Pixabay
Uspostavljeno je krhko primirje i samo povremeno poneka iranska raketa pogodi (danski) brod koji pokušava da prođe kroz Ormuški moreuz, a da ne plati (juanima) taksu koju je Teheran u ratnim prilikama uveo.
Takođe, američki ratni brodovi ponekad uspevaju da tankeru obezbede prolaz bez plaćanja nameta, ali manje su efikasni u pokušaju da blokiraju iranski izvoz "crnog zlata" u Kinu.
Blokiranje Ormuskog moreuza
Za poslednjih desetak dana Iranci su uspeli da, preko pakistanskih teritorijalnih voda u koje Ameri nemaju pristup, Kinezima isporuče otprilike desetak miliona barela nafte, što je približno 60 odsto izvoza za isti period u mirnim vremenima.
Međutim, ostali kupci, pogotovo oni koji fosilne energente nabavljaju od drugih zemalja Persijskog zaliva, prolaze mnogo gore i naftu moraju da traže na drugim stranama.
Dakle, protok robe kroz moreuz je beznačajan i dnevno teško da prođe više od šest, sedam brodova naspram sto i dvadeset koliko je, u proseku, tokom 24 časa prolazilo sve do pre dva, tri meseca. Ukoliko se ne uspostavi slobodna plovidba kroz ovaj tesnac, nafte i gasa će širom sveta i dalje nedostajati, a cene oba energenta će se održavati na visokom nivou.
Tako se barel crnog zlata poslednjih dana plaća oko 112 dolara za barel, a 30. aprila cena je dostigla 126,10 dolara, najviše unazad četiri godine. Podsetimo se, pre sukoba, "crno zlato" se mesecima prodavalo za 58 do 65 dolara.
Manjak od deset odsto
Mnogi se nadaju da petrohemijske kompanije i rafinerije locirane u drugim delovima sveta mogu nadoknaditi ono što nedostaje. Ali, iz Persijskog zaliva decenijama je pristizalo oko 22 odsto utrošene nafte. To je između osam i dvanaest miliona.
Dnevno se u svetu proizvede, odnosno potroši, oko 103 miliona barela (14,5 miliona tona) nafte, od čega je četvrtina za domaće potrebe. Tri četvrtine, 75 miliona tona, iznese se na tržište i prodaje preko berze. To znači da nedostajućih osam do dvanaest miliona barela nafte čini deset do petnaest odsto količine koja se prometuje. I tako svaki dan.
Istorija i krize iz osamdesetih godina nam govore da je u to vreme veliku paniku izazvao manjak od samo deset odsto potrebnih količina nafte. Drugim rečima, sadašnji minus ima izuzetno veliki potencijal i mogu nastati goleme nevolje.
Naravno da i naftne kompanije i belosvetski trgovci, za koje su ovakve situacije sjajna prilika za ekstremne zarade, dodatno podstiču paniku i podižu cene do nebesa. Ako bi se sadašnji manjak otegao na pola godine neprekidnog trajanja, procene su da bi cena nafte dostigla 160, pa i 170 dolara po barelu.
Pročitaj još
Politika "kolektivnog Zapada"
Logično je da se mnogi, posebno zemlje bez sopstvenih energetskih resursa, pitaju može li Svetski savet za energiju reagovati. Može i već je iz globalnih rezervi u promet pustio 120 miliona barela nafte, a planira da na tržište plasira još 400 miliona barela.
Količine deluju ogromno, ali su dovoljne da najviše mesec i po dana nadoknade nastali minus nafte. Znatno više bi se postiglo ako bi Rusija i Kazahstan na tržište plasirali svoje rezerve. No, politika takozvanog "kolektivnog Zapada" se zasniva upravo na strogoj i sve tvrđoj zabrani Rusiji da trguje fosilnim gorivima, a potrebne su godine pripreme i razvoja pojedinih nalazišta kako bi druge zemlje bogate sirovom naftom, poput Venecuele, mogle duže vreme i ozbiljnim količinama intervenisati u ovakvim prilikama.
Običan čovek predstavu o nafti stvara pre svega na ličnom iskustvu potrebe za gorivom. Dakle, prema onome koliko je nafta potrebna za lični automobil i porodični stil života i potrošnje. Poslednjih godina je pod uticajem intenzivnog prelaska na električna vozila, pa su mu dizel i benzin (odnosno nafta) sve manje potrebni.
Ali, čim dođe u dodir sa autobusima, pogotovo kamionima, već vidi da fosilna goriva i dalje ostaju temelj energetske potrošnje. Električne baterije su suviše slabe da bi pokretale kamione sa 25 tona tereta, a i njihova primena za pogon autobusa je mnogo sporija nego kada su u pitanju lična vozila.
Bombom na bombu
Potreba za naftom je još izraženija kada su u pitanju avioni i brodovi, gde se o novom energetskom napajanju radi još uvek pretežno na laboratorijskom nivou. Drugim rečima, nafta će se još dugo koristiti kao energent, a treba se podsetiti da se nafta koristi za izradu mnogih proizvoda bez kojih savremeni čovek ne može da živi. Plastika se dobija iz nafte, baš kao i asfalt, mnoge vrste tekstila... i još mnogo toga.
Ako sukob na Persijskom poluostrvu potraje, situacija sa gasom može biti i nepovoljnija nego prilike sa naftom. Iz bliskoistočnih država stiže oko 20 odsto potreba za plinom, a čuvanje gasa moguće je samo u posebnim skladištima, što ograničava rezervne kapacitete.
Distribucija je ograničena izgradnjom gasovodne mreže, dok je transport brodovima tehnološki veoma složen, skup i troši mnogo energije na zaleđivanje, potom odleđivanje plina. Sve to ograničava upotrebu, kao i mogućnosti nadoknade eventualnih manjkova.
U aktuelnom slučaju posebna nevolja je snažno razaranje postrojenja za proizvodnju i tankovanje plina u Kataru, najveće na svetu. Havarije na gasnim postrojenjima su ogromne, to je kao da "bomba padne na bombu".
Posledice su teške i revitalizacija traje dugo, u slučaju katarskih postrojenja rok obnove se procenjuje na tri do pet godina. Ne čudi da je cena gasa na berzi u Holandiji sa 45 narasla na preko 130 evra po megavatu.
Poslednja šansa
Jedina mogućnost poboljšanja prilika je da se Evropa, koja godišnje troši 450 milijardi kubika gasa, od čega 350 uvozi, ponovo orijentiše na tradicionalnu nabavku iz Rusije. Ali, politički stav Brisela je da u pogledu prekida saradnje sa Moskvom kada je plin u pitanju bude još odlučniji i beskompromisniji.
Skuplji energenti utiču na rast cena bezmalo svih čoveku potrebnih potrepština. Ništa kao energija ne podstiče inflaciju toliko pouzdano i kontinuirano. Stoga je i u sadašnjoj situaciji jedini siguran način da se cene energenata i preteća inflacija umire zaustavljanje rata na Bliskom istoku i oslobađanje Ormuskog moreuza za plovidbu. Time bi se svetsko naftno tržište na prirodan način oporavilo.
Međutim, pitanje je kojim putem će se na Bliskom istoku stvari razvijati. Istina je da se trenutno minimalno puca, ali do planiranog drugog susreta predstavnika SAD i Izraela sa jedne i Irana sa druge strane nije došlo.
Iranski trofazni plan nije prihvaćen od SAD i kontakti dve strane se i dalje odvijaju posredno, preko Pakistana. Sredinom maja američki predsednik putuje u Kinu i možda je ta poseta poslednja prilika da se postigne dogovor o trajnijem prekidu sukoba i uspostavi mira.
Ako očekivani rezultat izostane, izgledi da se ubijanja i razaranja obnove su veliki. Ostatak sveta bi se u tom slučaju na duže vreme suočio sa još većim nedostatkom nafte i žešćim inflacionim pretnjama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
4
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
18
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
28
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
Komentari 4
Plaćač poreza
Takođe, trenutno preti Jermeniji ratom zbog njene želje da se pridruži Evropskoj Uniji. Uz sve to, ceo svet je svedok da putler postaje sve paranoičniji. rusija nikada nikome nije bila prijatelj.
AAA
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar