Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Uspostavljeno je krhko primirje i samo povremeno poneka iranska raketa pogodi (danski) brod koji pokušava da prođe kroz Ormuški moreuz, a da ne plati (juanima) taksu koju je Teheran u ratnim prilikama uveo.
Takođe, američki ratni brodovi ponekad uspevaju da tankeru obezbede prolaz bez plaćanja nameta, ali manje su efikasni u pokušaju da blokiraju iranski izvoz "crnog zlata" u Kinu.
Blokiranje Ormuskog moreuza
Za poslednjih desetak dana Iranci su uspeli da, preko pakistanskih teritorijalnih voda u koje Ameri nemaju pristup, Kinezima isporuče otprilike desetak miliona barela nafte, što je približno 60 odsto izvoza za isti period u mirnim vremenima.
Međutim, ostali kupci, pogotovo oni koji fosilne energente nabavljaju od drugih zemalja Persijskog zaliva, prolaze mnogo gore i naftu moraju da traže na drugim stranama.
Dakle, protok robe kroz moreuz je beznačajan i dnevno teško da prođe više od šest, sedam brodova naspram sto i dvadeset koliko je, u proseku, tokom 24 časa prolazilo sve do pre dva, tri meseca. Ukoliko se ne uspostavi slobodna plovidba kroz ovaj tesnac, nafte i gasa će širom sveta i dalje nedostajati, a cene oba energenta će se održavati na visokom nivou.
Tako se barel crnog zlata poslednjih dana plaća oko 112 dolara za barel, a 30. aprila cena je dostigla 126,10 dolara, najviše unazad četiri godine. Podsetimo se, pre sukoba, "crno zlato" se mesecima prodavalo za 58 do 65 dolara.
Manjak od deset odsto
Mnogi se nadaju da petrohemijske kompanije i rafinerije locirane u drugim delovima sveta mogu nadoknaditi ono što nedostaje. Ali, iz Persijskog zaliva decenijama je pristizalo oko 22 odsto utrošene nafte. To je između osam i dvanaest miliona.
Dnevno se u svetu proizvede, odnosno potroši, oko 103 miliona barela (14,5 miliona tona) nafte, od čega je četvrtina za domaće potrebe. Tri četvrtine, 75 miliona tona, iznese se na tržište i prodaje preko berze. To znači da nedostajućih osam do dvanaest miliona barela nafte čini deset do petnaest odsto količine koja se prometuje. I tako svaki dan.
Istorija i krize iz osamdesetih godina nam govore da je u to vreme veliku paniku izazvao manjak od samo deset odsto potrebnih količina nafte. Drugim rečima, sadašnji minus ima izuzetno veliki potencijal i mogu nastati goleme nevolje.
Naravno da i naftne kompanije i belosvetski trgovci, za koje su ovakve situacije sjajna prilika za ekstremne zarade, dodatno podstiču paniku i podižu cene do nebesa. Ako bi se sadašnji manjak otegao na pola godine neprekidnog trajanja, procene su da bi cena nafte dostigla 160, pa i 170 dolara po barelu.
Pročitaj još
Politika "kolektivnog Zapada"
Logično je da se mnogi, posebno zemlje bez sopstvenih energetskih resursa, pitaju može li Svetski savet za energiju reagovati. Može i već je iz globalnih rezervi u promet pustio 120 miliona barela nafte, a planira da na tržište plasira još 400 miliona barela.
Količine deluju ogromno, ali su dovoljne da najviše mesec i po dana nadoknade nastali minus nafte. Znatno više bi se postiglo ako bi Rusija i Kazahstan na tržište plasirali svoje rezerve. No, politika takozvanog "kolektivnog Zapada" se zasniva upravo na strogoj i sve tvrđoj zabrani Rusiji da trguje fosilnim gorivima, a potrebne su godine pripreme i razvoja pojedinih nalazišta kako bi druge zemlje bogate sirovom naftom, poput Venecuele, mogle duže vreme i ozbiljnim količinama intervenisati u ovakvim prilikama.
Običan čovek predstavu o nafti stvara pre svega na ličnom iskustvu potrebe za gorivom. Dakle, prema onome koliko je nafta potrebna za lični automobil i porodični stil života i potrošnje. Poslednjih godina je pod uticajem intenzivnog prelaska na električna vozila, pa su mu dizel i benzin (odnosno nafta) sve manje potrebni.
Ali, čim dođe u dodir sa autobusima, pogotovo kamionima, već vidi da fosilna goriva i dalje ostaju temelj energetske potrošnje. Električne baterije su suviše slabe da bi pokretale kamione sa 25 tona tereta, a i njihova primena za pogon autobusa je mnogo sporija nego kada su u pitanju lična vozila.
Bombom na bombu
Potreba za naftom je još izraženija kada su u pitanju avioni i brodovi, gde se o novom energetskom napajanju radi još uvek pretežno na laboratorijskom nivou. Drugim rečima, nafta će se još dugo koristiti kao energent, a treba se podsetiti da se nafta koristi za izradu mnogih proizvoda bez kojih savremeni čovek ne može da živi. Plastika se dobija iz nafte, baš kao i asfalt, mnoge vrste tekstila... i još mnogo toga.
Ako sukob na Persijskom poluostrvu potraje, situacija sa gasom može biti i nepovoljnija nego prilike sa naftom. Iz bliskoistočnih država stiže oko 20 odsto potreba za plinom, a čuvanje gasa moguće je samo u posebnim skladištima, što ograničava rezervne kapacitete.
Distribucija je ograničena izgradnjom gasovodne mreže, dok je transport brodovima tehnološki veoma složen, skup i troši mnogo energije na zaleđivanje, potom odleđivanje plina. Sve to ograničava upotrebu, kao i mogućnosti nadoknade eventualnih manjkova.
U aktuelnom slučaju posebna nevolja je snažno razaranje postrojenja za proizvodnju i tankovanje plina u Kataru, najveće na svetu. Havarije na gasnim postrojenjima su ogromne, to je kao da "bomba padne na bombu".
Posledice su teške i revitalizacija traje dugo, u slučaju katarskih postrojenja rok obnove se procenjuje na tri do pet godina. Ne čudi da je cena gasa na berzi u Holandiji sa 45 narasla na preko 130 evra po megavatu.
Poslednja šansa
Jedina mogućnost poboljšanja prilika je da se Evropa, koja godišnje troši 450 milijardi kubika gasa, od čega 350 uvozi, ponovo orijentiše na tradicionalnu nabavku iz Rusije. Ali, politički stav Brisela je da u pogledu prekida saradnje sa Moskvom kada je plin u pitanju bude još odlučniji i beskompromisniji.
Skuplji energenti utiču na rast cena bezmalo svih čoveku potrebnih potrepština. Ništa kao energija ne podstiče inflaciju toliko pouzdano i kontinuirano. Stoga je i u sadašnjoj situaciji jedini siguran način da se cene energenata i preteća inflacija umire zaustavljanje rata na Bliskom istoku i oslobađanje Ormuskog moreuza za plovidbu. Time bi se svetsko naftno tržište na prirodan način oporavilo.
Međutim, pitanje je kojim putem će se na Bliskom istoku stvari razvijati. Istina je da se trenutno minimalno puca, ali do planiranog drugog susreta predstavnika SAD i Izraela sa jedne i Irana sa druge strane nije došlo.
Iranski trofazni plan nije prihvaćen od SAD i kontakti dve strane se i dalje odvijaju posredno, preko Pakistana. Sredinom maja američki predsednik putuje u Kinu i možda je ta poseta poslednja prilika da se postigne dogovor o trajnijem prekidu sukoba i uspostavi mira.
Ako očekivani rezultat izostane, izgledi da se ubijanja i razaranja obnove su veliki. Ostatak sveta bi se u tom slučaju na duže vreme suočio sa još većim nedostatkom nafte i žešćim inflacionim pretnjama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 4
Plaćač poreza
Takođe, trenutno preti Jermeniji ratom zbog njene želje da se pridruži Evropskoj Uniji. Uz sve to, ceo svet je svedok da putler postaje sve paranoičniji. rusija nikada nikome nije bila prijatelj.
AAA
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar