Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"

Autor: Insajder (Vuk Jeremić)

Info

05.05.2026.

07:01 > 06:48

Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"

Foto: 021.rs

Međutim, kako priče o zamrzavanju sredstava Evropske unije dobijaju na zamahu, tako i zvaničnici Srbije u javnosti umanjuju njihovu vrednost, zaklanjajući činjenicu da je uzrok usporavanja isplata manjak volje vlasti da sprovede reforme na koje se sama obavezala, piše Insajder.

Kada je Srbiji u junu prošle godine na račun leglo 51,6 miliona evra u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, ministar finansija Siniša Mali nije krio zadovoljstvo.

"Republici Srbiji je isplaćen deo avansa od 51,66 miliona evra, što predstavlja direktnu budžetsku podršku. Ovo je potvrda našeg opredeljenja za dalji nastavak reformi i još jedan korak ka približavanju standardima EU, ali i još jedna potvrda da smo na evropskom putu", rekao je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.

Mali se u saopštenju zahvalio Evropskoj uniji na podršci i saradnji, rekavši da Plan rasta približava Zapadni Balkan jedinstvenom tržištu EU, što bi doprinelo "otvaranju novih radnih mesta, nižih cena, boljeg kvaliteta, veće bezednosti i šireg izbora proizvoda i usluga i sveukupno, unapređenje privredne aktivnosti".

Jedanaest meseci kasnije, ministar Mali je promenio mišljenje o novcu koji je za Srbiju opredeljen Planom rasta rekavši da bi ta sredstva imala "neutralan efekat" na budžet Srbije.

"Tu se radi o kreditima, a ostalo su grantovi. Ja u budžetu ne računam na to - ako se desi, desi se. Međutim, sve je to vezano za reforme koje Srbija sprovodi na putu za EU. Više sam posvećen tome da mi ostvarimo naše ciljeve, a neka se oni bave politikom - ako žele da puste ta sredstva, pustiće", kazao je Mali napominjući da je Srbija do sada iz Plana rasta povuka dva tranše u ukupnom iznosu od 70 miliona evra.

Komentarišući potonju izjavu ministra finansija o "budžetskoj neutralnosti" novca iz Plana rasta, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica napominje da je to, blago rečeno, pogrešna tvrdnja.

"Mi tu ne govorimo samo o jednoj budžetskoj stavci i nominalnoj vrednosti novca. U pitanju je efekat koji bi taj novac trebalo da ima na razvojni potencijal Srbije i na modernizaciju države. Deo od tih 1,5 milijardi evra namenjen je za investicije u velike razvojne projekte, poput infrasturkutre i energetike, dok je drugi deo namenjen za reformske projekte. To nije novac koji pada sa neba i sa kojim država može da raspolaže kako želi, već je vezan za reformsku modernizaciju zemlje i razvojne projekte. Tako da je opasno reći da novac nema nikakav efekat", kaže Đurica.

Kako je presušio novac iz Plana rasta?

Odgovor na pitanje kako je novac koji "približava Srbiju jedinstvenom tržištu" postao "budžetski neutralan" u rasponu od manje od godinu dana bi u najkraćem mogao da glasi - zato što je novac presušio.

Plan rasta za Zapadni Balkan Evropska komisija je ustanovila 2023. godine kao odgovor na kritike da je proces evrointegracija previše birokratizovan i da građani država kandidata ne vide konkretnu korist od reformi. Uprošćeno govoreći, Planom rasta je predviđena svojevrsna šargarepa u vidu novca za konkretne reforme. Koje reforme i kojim redosledom će biti sprovođene definisano je u dokumentu koji se zove Reformska agenda, koje su same države kandidati definisale, a Komisija odobrila. Ipak, gde je šargarepa, tu je i štap.

U samom sporazumu je tačno definisano koje reforme treba sprovesti i kojom dinamikom će novac da bude isplaćivan. U slučaju Srbije, Planom rasta je predviđeno ukupno malo više od 1,5 milijardi evra grantova i povoljnih kredita u slučaju da sve što je napisano u Reformskoj agendi bude i ispunjeno. Obaveze Srbije iz Reformske agende mogu da se podele na četiri glavne oblasti i oko sto konkretnih poteza. Ipak, od samog usvajanja agende, počelo se sa kašnjenjem u ispunjavanju obaveza.

Od brojnih obaveza u javnosti se najviše govorilo o usvajanjima zakona koji bi primenili ODIHR preporuke, definisanja funkcionalnog Saveta REM-a i usvajanja novog Zakona o policiji koji bi depolotizovao policiju. Zbog delimičnog ispunjavanja obaveza, Srbija je do sada dobila samo polovinu jedne rate dok su sve ostale na čekanju.

Međutim, neispunjavanje obaveza iz Reformske agende je samo deo problema. Poslednjih dana sve češće se govori o time da Evropska komisija razmatra "zamrzavanje" sredstava iz Plana rasta. Iz Evropske komisije radije koriste termin "preispitivanje ispunjenosti uslova" za isplatu.

U međuvremenu, u Srbiji je došlo do niza poteza koji su naišli na kritiku raznih evropskih institucija - od upada policije u Rektorat i represije prema demonstrantima, pa do izmena seta pravosudnih zakona kolokvijalno nazvani Mrdićevi zakoni.

Prema rečima koordinatorke Nacionalnog konventa za pristup EU Bojane Selaković ovaj razvoj događaja doveo je do toga da Evropska komisija iskoristi odredbu iz Plana rasta koja se ne tiče tehničkog aspekta ispunjavanja obaveza iz Reformske agende.

"U ovom instrumentu postoji nešto što se zove opšti preduslovi, dakle stanje u različitim oblastima mora da bude na određenom nivou da bi se uopšte razmotrila isplata daljih tranši. Evidentno je došlo do pogoršavanja u opštim uslovima, a tu su Mrdićevi zakoni bili samo kap koja je prelila čašu. Sada zahtevi za dalju isplatu koje je Srbija podnela stoje u proceduri, a da li će se osloboditi zavisi od daljih koraka vlasti. Ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije je svakako prvi korak, ali iz svega što je poznato, pitanje je da li će to biti dovoljno imajući u vidu i pogoršano stanje u sferi medijskih sloboda", kaže Selaković.

"Pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna"

Ona napominje da su priče o zamrzavanju sredstava preterane, te da pored sredstava iz Plana rasta Srbiji stoje na raspolaganju i sredstva iz pretpristupnih fondova. Izjavu ministra finasija tumači kao pokušaj kontole štete.

"Ovo je pokušaj da se pokaže kako je Srbija otporna i kako joj nije stalo do novca. Suštinski zapravo time se pokušava da se spuste tenzije koje poslednjih dana postoje u javnosti", kaže Selaković.

I pored napora ministra finansija da minimizira efekte "preispitivanja ispunjenosti" uslova za isplatu novca, drugi državni zvaničnici nastoje da urade sve kako bi se zastoj ubrzao.

Nedugo po objavljivanju izveštaja Venecijanske komisije kojim je u suštini zatraženo ukidanje Mrdićevih zakona formirana je radna grupa za implementaciju. Danijel Apostolović, šef tima za pristup Srbije EU najavio je da će do kraja maja biti usvojene zakonske izmene koje bi primenile preporuke Venecijanske komisije. Istovremeno, ove nedelje je počelo javno slušanje za četiri izmena zakona kojima bi trebalo da bude primenjen deo ODIHR preporuka.

A iako država nastoji da spreči da propadne novac iz Plana rasta, i ranije se dešavalo da Srbija ne iskoristi kredite koji su bili nuđeni kroz druge pretpristupne fondove. Kako objašnjava Dragana Đurica, evropski novac je "jeftiniji" ali i dolazi sa jasno definisanim kriterijumima.

"Dešavalo se u prošlosti da su sredstva vraćana neiskorišćena, pa da se ulazilo u kreditne aranžmane sa nekim trećim zemljama pod uslovima koji su daleko nepovoljniji po državu. Evropske pare su jeftine pare u nominalnom smislu, zato što su krediti ‚lakši‘ i prisutno je puno nepovratnih sredstava. Ali su administrativno zahtevni. Najpre zahtevaju poznavanje procesa pisanja projekata, a tu je i veoma strog nadzorni proces. Kod ovakvih aranžmana se ne može iskakati i budžetskih linija nego se projekat mora sprovesti onako kako je napisan. Nema prostora za kreativnost", kaže Đurica.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

SRBIJA I EU Mrdićevi zakoni

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Plaćač poreza

07.05.2026 • 02:28

Ne interesuje režim što će svi građani Srbije izgubiti 1,6 milijardi eura iz EU Plana rasta za Srbiju, oni za sebe imaju svoje milijarde.

1 20 -19
nes

05.05.2026 • 12:22

komentar

Ovom se po faci vidi sve.

12 15 -3
Megi

05.05.2026 • 11:55

Kredit ili poklon?

Ako je kredit, onda stvarno ne utiče na budžet, jer mora da se vrati.
Ako su nepovratna sredstva, oni uzmu pola, kao konsalting.
Sve u svemu, treba da se držimo Kineza.

11 8 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.