Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Foto: Pixabay
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za ta tri meseca, deficit je došao do 112,9 milijardi dinara, međutim u prvom kvartalu prošle godine deficit je iznosio oko 28,6 milijardi dinara, piše Danas.
Ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara, što znači da će se iznos prošlogodišnjeg deficita sustići već u julu, ako bi se nastavilo ovim tempom.
Mnogo je stvari koje utiču na rashode budžeta, od kapitalnih rashoda, subvencija, plaćanja kamata i slično, a u prilog ne ide ni kriza izazvana ratom u Iranu, jer država gubi deo prihoda zbog smanjenih akciza na gorivo.
Prema strukturi deficita u ova tri meseca, kapitalni rashodi samo u januaru dostigli su oko 72,6 milijardi dinara, što je izuzetno visok nivo za početak godine.
To uglavnom znači intenzivno finansiranje infrastrukturnih projekata poput puteva, železnica i EXPO-a, što država poslednjih godina gura kao prioritet. Međutim, čini se da to u januaru nije bio slučaj.
Srbija je francuskoj kompaniji Daso za 12 borbenih aviona "rafal" pred kraj 2025. iskeširala prema pisanju Radara, 204,6 miliona evra, ali je do kraja januara morala da plati još 480 miliona, odnosno preko 56,2 milijarde dinara.
Ako to uzmemo u obzir, čini se da je ovaj deficit u prvom kvartalu značajno poguran isplatom za "rafale", iako u biltenu nije decidno navedena struktura kapitalnih rashoda.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić potvrdio je da je glavni razlog tako visokog deficita to što je u ovom periodu dospela isplata jedne rate za "rafale".
"Ako to isključimo, deficit je i dalje veći nego u prethodnoj godini, ali razlika nije toliko velika", naveo je on.
Dodao je da će deficit ove godine biti nešto veći, posebno kada se uzme u obzir i da su akcize na naftne derivate smanjene, što prema njegovim tvrdnjama, ima efekat oko pet milijardi mesečno.
"Ranije su te rate za 'rafale' dospevale u drugim mesecima. Zbog toga ovo za sada nije kritično, iako će deficit biti veći nego u prethodnim godinama. I to je svakako očekivano zbog celokupne situacije u svetu, deficit će biti veći i u drugim zemljama", rekao je Arsić.
Kriza će, prema njegovim rečima, svakako nepovoljno uticati na privredu Srbije jer se uvozi gorivo skuplje nego ranije, a istovremeno smanjeni su prihodi od trgovine. To, kako je naveo, negativno utiče i na troškove poslovanja privrede, jer i privreda kupuje energente po nešto višim cenama i zato privredna aktivnost usporava, ali i u zemljama koje su najvažniji partneri.
Ako kriza potraje, kako je upozorio, preliće se na opšti nivo cena, odnosno na inflaciju i delovaće snažnije na stagnaciju privredne aktivnosti.
"Kriza na Bliskom istoku je dovela do visokog rasta cena i nafte i gasa i to se preliva na sve proizvode, pri čemu je to prelivanje veće što kriza duže traje. Mi to možemo da premostimo određenim merama, kao što je smanjivanje akciza i korišćenje sredstava iz robnih rezervi, ali i to je pri kraju. Kad se to iscrpi, onda će cene energenata da rastu još više, a to će uticati na rast inflacije, rast troškova poslovanja, kao i na rast spoljnotrgovinskog deficita, jer uvozimo naftu i gas", rekao je Arsić.
Kada je reč o zaduženosti Srbije, Arsić je rekao da osim iznosa javnog duga u odnosu na BDP, treba gledati i iznos kamata koje se plaćaju po osnovu javnog duga.
"Srbija se zadužuje skuplje nego većina drugih zemalja u Evropi", naveo je Arsić.
Pročitaj još
Dodao je da pozicija Srbije nije rizična, ali nije ni sjajna kako se predstavlja.
"Ne treba porediti samo to koliko iznosi dug, nego i koliko iznose troškovi servisiranja kamata. Mi se zadužujemo po duplo većim kamatnim stopama nego zemlje Zapadne i Severne Evrope" istakao je Arsić.
Ocenio je da će deficit biti veći nego što je planirano, pa će i zaduživanje biti veće od planiranog. Kako bude rastao dug, tako će, prema njegovim rečima, rasti i kamate i to je trajan rashod koga Srbija ne može da se oslobodi brzo.
"Možemo da ga smanjimo samo ako smanjimo dugove. Zato nije relevantno poređenje sa Nemačkom, koja se zadužuje po znatno nižim kamatnim stopama", istakao je Arsić.
Naglasio je da dok god postoji fiskalni deficit, dugovi rastu, prošle godine značajan deo deficita finansiran je trošenjem rezervi koje su nastale ranijim zaduživanjem, ali tih rezervi nema ove godine, tako da će država morati da se zadužuje onoliko koliko iznosi deficit.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
0
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
31
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
20
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
4
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar