Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za ta tri meseca, deficit je došao do 112,9 milijardi dinara, međutim u prvom kvartalu prošle godine deficit je iznosio oko 28,6 milijardi dinara, piše Danas.
Ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara, što znači da će se iznos prošlogodišnjeg deficita sustići već u julu, ako bi se nastavilo ovim tempom.
Mnogo je stvari koje utiču na rashode budžeta, od kapitalnih rashoda, subvencija, plaćanja kamata i slično, a u prilog ne ide ni kriza izazvana ratom u Iranu, jer država gubi deo prihoda zbog smanjenih akciza na gorivo.
Prema strukturi deficita u ova tri meseca, kapitalni rashodi samo u januaru dostigli su oko 72,6 milijardi dinara, što je izuzetno visok nivo za početak godine.
To uglavnom znači intenzivno finansiranje infrastrukturnih projekata poput puteva, železnica i EXPO-a, što država poslednjih godina gura kao prioritet. Međutim, čini se da to u januaru nije bio slučaj.
Srbija je francuskoj kompaniji Daso za 12 borbenih aviona "rafal" pred kraj 2025. iskeširala prema pisanju Radara, 204,6 miliona evra, ali je do kraja januara morala da plati još 480 miliona, odnosno preko 56,2 milijarde dinara.
Ako to uzmemo u obzir, čini se da je ovaj deficit u prvom kvartalu značajno poguran isplatom za "rafale", iako u biltenu nije decidno navedena struktura kapitalnih rashoda.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić potvrdio je da je glavni razlog tako visokog deficita to što je u ovom periodu dospela isplata jedne rate za "rafale".
"Ako to isključimo, deficit je i dalje veći nego u prethodnoj godini, ali razlika nije toliko velika", naveo je on.
Dodao je da će deficit ove godine biti nešto veći, posebno kada se uzme u obzir i da su akcize na naftne derivate smanjene, što prema njegovim tvrdnjama, ima efekat oko pet milijardi mesečno.
"Ranije su te rate za 'rafale' dospevale u drugim mesecima. Zbog toga ovo za sada nije kritično, iako će deficit biti veći nego u prethodnim godinama. I to je svakako očekivano zbog celokupne situacije u svetu, deficit će biti veći i u drugim zemljama", rekao je Arsić.
Kriza će, prema njegovim rečima, svakako nepovoljno uticati na privredu Srbije jer se uvozi gorivo skuplje nego ranije, a istovremeno smanjeni su prihodi od trgovine. To, kako je naveo, negativno utiče i na troškove poslovanja privrede, jer i privreda kupuje energente po nešto višim cenama i zato privredna aktivnost usporava, ali i u zemljama koje su najvažniji partneri.
Ako kriza potraje, kako je upozorio, preliće se na opšti nivo cena, odnosno na inflaciju i delovaće snažnije na stagnaciju privredne aktivnosti.
"Kriza na Bliskom istoku je dovela do visokog rasta cena i nafte i gasa i to se preliva na sve proizvode, pri čemu je to prelivanje veće što kriza duže traje. Mi to možemo da premostimo određenim merama, kao što je smanjivanje akciza i korišćenje sredstava iz robnih rezervi, ali i to je pri kraju. Kad se to iscrpi, onda će cene energenata da rastu još više, a to će uticati na rast inflacije, rast troškova poslovanja, kao i na rast spoljnotrgovinskog deficita, jer uvozimo naftu i gas", rekao je Arsić.
Kada je reč o zaduženosti Srbije, Arsić je rekao da osim iznosa javnog duga u odnosu na BDP, treba gledati i iznos kamata koje se plaćaju po osnovu javnog duga.
"Srbija se zadužuje skuplje nego većina drugih zemalja u Evropi", naveo je Arsić.
Pročitaj još
Dodao je da pozicija Srbije nije rizična, ali nije ni sjajna kako se predstavlja.
"Ne treba porediti samo to koliko iznosi dug, nego i koliko iznose troškovi servisiranja kamata. Mi se zadužujemo po duplo većim kamatnim stopama nego zemlje Zapadne i Severne Evrope" istakao je Arsić.
Ocenio je da će deficit biti veći nego što je planirano, pa će i zaduživanje biti veće od planiranog. Kako bude rastao dug, tako će, prema njegovim rečima, rasti i kamate i to je trajan rashod koga Srbija ne može da se oslobodi brzo.
"Možemo da ga smanjimo samo ako smanjimo dugove. Zato nije relevantno poređenje sa Nemačkom, koja se zadužuje po znatno nižim kamatnim stopama", istakao je Arsić.
Naglasio je da dok god postoji fiskalni deficit, dugovi rastu, prošle godine značajan deo deficita finansiran je trošenjem rezervi koje su nastale ranijim zaduživanjem, ali tih rezervi nema ove godine, tako da će država morati da se zadužuje onoliko koliko iznosi deficit.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
4
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
11
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
3
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
9
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
9
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
8
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Komentari 6
dacic
a i sta ce im ti 'vazduplohovi' ako eu il neko jaci opali rafal po sorabu nema spasa
gradjaninX
Maroder
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar