"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Upravo zato se i u slučaju Expo 2027 otvara pitanje da li će velika ulaganja u infrastrukturu doneti dugoročnu korist ili postati dodatni teret za javne finansije.
Ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković ocenjuje za Insajder da Expo može imati pozitivne kratkoročne efekte, ali upozorava da će konačan bilans zavisiti pre svega od privrednog rasta i sposobnosti države da infrastrukturu nakon izložbe stavi u funkciju.
"Expo kao planetarna izložba može da doprinese promociji privrede Srbije i srpske kulture. Efekti na kratak rok bi mogli biti pozitivni, ali pitanje je dugog roka, jer se efekti moraju posmatrati u dužem periodu", kaže Šuković.
Kako objašnjava, ključni problem nije sama organizacija događaja, već sudbina velikih investicija nakon njegovog završetka.
"Uložena su značajna sredstva u infrastrukturu - od stadiona, preko sajamskih objekata, do stambenih kapaciteta. Pitanje je da li će ti objekti, nakon što izložba traje svega tri meseca, zaista služiti svojoj svrsi", upozorava on.
Posebno ističe rizik nedovoljne iskorišćenosti.
"Da li će stadion biti dovoljno korišćen da opravda ulaganja? Da li će sajamski objekti imati dovoljno događaja tokom godine da pokriju troškove i donesu dobit? Isto važi i za stanove koji će se graditi", navodi Šuković.
Prema njegovim rečima, ishod ne zavisi samo od upravljanja projektom.
"To u velikoj meri zavisi i od šire ekonomske konjunkture. Ako bi privredni rast bio visok, i ako bi institucije bile sposobne da razviju i povežu taj biznis na lokalnom i međunarodnom planu, onda bi projekat mogao da da određene rezultate", zaključuje sagovornik Insajdera.
Šuković upozorava da ključni rizik nastaje ukoliko privredni rast ne bude dovoljno visok da "ponese" investicije vezane za Expo.
"Ukoliko bi stopa rasta bila niska, kao što je sada, a sve ispod pet odsto je za Srbiju nisko, onda će efikasnost i rentabilnost tih ulaganja biti pod velikim znakom pitanja. Postoji realna opasnost da veliki deo tih objekata posle ostane prazan", kaže Šuković.
On dodaje da takvi scenariji nisu nepoznati u praksi.
"To nije slučaj samo u Srbiji - imali smo primere i u drugim zemljama koje se nisu proslavile sa takvim projektima", navodi on.
U tom slučaju, kako kaže, trošak se neminovno prebacuje na javne finansije.
"Neko će morati da ih otplati, a to znači budžet, jer se država već zadužila. U ekonomiji nema besplatnog ručka: ako se dugovi ne mogu pokriti prihodima, oni se pokrivaju iz budžeta", objašnjava on.
Kako dodaje, posledice takvog scenarija najčešće snose oni najslabiji.
"I sad, da stvar dovedem do kraja, obično se dešava tako da na kraju sirotinja ostane kratkih rukava. Oni ne izbegavaju poreze, oni ih plaćaju, a socijalna politika koja bi trebalo da pomogne siromašnom delu stanovništva, siromašnim penzionerima i svima koji žive ispod linije siromaštva, nije takva da im omogući pristojan život, bez ponižavajućeg standarda. I to se onda, nažalost, na njih i reflektuje", zaključuje on.
Kako ističe, procene o efektima Expo-a opterećene su velikom neizvesnošću.
"Možemo da procenjujemo i predviđamo, ali sve zavisi od miliona faktora. Teško je davati pouzdane procene, jer postoje dve grupe faktora - globalni i domaći", kaže Šuković.
Kao primer globalnih rizika navodi aktuelne geopolitičke tenzije. Sa druge strane, ukazuje i na unutrašnje okolnosti koje utiču na ekonomiju.
"Srbija je već duže vreme u političkoj krizi i to se odražava na ekonomiju. Sve te faktore izmeriti i predvideti je jednostavno nemoguće", navodi Šuković.
Zbog toga se, kako kaže, može govoriti samo o pretpostavkama.
Pročitaj još
Nisu sve investicije podjednako rizične
Na opasku da se procene često svode na "šta bi bilo kad bi bilo", Šuković kaže da to i jeste suština ovakvih projekcija.
"Jeste, tačno tako. Sve je vezano za konjunkturu, za rast", navodi Šuković.
Kako objašnjava, ključni uslov za isplativost ovakvih investicija jeste snažan i održiv privredni rast.
"Srbija je siromašna zemlja sa niskim nivoom GDP-a po stanovniku i njene stope rasta moraju biti pet odsto i više da bi mogla da sustiže standard Evropske unije. Mi kasnimo decenijama - bar četiri, pet decenija", kaže on.
Prema njegovim rečima, upravo takav rast stvara uslove za ekonomsku "propulzivnost" koja generiše tražnju.
"Tek u takvim uslovima, u toj ekspanziji i razvoju, stvaraju se pretpostavke da objekti izgrađeni za Expo budu racionalni", navodi Šuković.
Ipak, ukazuje da nisu sve investicije podjednako rizične.
"Ima stvari koje će imati trajne efekte, poput železnice i veze sa aerodromom. To su ulaganja koja ostaju i imaju smisla. Ali objekti poput stadiona, sajamskih prostora i stanova - oni su pod velikim znakom pitanja", zaključuje u razgovoru za Insajder ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Stepanović: Naprednjaci napravili duplo veći javni dug nego sve bivše vlasti
28.09.2026.•
17
Urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović kazala je da su naprednjaci za 14 godina vlasti Srbiju zadužili 28 milijardi evra, što je, kako kaže, dva puta više od onog što su ostavile bivše vlasti.
Bulgargaz dobio licencu za trgovanje prirodnim gasom u Srbiji
28.09.2026.•
0
Kompanija Bulgargaz EAD je saopštila da joj je Agencija za energetiku Srbije dodelila licencu za obavljanje veleprodaje prirodnog gasa u Srbiji na period od 10 godina.
Nemački građevinari kritikuju plan da se smanji broj radnika sa Zapadnog Balkana
27.09.2026.•
5
Sto dana pre najavljenog smanjenja kontingenta za građane Zapadnog Balkana koji mogu da se zaposle u Nemačkoj, nemački građevinari upozoravaju da će to smanjenje doneti gubitak radnih mesta i štetiti mnogim projektima.
Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
27.09.2026.•
7
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Evropski komesar za energetiku: Zemlje EU da razmotre smanjenje potrošnje gasa
27.09.2026.•
4
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da bi zemlje članice Evropske unije trebalo da razmotre smanjenje potrošnje gasa zbog naglog rasta cena.
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
6
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
42
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
24
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
33
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
6
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
Komentari 50
Nikada
Nebz
Trebalo se okrenuti košarci, vaterpolu, rukometu, odbojci, rvanju, atletici... Sve je pametnije od našeg bednog fudbala...
Маша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar