Zima puna neizvesnosti za Srbiju

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

21.09.2026.

18:30 > 17:57

Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: 021.rs

Nije okolišila, ali ni dramatizovala, već je ozbiljnim tonom, bez panike, predočila realnu situaciju u kojoj se nalazi ovdašnja proizvodnja i distribucija struje, odnosno sektor naftno-gasne privrede.

Možda je i smirenost kojom je predočila mogućnost većih teškoća tokom hladnih zimskih dana učinila da njene reči ostanu prilično nezapažene. A ne bi trebalo, jer, što je ređe na srpskoj političkoj sceni, ministarka je govorila argumentovano i realno, a nije nedostajalo ni optimizma da će se, ipak, naći neko rešenje i izbeći nepopularne mere prinudne štednje energije.

Ispod berzanske cene

Najmanje je problema sa gasom. Srbija ga je tokom leta poprilično kupovala i – što u Banatskom Dvoru, što u mađarskim skladištima – nagomilala 692 miliona kubika rezervi.

Do pre pola godine iz poslaničkih klupa Evropskog parlamenta, ali i od prethodnog premijera Bugarske, moglo se čuti da bi Srbiji trebalo da se preseče dotok ovog energenta iz Rusije. Međutim, novi bugarski premijer je pristalica sasvim drugačijih stavova, dok su se evroposlanici u poslednje vreme po ovom pitanju ućutali.

Ruski partner uredno isporučuje gas, a, kada zatreba, i povećava zimski dnevni protok iznad dogovorenog, što u isporuci gasa, inače, nije praksa. Cena gasa je više nego povoljna, najmanje 35 odsto ispod cene na berzi. Realno je da se poveća, mada, naravno, kupac uvek gunđa kada treba ruku dublje u džep zavući.

Velika potrošnja dizela

Mnogo je više nevolja sa naftom, odnosno dizelom. Dobrim delom potiču od dugog rekordno niskog nivoa Dunava, pa dizel ne može da se uvozi baržama, već za mesečni dotur oko 45.000 tona ovog goriva angažuju se železničke kompozicije kojima nije ni lako, ni kratko da od Konstance do Pančeva prenesu oko 250.000 kupljenog i u Konstanci lagerovanog goriva, a sve u nadi da će nivo evropske vodene magistrale narasti.

Treba znati da Srbija, osim što joj pančevačka rafinerija za dvanaest meseci isporuči oko 1,8 miliona tona dizela, ima potrebu za dodatnih pola miliona tona. U pitanju je neuobičajeno veliki konzum ovog goriva u Srbiji, a slična je situacija u svim evropskim zemljama.

Roba se nabavlja na Bliskom istoku, odnosno u Rusiji, međutim, zabrana kupovine nafte i goriva iz Rusije i aktuelna geopolitička situacija blokirale su oba prodavca dizel goriva.

Gore od rđavog

Da nevolja bude veća, nafta je skupa, 108 dolara po barelu, kratak period kada se vinula do 132 dolara samo pokazuje da cene mogu biti još i više. Podsetimo se, pre napada SAD na Iran, cena se mesecima kretala do 62 evra po barelu. Istovremeno skače i cena dizela, na iznad 1.300, povremeno i 1.500, evra po toni.

Naravno da i cena goriva na pumpama raste, uprkos pokušajima države da snižavanjem akcize na sebe preuzme veći deo troškova poskupljenja. Jasno je da ovakva strategija ne može večito da traje.

Situacija lako može biti još i gora. Amerikanci zahtevaju da ruski kapital proda vlasništvo nad pančevačkom rafinerijom. Rusi ni po koju cenu ne žele. Aktivnost jedine rafinerije u Srbiji zavisi od dozvole SAD da dopuste rad, ali reč je o jednomesečnim odobrenjima čiji rok ističe svakog 28. u mesecu, pa je "iščekujući sudbinu" cela Srbija u nervozi najmanje sedam poslednjih dana svakog meseca.

Ako bi prestao rad rafinerije, Srbija bi morala da uvozi gorivo u celosti, oko 3,5 miliona tona, što je nemoguće. Zapravo, u vreme izuzetno niskog vodostaja Dunava pitanje je da li je moguće uvesti, makar angažovali sva raspoloživa suvozemna prevozna sredstva, i polovinu potrebnih količina.

Uvoznik struje

Dakle, građanima Srbije već duže vreme nije lako sa gorivom. Međutim, tu nije kraj, situacija sa strujom može biti još i gora. Suština je što ne pratimo trend prelaska na obnovljive izvore energije. Imamo 17 većih vetroparkova čija je ukupna proizvodnja oko 1,4 milijardi kilovata, dok šest solarnih elektrana i 7.000 krovnih solarki ukupno proizvode oko 300 miliona kilovata.

Električne energije iz obnovljivih izvora je oko pet odsto, još oko 27 odsto iz hidroelektrana. Sve ostalo je iz termalki, ali one su toliko stare da im se realni kapacitet usled istrošenosti smanjuje svake godine.

Zapravo, Srbija je dve poslednje sezone jasan uvoznik, godišnji deficit domaće električne energije premašuje dve milijarde kilovat-sati. Pri tome za uvoz smo prošle godine po kilovatu platili 30 odsto više nego godinu dana ranije.

Aleksandar Vučić se više puta jadao da Srbija leti ne može da dnevno proizvede više od 80–82 miliona kilovata struje, dok produkcija zimi dostiže otprilike 97,98 miliona kilovata. Problem je što su dnevne potrebe u oba perioda često veće za petnaestak, pa i dvadesetak miliona kilovata. Kako bi se izbegle restrikcije, nema drugog načina nego da se uvozi.

Zaboravili na nove elektrane

Naravno da Srbija pojedinih dana ima viškove proizvedene struje i u tom slučaju bi trebalo da izvozi. Tako je i bilo do 1. januara ove godine, od kada važi evropska CBAM taksa uvedena na uvoz onih roba u čijoj se proizvodnji emituje mnogo ugljen-dioksida.

Reč je o cementu, staklu, čeliku, keramici, a ponajviše struji, na čiji izvoz se plaća 73,58 evra za svaki emitovani kubik emitovanog CO2. Taksa je tolika da se ne isplati izvoziti u EU, pa je naš eksport sveden na BiH, Kosovo i Makedoniju, što je premalo.

Rešenje u proizvodnji električne energije je izgradnja novih elektrana i to na prihvatljive izvore energije. Na tom planu Srbija gotovo da ne čini ništa konkretno.

Vučić je bar tri puta proputovao Srbiju otvarajući razne puteve. Međutim, za energane nema sluha. Tokom 14 godina vladavine naprednjaka država je izgradila tek pet eolki i sedam manjih solarnih elektrana. U oba slučaja, privatni kapital je uočljivo aktivniji, a država ni u ovakvim prilikama nije dovoljno kooperativna.

Biti domaćin

Od energetskih pitanja, Aleksandar Vučić najviše pažnje odvaja podizanju reverzibilne hidroelektrane Bistrici, te o potencijalnoj izgradnji Đerdapa 3 i nuklearne elektrane.

Partneri su iz SAD i Francuske, što nailazi na nemalo nezadovoljstvo u Rusiji, zemlji sa kojom se sarađivalo na polju energetike, naročito pri izgradnji dve izuzetne hidroelektrane na Đerdapu.

Za ostalo ne nalazi vremena, pa ga tako nije bilo ni 15. septembra kada je puštena u rad eolska elektrana Čibuk 2 kapaciteta 154 megavata, koja u paru sa Čibukom 1 kapaciteta 158 MW i čine najveću elektranu obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu.

Vlasnik, kompanija Masdar iz UAE, sa eolskim kapacitetima od 65.000 MW je među najvećim proizvođačima struje iz obnovljivih izvora i spremna je da ulaganja u Srbiji i proširi na solarke i baterijska skladišta.

Iako bi takvom partneru trebalo ponuditi nove konkretne predloge saradnje, naprednjaci su usmereni prema putevima i paradnim govorima kojima se otvaraju pojedine deonice novog puta. Za znatno teže, a manje paradne poslove, kakva je i energetika, aktuelna vlast nije dovoljno zainteresovana.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Struja energetika

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.