Bugari spasavaju Evropu
Istorijski minimalan nivo vode u Dunavu iznedrio je niz poteškoća u mnogim zemljama.
Nevolje su mnogo veće u onim državama koje su svoje najznačajnije sisteme direktno vezale za reku za koju se smatralo da će uvek imati dovoljno vode.
Ovoga leta, međutim, nivo vode u najznačajnijoj evropskoj reci je toliko opao da je otežano funkcionisanje svih energana vezanih za 2.878 kilometara dug vodotok.
Svođenje energetske proizvodnje na minimum je iznedrilo nedaće u svim industrijama koje se snabdevaju "dunavskom strujom", potom i u građanstvu u celini.
Evropa bez vode
Problemi ne samo što su krupni, već su zahvatili gotovo sve na Dunav naslanjajuće države, a kako manjak vode ovog leta karakteriše i Rajnu, Po, te mnoge druge evropske reke, u ozbiljnim poteškoćama je gotovo cela Evropa.
Time je znatno ograničena mogućnost da se uvozom nadoknadi na domaćem terenu nedostajuća električna energija. Za sada su izbegnuta masovna ograničenja korišćenja struje, ali tok nevolje ukazuje da je lako moguće da se ove ili narednih sezona primene. Jednostavno, sve se menja, tako i količina i snaga vode koja dotiče evropskom vodenom magistralom.
Polazna nevolja je ekstremno nizak nivo Dunava, praktično je na svim mestima premašen rekordni najniži nivo. Naravno da je relativno brzo prekinut civilni, potom i teretni saobraćaj, jednostavno plovni tok reke je u većem delu spao na manje od 20 santimetara, a negde je nivo reke i ispod dopuštene granice.
Sve manje struje
No, sa ovakvim dešavanjima se u određenoj meri susrećemo i pri manjim nedostacima vode. Mnogo je ozbiljnije to što je nivo toliko nizak da je gotovo onemogućeno doticanje vode do uz Dunav izgrađenih nuklearnih i termoelektrana.
Krajem jula sve redom su počele da drastično umanjuju proizvodnju. Tako je nuklearka Černavoda u Rumuniji prepolovila, potom je nuklearka Paks, 80 kilometara južno od Budimpešte, još drastičnije umanjila isporuku struje, a voda za hlađenje pogona nije se mogla usmeriti ni na našu termoelektranu Kostolac, pa je i ona znatno umanjila isporuku. Proizvodnja Đerdapa 1 i ostalih dunavskih hidroenergana je svedena na manje od trećine uobičajene u letnje vreme.
Mađarska i Rumunija su privremeno ostale bez kapaciteta snage 3.500 megavata i to dok se potrošnja, zbog naglo uvećanog rada klima uređaja po stanovima i poslovnim prostorijama, uvećala za 20 odsto. Kako je sličan problem zapretio i susedima, uvozne mogućnosti su sasvim minimalizovane. Naravno da je cena električne energije naglo skočila, pa je na budimpeštanskoj berzi u predvečerje dostizala i 500 evra za megavat.
Pročitaj još
Dragoceni i skladišta i nuklearka
Većih isključenja za sada nije bilo isključivo stoga što viška energije ima u Ukrajini, odakle Evropa zimi tradicionalno uvozi struju, ali i u Grčkoj i Bugarskoj. Zapravo, dve nama bliske zemlje su pravovremeno izgradile znatne kapacitete solarnih generatora.
Ni to, samo po sebi, ne bi bilo dovoljno da se Bugarska poslednjih sezona nije odlučila i za izuzetno značajne kapacitete baterijskih skladišta snage čak 12.000 megavata, u kojima čuva struju dok na evropskom tržištu cena ne skoči u nebesa.
Treba se podsetiti da Bugarska ima i nuklearku Kozloduj, izgrađenu tako da čak i pri ekstremno niskim vodostajima, kao što je ovogodišnji, ima obezbeđen dotok dunavske vode. Takođe, Grčka, Bugarska i Rumunija su poslednjih godina izgradile veoma solidne sisteme solarnih energana...
Između 18 i 22 časa
Dakle, da vidimo kako to da niti u jednoj od šest, sedam najugroženijih srednjoevropskih država (još) nema većih isključenja, mada je nizak dotok Dunava i nemogućnost hlađenja vodom praktično na ovoj teritoriji stavio van upotrebe pogone za proizvodnju struje snage veće od 5.500 megavata? I to iz različitih pogonskih goriva, nuklearnih, hidro i termalnih.
Manji deo neophodne struje dolazi iz Ukrajine, tradicionalnog evropskog dobavljača. Međutim, to ne bi bilo ni približno dovoljno. Ključna struja za sada pristiže od Bugarske, a tri su razloga zašto je ova država u prilici da pomogne.
Ima snažnu nuklearku Kozloduj čija dva generatora, zbirne snage 1.800 megavata, praktično neprekidno rade za izvoz. Tu je i struja iz novoizgrađenih solarki u tri balkanske države.
Međutim, solari struju proizvode samo danju kada je nestašica neuporedivo manje izražena. Centralni problem je isporučivati struju između 18 i 22 časa, kada je u celoj Evropi potrošnja uočljivo najveća.
Tada do izražaja dolazi ogromno baterijsko skladište u koje Bugari tokom dana smeste oko petinu ukupne domaće potrošnje. To, međutim, nije sve.
Rumuni imaju brdo solarki, ali ne i skladište, pa tokom dana izvoze struju upravo Bugarskoj, koja struju lageruje, potom je u predvečerje prodaje po obično dva do dva i po puta višoj ceni. Slično je i sa solarnom strujom iz Grčke, koja, takođe, do potrošača dođe tek kada prođe kroz bugarsko skladište.
Pouka iz socijalističkih vremena
I za vreme socijalizma Bugarska je bila poznata kao veliki izvoznik struje koja je uglavnom poticala iz nuklearki. Dobra pozicija ih nije uspavala.
Pravovremeno su shvatili da dolazi vreme obnovljivih izvora energije i, još više, baterijskih i inih skladišta u kojima se struja "čuva" kako bi se na tržištu prodala po što višoj ceni.
Upravo ovih dana žitelji gotovo cele Srednje Evrope mogu se Bugarima zahvaliti što kontinuirano imaju struje, ali i primetiti kako u energetici uspeva samo onaj ko razmišlja i dela na dugi rok.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
0
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
31
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
13
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
08.09.2026.•
12
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
16
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
08.09.2026.•
5
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Milioni evra za subvencije: Kineske kompanije iz državnog budžeta dobijaju najveće podsticaje
08.09.2026.•
9
Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine.
Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje
08.09.2026.•
19
Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
3
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
3
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Komentari 19
Како је лепо бити
08.08.2026 • 17:50
I Ukrajina koja se nalazi u sred odbrambenog rata protiv ruskog agresora čitave godine ima viškove struje zahvaljujući svojim nuklearnim elektranama. Rumunija uvozi od njih kao i EU po potrebi.
Украјина има вишкове јер готово НИШТА од индустрије више не ради. Од како је почело уништавање електро енергетског система они не извозе ништа већ увозе, посебно током зиме.
Највећу НЕ “Запорожје” не контролишу одавно, а то је највећа НЕ у Европи, све остале раде колико смеју да не оду у ваздух.
Једноставно питање
Бугари сигурно нису.
Le Kler
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar