Bugari spasavaju Evropu
Istorijski minimalan nivo vode u Dunavu iznedrio je niz poteškoća u mnogim zemljama.
Nevolje su mnogo veće u onim državama koje su svoje najznačajnije sisteme direktno vezale za reku za koju se smatralo da će uvek imati dovoljno vode.
Ovoga leta, međutim, nivo vode u najznačajnijoj evropskoj reci je toliko opao da je otežano funkcionisanje svih energana vezanih za 2.878 kilometara dug vodotok.
Svođenje energetske proizvodnje na minimum je iznedrilo nedaće u svim industrijama koje se snabdevaju "dunavskom strujom", potom i u građanstvu u celini.
Evropa bez vode
Problemi ne samo što su krupni, već su zahvatili gotovo sve na Dunav naslanjajuće države, a kako manjak vode ovog leta karakteriše i Rajnu, Po, te mnoge druge evropske reke, u ozbiljnim poteškoćama je gotovo cela Evropa.
Time je znatno ograničena mogućnost da se uvozom nadoknadi na domaćem terenu nedostajuća električna energija. Za sada su izbegnuta masovna ograničenja korišćenja struje, ali tok nevolje ukazuje da je lako moguće da se ove ili narednih sezona primene. Jednostavno, sve se menja, tako i količina i snaga vode koja dotiče evropskom vodenom magistralom.
Polazna nevolja je ekstremno nizak nivo Dunava, praktično je na svim mestima premašen rekordni najniži nivo. Naravno da je relativno brzo prekinut civilni, potom i teretni saobraćaj, jednostavno plovni tok reke je u većem delu spao na manje od 20 santimetara, a negde je nivo reke i ispod dopuštene granice.
Sve manje struje
No, sa ovakvim dešavanjima se u određenoj meri susrećemo i pri manjim nedostacima vode. Mnogo je ozbiljnije to što je nivo toliko nizak da je gotovo onemogućeno doticanje vode do uz Dunav izgrađenih nuklearnih i termoelektrana.
Krajem jula sve redom su počele da drastično umanjuju proizvodnju. Tako je nuklearka Černavoda u Rumuniji prepolovila, potom je nuklearka Paks, 80 kilometara južno od Budimpešte, još drastičnije umanjila isporuku struje, a voda za hlađenje pogona nije se mogla usmeriti ni na našu termoelektranu Kostolac, pa je i ona znatno umanjila isporuku. Proizvodnja Đerdapa 1 i ostalih dunavskih hidroenergana je svedena na manje od trećine uobičajene u letnje vreme.
Mađarska i Rumunija su privremeno ostale bez kapaciteta snage 3.500 megavata i to dok se potrošnja, zbog naglo uvećanog rada klima uređaja po stanovima i poslovnim prostorijama, uvećala za 20 odsto. Kako je sličan problem zapretio i susedima, uvozne mogućnosti su sasvim minimalizovane. Naravno da je cena električne energije naglo skočila, pa je na budimpeštanskoj berzi u predvečerje dostizala i 500 evra za megavat.
Pročitaj još
Dragoceni i skladišta i nuklearka
Većih isključenja za sada nije bilo isključivo stoga što viška energije ima u Ukrajini, odakle Evropa zimi tradicionalno uvozi struju, ali i u Grčkoj i Bugarskoj. Zapravo, dve nama bliske zemlje su pravovremeno izgradile znatne kapacitete solarnih generatora.
Ni to, samo po sebi, ne bi bilo dovoljno da se Bugarska poslednjih sezona nije odlučila i za izuzetno značajne kapacitete baterijskih skladišta snage čak 12.000 megavata, u kojima čuva struju dok na evropskom tržištu cena ne skoči u nebesa.
Treba se podsetiti da Bugarska ima i nuklearku Kozloduj, izgrađenu tako da čak i pri ekstremno niskim vodostajima, kao što je ovogodišnji, ima obezbeđen dotok dunavske vode. Takođe, Grčka, Bugarska i Rumunija su poslednjih godina izgradile veoma solidne sisteme solarnih energana...
Između 18 i 22 časa
Dakle, da vidimo kako to da niti u jednoj od šest, sedam najugroženijih srednjoevropskih država (još) nema većih isključenja, mada je nizak dotok Dunava i nemogućnost hlađenja vodom praktično na ovoj teritoriji stavio van upotrebe pogone za proizvodnju struje snage veće od 5.500 megavata? I to iz različitih pogonskih goriva, nuklearnih, hidro i termalnih.
Manji deo neophodne struje dolazi iz Ukrajine, tradicionalnog evropskog dobavljača. Međutim, to ne bi bilo ni približno dovoljno. Ključna struja za sada pristiže od Bugarske, a tri su razloga zašto je ova država u prilici da pomogne.
Ima snažnu nuklearku Kozloduj čija dva generatora, zbirne snage 1.800 megavata, praktično neprekidno rade za izvoz. Tu je i struja iz novoizgrađenih solarki u tri balkanske države.
Međutim, solari struju proizvode samo danju kada je nestašica neuporedivo manje izražena. Centralni problem je isporučivati struju između 18 i 22 časa, kada je u celoj Evropi potrošnja uočljivo najveća.
Tada do izražaja dolazi ogromno baterijsko skladište u koje Bugari tokom dana smeste oko petinu ukupne domaće potrošnje. To, međutim, nije sve.
Rumuni imaju brdo solarki, ali ne i skladište, pa tokom dana izvoze struju upravo Bugarskoj, koja struju lageruje, potom je u predvečerje prodaje po obično dva do dva i po puta višoj ceni. Slično je i sa solarnom strujom iz Grčke, koja, takođe, do potrošača dođe tek kada prođe kroz bugarsko skladište.
Pouka iz socijalističkih vremena
I za vreme socijalizma Bugarska je bila poznata kao veliki izvoznik struje koja je uglavnom poticala iz nuklearki. Dobra pozicija ih nije uspavala.
Pravovremeno su shvatili da dolazi vreme obnovljivih izvora energije i, još više, baterijskih i inih skladišta u kojima se struja "čuva" kako bi se na tržištu prodala po što višoj ceni.
Upravo ovih dana žitelji gotovo cele Srednje Evrope mogu se Bugarima zahvaliti što kontinuirano imaju struje, ali i primetiti kako u energetici uspeva samo onaj ko razmišlja i dela na dugi rok.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
0
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
0
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
3
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
26
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
15
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
4
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Komentari 19
Како је лепо бити
08.08.2026 • 17:50
I Ukrajina koja se nalazi u sred odbrambenog rata protiv ruskog agresora čitave godine ima viškove struje zahvaljujući svojim nuklearnim elektranama. Rumunija uvozi od njih kao i EU po potrebi.
Украјина има вишкове јер готово НИШТА од индустрије више не ради. Од како је почело уништавање електро енергетског система они не извозе ништа већ увозе, посебно током зиме.
Највећу НЕ “Запорожје” не контролишу одавно, а то је највећа НЕ у Европи, све остале раде колико смеју да не оду у ваздух.
Једноставно питање
Бугари сигурно нису.
Le Kler
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar