"Čeka nas teška zima": Suša i nizak vodostaj utiču na cenu struje
Niski vodostaji evropskih reka drastično smanjuju rad hidroelektrana, dok je suša uzdrmala snabdevanje i pokrenula berzanski rast cena električne energije u regionu.
Foto: Pixabay
Direktor Srpske berze električne energije (SEPEKS), Miloš Mladenović, za RTS kaže da je situacija na tržištu struje bolja, ali da nas, ipak, očekuje hladna zima.
Mladenović je objasnio da se situacija na tržištu električne energije poboljšava kada je reč o hidrologiji i proizvodnji nuklearnih elektrana, ali su zbog, i dalje toplog vremena i visoke potrošnje, cene na visokom nivou.
Mladenović je poredio jul i avgust 2022. sa ovom godinom, gde se, kako kaže, vidi se da se trend promenio.
Prošle godine u julu cene su u Srbiji bile nešto više od 100 evra po megavat-satu, dok su u avgustu bile čak i niže, oko 80 evra.
"U tom periodu su cene između srpskog i mađarskog tržišta bile praktično na istom nivou, dok je ove godine situacija potpuno drugačija. U julu smo na SEPEKS-u imali cenu na nivou od oko 110 evra po megavat-satu, u Mađarskoj je to bilo i preko 120, prosečna bazna cena. A znamo da su u avgustu cene znatno skočile", kaže Mladenović.
Večernja struja skuplja od dnevne
Mladenović navodi da se situacija promenila zbog većeg udela solarnih elektrana, pa su cene tokom dana znatno niže.
"Imamo situaciju da je u dnevnim satima cena znatno niža, dok su u večernjim, pogotovo tokom ove, da kažem, avgustovske krize, išle i do nivoa od preko 400 i 500 evra po megavat-satu u ta tri vršna sata."
Srbija je od momenta liberalizacije, od 2008. godine, deo jedinstvenog evropskog tržišta, pa se poremećaji i situacija u zapadnoj i centralnoj Evropi odražavaju i na naš region i srpsko tržište. Tokom avgusta sušom nije bio pogođen samo region, već je slična situacija bila i u Francuskoj.
"U Francuskoj je u nekim momentima čak oko 6.500 megavata nuklearne proizvodnje bilo van pogona. Mi smo imali direktan uticaj na smanjenu proizvodnju hidroelektrana. Kod nas u Đerdapu ovih dana protok je negde na nivou oko 1.400 kubika po sekundi, a znamo da je biološki minimum na nivou 2.500 kubika. Tako da, imali smo taj direktan uticaj", objasnio je Mladenović.
Pročitaj još
Kobno gašenje nuklearki
Pored direktnog uticaja suše na proizvodnju u hidroelektranama, region je pogodio i indirektan uticaj – smanjena proizvodnja i izlazak iz pogona nuklearnih kapaciteta u Pakšu. Mladenović navodi da je veliki problem predstavljalo i to što je nuklearna elektrana Černavoda, kapaciteta oko 1.500 megavata, bila van pogona.
"Kod nas u regionu, srećom, Kozloduj je ostao u pogonu, tako da je tokom ovih, teških dana, višak energije u regionu pre svega dolazio iz Bugarske i iz Grčke. Mi smo se najviše oslanjali na proizvodnju iz termokapaciteta."
On ističe da tržište električne energije nije bilo u kritičnom stanju, jer je bilo dovoljno raspoloživih kapaciteta da energija može da se uveze.
"U bližem periodu se ne očekuju velike promene cena, situacija na "futures" tržištu je slična kao sada, dakle, očekuju se tu cene na nivou između 135 i 150 evra po megavat-satu u septembru. Situacija sa vodom se povećava, taj nivo polako raste, a nuklearne elektrane se vraćaju u pogon."
Na korak do hladne zime
Mladenović navodi da će situacija tokom zime zavisiti pre svega od količine vode tokom jeseni i od toga koliko će akumulacije uspeti da se oporave.
"Predviđanja su da nas čeka teška zima, to je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti. Veliki značaj ima energija iz vetra, posebno u večernjim satima, kada su potrošnja i cene najviše. U Nemačkoj je, na primer, prognoza proizvodnje iz vetra povoljna."
Velike kompanije poslednjih godina insistiraju na kupovini električne energije iz obnovljivih izvora. Reč je o takozvanim garancijama porekla i strateškom opredeljenju velikih kompanija, ali se u širem kontekstu menja i dosadašnja paradigma energetske tranzicije.
"Kompletna paradigma i narativ se promenio jer je, sa početkom tog takozvanog "Green Deal-a" i transformacije celokupne ekonomije, bio poznati "4D" koncept koji se bazirao na deregulaciji, dekarbonizaciji, decentralizaciji i digitalizaciji sistema", navodi Mladenović.
On objašnjava da je taj koncept podrazumevao postavljanje ciljeva o broju novih kapaciteta iz vetra i solara, baterijskih skladišta i brzini digitalizacije. Međutim, nakon pandemije, ponovo u prvi plan dolazi stari "4A" princip, koji se bazira na sigurnosti snabdevanja.
Mladenović dodaje da je suština tog pristupa da više nije jedino pitanje koliko brzo se instaliraju novi vetro-solarni kapaciteti i baterijska skladišta, već da li će u kritičnim večernjim satima biti dovoljno električne energije, koliko će ona koštati i koliko je njena cena društveno prihvatljiva.
"Znači, suština je u tome da se pitanje toga koliko brzo mi instaliramo nove vetro-solarne i baterijska skladišta menja u odnosu na to da li ćemo mi večeras između 20 i 21 čas imati energije, koliko ona košta i koliko je ona socijalno i društveno prihvatljiva."
Srbija u jedinstvenom tržištu električne energije EU
Kada je reč o ulasku Srbije u jedinstveno tržište električne energije Evropske unije, Mladenović navodi da je Srbija već deo tog tržišta, zbog čega se dešavanja na evropskom tržištu po principu spojenih sudova odražavaju i na nas.
"Ovo o čemu se već dugo priča je pristupanje tom takozvanom "market coupling" procesu, to jest procesu spajanja spot tržišta dan unapred i "intraday" tržišta. Mi smo, sa strane SEPEKS-a i EMS-a, već osnivanjem SEPEKS-a postali tehnički spremni."
U međuvremenu je ustanovljena regionalna berza električne energije zajedno sa partnerima iz Mađarske i Slovenije. Ipak, još se čeka verifikacija pravnog i regulatornog okvira, odnosno transpozicija evropskog okvira u domaće zakonodavstvo.
"Mi svi se nadamo da će to uskoro biti. Očekivali smo u junu, međutim, Evropska komisija nije dala zeleno svetlo. Naše poslednje prognoze su, ukoliko se to završi po planu do kraja ove godine, da bi taj proces spajanja tržišta bio završen u prvom kvartalu 2029. godine", zaključio je Mladenović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
0
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
11
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Komentari 14
Hm...
Struja poskupljuje na svakih šest meseci, jednom u maju, i jednom na jesen, to je rešeno sa MMF-om odavno...
da
kada ce biti obrnuto?
С
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar