Zašto kasne radovi na proširenju skladišta gasa Banatski Dvor?
Obećanje da će dodatnih 300 miliona kubika gasa moći da se smesti u podzemne rezerve gasnog skladišta Banatski Dvor uz postojećih 450 miliona metara kubnih traje već 12 godina.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Povremeno, najavljuje se da će država uložiti i u izgradnju novih skladišta za gas kako bi obezbedila sigurnost potrošača, ali u tom pravcu još nije bilo konkretnih poteza, navodi Demostat.
Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara uvoznog gasa. Od te količine oko 2,2 milijarde potiču iz Rusije, oko 0,8 milijardi iz Azerbejdžana uz najavu da bi količine iz te zemlje mogle da se uvećaju, naročito ako se, kako je obećano, realizuje i zajednička investicija u izgradnju gasne elektrane kod Niša.
To bi trebalo da snabdevanje učini sigurnijim s obzirom na to da Evropska unija traži potpuno isključenje ruskog gasa sa svog tržišta preteći da time ugrozi i transport tog energenta preko zemalja članica u države zapadnog Balkana, što bi ozbiljno ugrozilo potrošače u Srbiji.
Jedan od garanta minimalne stabilnosti u snabdevanju gasom je njegovo skladištenje, ali kod nas postoji samo nedovoljan kapacitet u Banatskom Dvoru. To skladište izgrađeno je 2011. godine sa ruskim Gazpromom, čiji je udeo većinski 51% dok srpskoj strani pripada 49%.
I raspodela kapaciteta Banatskog Dvora od 450 miliona kubnih metara gasa rukovodi se tim odnosom, pa kad je objekat pun to znači da Gazprom raspolaže sa nešto manje od 230 miliona kubnih metara gasa dok Srbijagas može da računa na malo iznad 220 miliona kubika.
Prema procenama, optimalne državne rezerve tog energenta trebalo bi da se kreću oko trećine uobičajene godišnje potrošnje. U slučaju Srbije to je oko milion kubika, daleko iznad kapaciteta Banatskog Dvora. Tu količinu ne obezbeđuje ni zakup skladišnog prostora u Mađarskoj, gde se čuva oko 500 miliona kubika gasa po ugovoru između Srbijagasa i MVM Ceenergy. Cena zakupa nije poznata.
O proširenju Banatskog dvora prvi razgovori počeli su još 2015. godine u Moskvi između dva generalna direktora - Alekseja Milera u Gazpromu i Dušana Bajatovića u Srbijagasu, a prisustvovao im je i Aleksandar Vučić koji je u to vreme bio premijer Srbije. U proširene kapacitete trebalo bi da se smesti još oko 300 miliona kubika od kojih bi Srbiji pripadao opet deo srazmeran ulaganju, pa bi ukupno raspoložive količine bile oko 370 miliona kubika, navodi Demostat.
Od tog vremena u više navrata potpisivani su razni sporazumi i memorandumi o razmevanju vezani za proširenje Banatskog Dvora, uključujući i akt iz 2019. sačinjen u vreme posete Vladimira Putina Srbiji. Ipak, prvi radovi krenuli su tek šest godina kasnije, 2. aprila 2025. uz tvrdnju da će biti završeni do kraja ove godine.
Za sada, jedino što je izvesno jeste da će otvaranje proširenog dela skladišta gasa - ne zna se koliko - kasniti. I da je to posledica sankcija koje su Evropska unija i Amerika uvele Rusiji. Bajatović je tvrdio da je sav novac, oko 145 miliona evra, obezbedio Srbijagas uz pomoć Vlade Srbije pa nije dovoljno jasno zbog čega onda postoji zastoj u radovima. To otvara i pitanje zašto sami nismo krenuli u tu investiciju, zašto su nam u tome potrebni ruski partneri sa tako velikim udelom koji, uz to, uopšte nisu zainteresovani za taj projekat.
Nismo spremni za ovo vreme
Profesor na FEFA fakultetu, Goran Radosavljević kaže za Demostat da smo mogli i sami ali da je u vreme dogovaranja bio veliki značaj partnerstva sa Rusima.
"To je bio međudržavni paket koji je obuhvatio gasovod, skladište i NIS. Samo skladište se sastoji od gasne strukture koja nije preterano skupa ali je uobičajeno da ga gradite sa partnerom koji ima gas. Ali, ako gradite da biste obezbedili energetsku sigurnost, podrazumeva se uključivanje rizika da taj partner u nekom trenutku nema gas, neće vama da ga proda ili vi nećete da kupite od njega. Postojanje skladišta vam obezbeđuje autonomiju, nezavisnost na tržištu. U tom trenutku imalo je smisla ulagati sa Rusima, od njih smo gas kupovali i mi i cela Evropa, nije bilo problema. Ono što meni nije imalo smisla je sve ono što je usledilo kasnije pa nismo nastavili dalju izgradnju tog kapaciteta. Skladište ima dvostruku ulogu: s jedne strane vam obezbeđuje stabilnost snabdevanja a sa druge može da bude i dobra tržišna priča, Mađari na primer jako dobro zarađuju od iznajmljivanja a to smo i mi mogli", kaže profesor Radosavljević.
Dodaje da se za ovo vreme nismo pripremili, da prioriteti nisu dobro postavljeni i da sada za to plaćamo cenu.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
13
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
26
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 8
Zoran
gradjaninX
kop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar