Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Foto: Pixabay
Kako navodi Uprava za javni dug Ministarstva finansija, reč je o petogodišnjim vrednosnim hartijama sa godišnjom kuponskom stopom od 4,5 odsto i reotvaranju od 28. jula 2025. godine, piše Biznis.rs.
U ovoj godini je do sada održano pet aukcija na kojima su ponuđene državne hartije od vrednosti, a obim zaduženja iznosio je oko milijardu evra. Do polovine godine planirana je još jedna aukcija - 9. juna.
Prema Zakonu o budžetu, plan države je da se u ovoj godini zaduži u iznosu od 8,3 milijarde evra. Uzimajući u obzir do sada emitovane dinarske i evroobveznice, država se već do maja zadužila oko polovine te sume, ne računajući ostale izvore finansiranja.
Tokom marta su emitovane dinarske državne hartije od vrednosti ročnosti pet godina u iznosu od 2,7 milijardi dinara, dok su po osnovu projektnih i programskih zajmova povučena sredstva u iznosu od 17 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug sa poslednjim danom marta. Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 22,5 milijardi dinara.
Dug prema bankama dostigao 5,27 milijardi evra
Kada se uporedi struktura zaduženosti u martu u odnosu na februar, podaci pokazuju da je država povećala za 100 miliona evra zaduženost prema poslovnim bankama, koja je dostigla 5,27 milijardi evra.
Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je tako da raste i u ovoj godini, nakon što je u prošloj prirast zaduživanja po osnovu kredita iznosio 807 miliona evra. Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.
Istovremeno, u martu je povećan dug i prema kineskoj Export-Import banci za skoro 80 miliona evra, pa državni dug prema ovoj banci sada iznosi 2,85 milijardi evra. Sa druge strane, država je u martu za ukupno oko 100 miliona evra smanjila dug prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), kao i kreditne obaveze koje ima prema stranim vladama.
Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju marta iznosilo je 78,9 odsto, dok je ostatak u dinarima. U evrima je 61 odsto duga, 12 odsto je u dolarima i 5,6 u Specijalnim pravima vučenja (SDR).
Učešće nerezidenata u portfelju dinarskih državnih hartija od vrednosti na kraju marta 2026. godine iznosi 12,9 odsto, odnosno 101,3 milijarde dinara.
Poslednje zaduživanje po osnovu evroobveznica u iznosu od tri milijarde evra sa kraja aprila biće uključeno tek u naredni izveštaj Uprave za javni dug i tada će se videti koliko je od tog novca namenjeno za refinansiranje starih dugova, a koliko je novo zaduženje države.
Učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju marta 2026. iznosi 41,7 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u iznosi 42 procenata. Javni dug centralnog nivoa vlasti u martu 2026. godine u odnosu na prethodni mesec porastao je za 18,8 milijardi dinara i iznosio je 4.620 milijardi dinara (39,4 milijarde evra).
Skuplje zaduživanje u nastavku godine
Inače, u martu se desio preokret na tržištu obveznica, pa su prinosi na naše obveznice porasli u proseku više od pola procentnog poena usled očekivanih inflatornih pritisaka i rasta kamata, da bi se u aprilu situacija malo smirila.
Zbog toga nije jednostavno predvideti po kojoj ceni bi Srbija mogla da se zadužuje u narednom periodu, ali stručnjaci ocenjuju da je skuplji dug generalni trend na evropskom tržištu kapitala na kojem prinosi na desetogodišnje obveznice rastu i za Nemačku i Italiju, pa tako i za Srbiju.
Vladan Pavlović iz Ipopema Securities rekao je za Biznis.rs da je cena po kojoj se država zadužila za tri milijarde evra pre desetak dana solidna, s obzirom na to da je valuta u kojoj je zajam obavljen evro. Ipak, kako je ocenio, kamata je u skladu sa profilom rizika zemlje.
Pročitaj još
Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ocenio je u ranijoj izjavi za Biznis.rs da će se, ukoliko se nastavi kriza na tržištu energenata, država u narednom periodu zaduživati skuplje ako reši da prikupi kapital radi otplate dospelog duga, servisiranja kamata ili namirivanja mogućeg većeg budžetskog deficita.
Sličnog mišljenja je i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić koji je nedavno kazao da desetogodišnje obveznice, kao reperne za sve zemlje u svetu, koje odražavaju impuls američke monetarne politike, idu u pravcu da će zahtevani prinosi investitora zbog rastuće rizične premije biti sve veći.
Prema Đukićevim rečima, investitori će očekivati veće prinose na obveznice koje budu kupovali, čak i za zemlje koje imaju investicioni rejting.
Izveštaj za mart pokazuje da se struktura javnog duga nije mnogo promenila, pa ubedljivo najveći udeo od 10,3 milijarde evra i dalje otpada na evroobveznice Republike Srbije, slede državne dugoročne hartije u dinarima u iznosu od 6,7 milijardi evra, dok su krediti poslovnih banaka odmah iza sa potraživanjima od 5,27 milijardi evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
30.06.2026.•
2
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Arsić: Nove ekonomske mere su politički ciljane, povećaće deficit države i javni dug
30.06.2026.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da će novi paket ekonomskih mera, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uticati na budžetsku poziciju države.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
3
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
5
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
9
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Komentari 21
Brane
dacic
Gotovi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar