Reč je o državi koju bije glas da je "najatlantističkija" u Evropi i izuzetno pouzdan američki partner. Ipak, zlato je izmešteno iz 25 metara dubokog podruma u njujorškim Federalnim rezervama, gde ga štiti i čelični zid težak 90 tona, u isto tako snažno zaštićeni prostor u Londonu.
Objašnjenje vlade iz Amsterdama je da su geopolitičke prilike zaoštrene i da bi rezerve trebalo da budu na lokaciji odakle holandska vlada njima može što brže, lakše i operativnije upravljati.
Mada Holanđani nisu detaljnije obrazlagali "geopolitičko usložnjavanje", komentatori procenjuju da je reč o ratu SAD protiv Irana, ali i ponovnom uvođenju američkih carina od 50 odsto prema pojedinim robama iz Kanade.
Zlato bliže sebi
Potez jeste neočekivan, ali teško da bi izazvao veću pažnju da sličan potez nije u januaru mesecu, samo četrdesetak dana pre agresije SAD na Teheran, učinila i Francuska. Ukupno 129 tona svog zlata u sklopu deviznih rezervi povukla je većim delom iz SAD, znatno manjim iz Londona i smestila u podrume sopstvene centralne banke u Parizu.
Podsetimo se da je lane, jula meseca, i Srbija svoje zlato, u vrednosti šest milijardi dolara, čuvano u inostranstvu, povukla i smestila u podrume Narodne banke. Zapravo, povlačenje deviznih rezervi, pogotovo onih u formi zlata, opšti je trend i jasno ukazuje da finansijski svet geopolitičku situaciju doživljava mnogo neizvesnijom i nesigurnijom nego što je donedavno bila.
Stoga se svi trude da im zlato bude što bliže i što brže upotrebljivo, iako, naravno, svi i dalje govore kako se nadaju da ga nikada neće trošiti. Na povlačenje zlata iz SAD, ali i Londona i Pariza, odlučila se i Turska, koja od pre osam godina sve devizne rezerve, kako u novcu tako i u plemenitim metalima, drži na domaćem terenu.
Izazov za Nemačku
Mada količina turskog, pogotovo holandskog i francuskog zlata nije beznačajna, vraćanje ne bi toliko uzbudilo globalni finansijski svet da i Nemačka već duže vreme ne planira istovetan potez.
Reč je o državi koja je druga po količini zlata u deviznim rezervama, 3.540 tona, od kojih je 1.236 tona položeno u čuveni podrum njujorških Federalnih rezervi. Berlin je proces povlačenja započeo još 2013. godine i za četiri sezone je 300 tona zlata iz Njujorka i 105 tona iz Pariza premestio u London, bliže sebi i mestu gde se uz Njujork jedino obavlja veća kupoprodaja zlata.
Upravo činjenica da su to jedina dva tržišta gotovo uvek likvidna za zlato je ono zbog čega najbogatije države svoje rezerve drže najviše u najvećem gradu SAD ili u prestonici Velike Britanije.
Nedavno je, kao izraz pogoršanih geopolitičkih odnosa, u Berlinu ponovo aktuelizovano povlačenje deviznog zlata, uz bojazan da bi zaoštreni međunarodni odnosi i nepredvidiva politika predsednika Trampa mogli učiniti da Nemačkoj sopstveno zlato ne bude dovoljno brzo dostupno. Ima, međutim, i mišljenja da bi ishitreno nemačko povlačenje zlata samo dodatno zaoštrilo geopolitičke odnose.
Možda je, međutim, pravo pitanje zašto najmoćnije države u poslednje vreme insistiraju da im devizno zlato bude što bliže? Setimo se, decenijama se to pitanje nije postavljalo. Objašnjenje je da se u sklopu svetskih političkih promena menja i uloga novca, preciznije, opada značaj i uloga dolara.
Američka dominacija
Vratimo se u 1944. godinu i konferenciju u Breton Vudsu, tamo se određivala finansijska konstrukcija sveta za doba nakon okončanja Drugog svetskog rata. Odlučeno je da vrednost američke valute bude 35 dolara za uncu zlata, dok su sve druge valute vezane za dolar. Bila je to promocija američke kao istovremeno i glavne svetske valute. Mnogi upravo ovaj rezultat smatraju najvećom američkom ratnom pobedom. Svet je krenuo u masovnu kupovinu dolara, što je bilo isto kao da se kupuje zlato.
Kada su bogatije i tehnološki naprednije države počele da ostvaruju poprilične trgovačke viškove, počele su da za suficite kupuju zlato. Najjednostavnije je bilo u Njujorku, na najvećem tržištu. Kako su prevoz zlata i osiguranje bili prilično skupi, počelo se sa držanjem zlatnih rezervi u Njujorku, što je američka država lukavo podstakla time da je tuđe zlato čuvala besplatno. Zlato drugih se neprekidno gomilalo u podrumu Federalnih rezervi, bio je to zapravo potez kojim su SAD zlato drugih dugo držale kod sebe i tako ih dovele u ne baš malu zavisnost.
Potez koji se iščekuje
Prvi je to primetio francuski predsednik, Šarl de Gol, koji je krajem sedme decenije u Njujork slao ratne brodove pune dolara i pare menjao za zlato. Time je američkoj valuti umanjivao zlatnu podlogu, što je sve rezultiralo da američki predsednik Nikson 1971. godine ukine vezanost dolara za zlato, ali istovremeno sa Saudijskom Arabijom postigne sporazum po kome će se nafta (SA je tada bila daleko najveći prodavac "crnog zlata") prometovati isključivo za dolare, čime je američka valuta i dalje ostala surovo dominantna u svetu.
Kako je pre dve godine istekao rok i američko-saudijskom ugovoru, Ameri moraju dolaru tražiti novu podlogu da bi opstao kao vodeća svetska valuta. Ostaje da se vidi kako će reagovati sa druge strane Atlantika.
U svakom slučaju, učestalo vraćanje zlata što bliže vlasniku je signal da valja očekivati krupne političke promene na globalnom nivou. Mnogo toga će zavisiti od (ne)uspeha Amera da svojoj valuti nađu novi oslonac za svetsku dominaciju, mada je teško očekivati da će dolar ubuduće igrati baš toliko značajnu ulogu kao što je igrao u prvim poratnim dekadama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar