Sirak - sve češće na njivama u Vojvodini
Već nekoliko decenija uočljivo su više dnevne temperature u našoj najvećoj žitnici, baš kao i u celom srednjoevropskom regionu.
Paorima je još bitnije što se smanjuje i broj i obim padavina, te se produžuju bezvodni periodi i to onda kad je usevima vlaga možda i najpotrebnija, od kasnog proleća do rane jeseni.
Posledice sve uočljivijih klimatskih promena su vidljive i po visini prinosa, opadaju već godinama i to tim više što je bezvodni letnji period duži.
Prilagođavanje klimatskim promenama
Čini se da od svih ratarskih useva kukuruz najviše trpi posledice promena i umanjuje rod. Lane je, usled nezapamćene suše, rekordno podbacio i umesto uobičajenih sedam, sedam i po tona po hektaru jedva da se ubralo četiri.
Prinos je naročito podbacio na zemljištu slabijeg sastava, sa koga su paori u proseku jedva uzbrali dve i po tone žutog zrna, a na pojedinim parcelama žega je toliko spržila biljku da nije bilo ni tone.
Seljaci su, naravno, primetili promene i godinama pokušavaju da se prilagode novim prilikama. Uočljivo više nego ranije seju sorte otpornije na manjak padavina i visoke temperature, a sve češće i na delu setvenih površina menjaju uzgojnu kulturu.
Tako se na vojvođanskim poljima sve češće može primetiti sirak, biljka koja širom sveta važi kao četvrta žitarica po značaju, posle kukuruza, pšenice i ječma, dok se u Vojvodini godinama gajio samo sirak metlaš čija je primena bila za izradu metli.
Dugo je na području od Baškog Petrovca do Pivnica oko 600-800 hektara bilo pod ovim usevom. No, potražnja za metlama sve ubrzanije opada, pa je „metlaš“ poslednjih sezona gotovo nestao sa ovdašnjih polja. Umesto njega paori sve više seju sirak zrnaš, koji služi za ishranu stoke.
Veći prihod, niži troškovi
Reč je o usevu koji ima približno istu količinu proteina i skroba kao kukuruz, te je izvanredno osnovno stočno hranivo. Značajna prednost sirka zrnaša je što mnogo bolje podnosi manjak vlage i visoke temperature.
Tako je u lanjskoj žegi umesto uobičajenih šest i po, sedam tona, po hektaru rodilo gotovo pet tona, pa je vidljivo da je podbačaj bio uočljivo manji nego kod kukuruza.
To, međutim, nije i jedina prednost sirka. Seje se nešto kasnije nego kukuruz, a žanje malo pre kukuruza, pa mu je sezona uočljivo kraća, odnosno manja je verovatnoća da ga zadesi neka prirodna nepogoda.
Potrebno je zasejati nešto manje semena nego u slučaju kukuruza i seje se istom sejalicom kao i kukuruz, baš kao što se i bere istim kombajnom kao i pšenica. Seljak nema potrebe da kupuje nijednu novu mašinu što mnogo olakšava i pojeftinjuje promenu setvene strukture.
Prošlogodišnja opomena
Uzgoj sirka zrnaša jeste nešto kraći i jeftiniji u odnosu na kukuruz, ali je vidljivija prednost cena. Po pravilu je skuplji od kukuruza za 20 do 25 odsto. Trenutno kilogram košta 32 dinara, devet dinara iznad cene kilograma kukuruza. Jasno da je prihod seljaka primetno viši nego od uzgoja kukuruza.
Stoga nije iznenađenje da je proletos širom Vojvodine novim usevom zasejano bezmalo 40.000 hektara. Osim paora iz Bačkog Petrovca i Selenče koji su i prethodnih sezona sadili sirak, ove godine zrnaša je primetno više i na poljima između Sente i Kanjiže, a naročito je primetan na parcelama blizu granice sa Rumunijom.
Nova regionalizacija nije iznenađenje, istočni predeli Panonske ravnice su sve bezvodniji i agrarni stručnjaci već duže vreme savetuju da se u ovim područjima kukuruz izostavlja.
Prošlogodišnji katastrofalan podbačaj bio je žestoka opomena i paori su, izgleda, shvatili da se moraju brže prilagođavati klimatskim promenama. Sirak u odnosu na vodeću biljku naših polja potrebuje za trećinu manje vode i hraniva i čini se povoljnim rešenjem upravo za područja sa manjkom vlage. U tom smislu su i preporuke agrarne struke da se novi usev primarno seje na zemljištu slabijeg kvaliteta i sa manjkom vlage.
Širom Evrope
Osnovni minus sirka je navika da se za smešu u stočnoj hrani dominantno koristi kukuruz. Do pre koju godinu samo dve mešaone su i sirak upotrebljavale za spravljanje stočnog hraniva. Poslednjih godina uvećala se upotreba sirka i sada se sirak može prodati u najmanje šest mešaona.
Zamena kukuruza sirkom nije samo vojvođanska praksa. Dešava se širom Evrope, najviše u Mađarskoj, Moldaviji, Rumuniji, Francuskoj, a u Španiji se ovaj proces toliko ubrzao da je od izvoznika postala najveći uvoznik sirka u Evropi.
Očito, svi su uočili potrebu da se setvena struktura prilagođava klimatskim promenama i tako se sirak, decenijama bezrazložno ignorisan, sve češće može videti na vojvođanskim njivama. Očekuje se da će promena useva seljaku kako povisiti, tako i povećati sigurnost zarade.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
1
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
3
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
2
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
6
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
16
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
6
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Komentari 4
Veljko Trajkovic
Anonimus
Petrovac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar