Precizna poljoprivreda: Šta je ona i koliko je ostvariva u Srbiji?

Autor: N1 (Lea Apro)

Info

31.05.2026.

16:15 > 16:04

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu jedna od glavnih tema je bila precizna poljoprivreda, koja predstavlja moderan koncept upravljanja agrarnom proizvodnjom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Uz upotrebu digitalne tehnologije za optimizaciju unosa resursa i maksimizaciju prinosa, piše N1.

Suština ovog pristupa je primena prave količine inputa (vode, đubriva, pesticida) na pravom mestu i u pravo vreme, čime se smanjuju troškovi i štiti životna sredina.

U preciznoj poljoprivredi koriste se globalni pozicioni sistemi (GPS/GNSS), koji omogućavaju precizno navođenje traktora i mašina, sprečavajući preklapanje redova i preskakanje površina. Podrazumeva i upotrebu dronova za multispektralno snimanje parcela, analizu zdravstvenog stanja useva i precizno prskanje.

Koristi senzore i IoT (Internet of Things) uređaje za merenje vlažnosti, temperature i kiselosti zemljišta u realnom vremenu, što optimizuje sisteme za navodnjavanje i prihranu. Tehnologija varijabilne primene (VRA) omogućava mašinama da automatski menjaju količinu semena ili đubriva u hodu, na osnovu unapred kreiranih mapa produktivnosti zemljišta.

Zagovaraoci precizne poljoprivrede ističu da su njene glavne prednosti ekonomska efikasnost, jer donosi značajne uštede u repromaterijalu, zatim održivost i ekologija, zbog smanjenja upotrebe pesticida, kao i bolje donošenje odluka na osnovu prikupljenih podataka i analiza.

Precizna poljoprivreda dovodi do ušteda, ali je "pametna" mehanizacija veoma skupa

Rukovodilac Centra za informacione tehnologije Instituta BioSens dr Oskar Marko, čije je istraživanje usmereno ka primeni naprednih metoda mašinskog učenja i evolutivnih algoritama u poljoprivredi, objašnjava da precizna poljoprivreda postaje dominantna paradigma u ovoj privrednoj oblasti.

"Ta metoda gajenja se zasniva na modelu da svaka biljka dobija tačno onoliko nutrijenata, vode i svih inputa, koliko joj je zaista potrebno. Na ovaj način se vrše velike uštede, ali se povećava i efikasnost same proizvodnje, a dodatno je moguće i smanjiti uticaj na životnu sredinu", kaže Marko.

Naglašava da je precizna poljoprivreda značajna i u kontekstu geopolitičkih dešavanja, odnosno kriza, koje dovode do prekida lanaca snabdevanja energentima, poljoprivrednim proizvodima, azotnim đubrivom, itd. i samim tim smanjuju profit poljoprivrednicima.

Poljoprivrednik iz Čeneja Aca Letić objašnjava da precizna poljoprivreda košta mnogo i da je zbog toga uglavnom nedostupna zemljoradnicima u Srbiji. Dodaje da su prethodne četiri godine bile veoma teške za poljoprivrednike zbog velikih suša, i da je zbog toga većina njih u kreditima, koje jako teško mogu da vrate.

Letić, ipak, pokušava da ide u korak sa modernizacijom poljoprivrede.

"Imam tri navigaciona sistema, koja mi znatno olakšavaju rad. Dron još nemam. Planiram da stavim na ISOBUS (omogućava traktoru i priključnim mašinama različitih proizvođača da ‘govore isti jezik‘, obezbeđujući plug & play povezivanje i kontrolu) i mapiranje parcele. Svaka parcela mi je uneta, nemam preklapanja (u parcelama), smanjio sam malo time potrošnju goriva, ali nisam uspeo puno da uštedim", konstatuje on.

"Potrebna su velika ulaganja, pa se poljoprivrednici teže odlučuju za tako nešto. Ulaganje u pametnu mehanizaciju je moguće i kroz podsticaje Evropske unije, ali i druge subvencije na nivou države“, smatra Oskar Marko.

Aca Letić isto navodi da poljoprivrednici imaju mogućnost da kupe inovativnu mehanizaciju za preciznu poljoprivredu kroz evropske IPARD fondove, ali da su oni skoro nedostižni za većinu domaćih proizvođača.

"Recimo, klasična prskalica od 1000 litara, koju koristi 90 odsto domaćih poljoprivrednika, košta između 12.000 i 15.000 evra. Prskalica iste litraže, koja je povezana sa navigacijom i satelitom, košta minimum 45.000 evra, a one veće se kreću oko 70.000, 80.000 evra. Ove godine je konkurisalo oko 200 poljoprivrednika za IPARD fondove, od kojih je sredstva dobilo svega 15, 16 proizvođača. Vi iz IPARD fondova dobijete povraćaj od oko 70 odsto bez PDV-a, ali to tek nakon što ste sve prvo platili iz svog džepa, što znači da poljoprivrednik uglavnom mora da digne kredit, na koji potom plaća kamatu od oko 4 odsto", naglašava Letić.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Saša

01.06.2026 • 13:21

Štap i kanap

U Srbiji a i u svetu generalno ne vredi kupovati novu opremu tj.ona olakšava rad ali košta treba biti vešt pa uz minimalna ulaganja uraditi posao maksimalno

0 0 0
Nepripadnik

31.05.2026 • 20:00

Zameniku zamenika

Clanstvo za EU nam i ne treba .

4 3 +1
Zamenik zamenika

31.05.2026 • 16:44

Ništa što je precizno nije ostvarivo u Srbiji . Srbija nije u stanju ni uslove za članstvo u EU da postigne.

4 8 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.