Tasovac tvrdi da su medijski konkursi bili besprekorni, udruženja protestuju

"Odluka ministra Tasovca, da prepravi predlog stručne komisije za sufinansiranje medijskih projekata, ugrožava i obesmišljavanja medijske reforme u Srbiji", saopštili su NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres i naveli da su se tim činom potpuno urušila dva stuba medijskih reformi - izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije.

"Državni mediji su postali partijski, a ministar je legalizovao da novac medijima dodeljuju političari u skladu sa svojom nekontrolisanom voljom, a ne medijski stručnjaci. Na lokalnom nivou je i inače bilo ogromnih problema sa sprovođenjem konkursnog sufinansiranja i u prošloj i u ovoj godini. Ovom odlukom tehnički ministar je poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka, što će, sigurni smo, biti dočekano sa velikim odobravanjem od strane lokalnih vlasti", stoji u saopštenju koje nije potpisao UNS kao deo Medijske koalicije.

Oglasila se i Asocijacija onlajn medija koja smatra da je odlukom da po svom nahođenju izmeni predloge konkursnih komisija, sastavljenih od medijskih stručnjaka koje je sam odabrao, ministar Tasovac ozbiljno doveo u pitanje medijske reforme.

"Ovim činom je obesmislio sve što su prethodne dve godine, od donošenja zakona, i proteklih sedam godina borbe za nove medijske zakone - činili građani, novinarska i medijska udruženja, međunarodne organizacije i Ministarstvo na čijem je čelu. Stavom da je predlog konkursne komisije samo savetodavan, a ne obavezujuć, Ministarstvo je legalizovalo već uspostavljenu praksu da vlast na svim nivoima novac poreskih obveznika medijima dodeljuje po svom nahođenju i političkim potrebama, a ne u skladu sa predlozima struke i definisanim javnim interesom", stoji u saopštenju.

Ministarstvo: Prava slika medijskih sloboda

S druge strane, Ministarstvo kulture i informisanja je navelo da su u pogledu poštovanja zakonskih procedura i transparentnosti, ovogodišnji konkursi za medije sprovedeni besprekorno, ali i da je deo medijske zajednice nespreman da preuzme svoj deo odgovornosti u sprovođenju medijskih zakona.

"Od 898 prijava u oblasti informisanja, Ministarstvo je na predlog stručnih komisija podržalo 348 projekata u iznosu većem od 255 miliona dinara. Među podržanim projektima nalazi se zavidan broj projekata predloženih od strane medija i pojedinaca koji su izuzetno kritični prema Vladi Srbije. To je jedno od merila uspeha ovog konkursa i prava slika medijskih sloboda u našoj zemlji", navodi ministar Tasovac.

On dodaje da su u devet slučajeva u kojima su uočene drastične nepravilnosti i nelogičnosti, predlozi komisije preinačeni: tri projekta su odbijena, četiri projekta su dobila nešto niža sredstva, a dva projekta su dobila više od onoga što je komisija predložila.

"Tako je propao pokušaj pojedinih novinarskih udruženja, koji delegiraju svoje predstavnike i imaju većinu u konkursnim komisijama, da Ministarstvo uvuku u svoj dobro razrađen mehanizam međusobnog nagrađivanja i tapšanja po ramenu u stilu „ja tebi serdare, ti meni vojvodo. Rezultati konkursa su ogolili licemernost dobro poznatih larmadžija na našoj medijskoj sceni, koji već dve godine, ne toliko iz ideoloških koliko iz finansijskih uverenja, kritikuju stanje medijskih sloboda u Srbiji i sve vreme se žale na tobož sveprisutnu cenzuru. Projektno finansiranje i izlazak države iz medija podrazumevaju da će svi akteri na javnoj sceni, a to uključuje i novinarska udruženja, urednike, i same novinare, ozbiljno pristupiti svom poslu. I da će se posvetiti nečemu što se zove javni interes", kaže, između ostalog, Tasovac.

Kome su uskraćena sredstva

Ministarstvo je inače revidiralo stav komisije koja je dodeljivala sredstva elektronskim medijima za emitovanje sadržaja na internetu.

Potpuno su odbijena sredstva koje je komisija dodelila za novinarska udruženja NUNS, NDNV i Medija centar, smanjeni su iznosi za agencije Fonet i Betu, sajt Južne vesti i produkciju "City marketing centar", dok su povećani iznosi za portale SEEcult i Pištaljka.