Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže

Autor: 021.rs

Život

10.03.2026.

04:54

Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.

Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže

Foto: Pixabay

U međuvremenu, drugi "spor" metabolizam krive za svoju nemogućnost da smršaju.

Ali da li zapravo možete imati brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže.

Šta je metabolizam?

Metabolizam se odnosi na sve hemijske procese koji omogućavaju telu da funkcioniše. To uključuje sve, od disanja do cirkulacije krvi i obnavljanja ćelija.

Kada govorimo o metabolizmu u kontekstu težine, obično mislimo na metaboličku stopu. To je mera koliko brzo telo pretvara hranu i uskladištenu energiju u upotrebljivo gorivo, piše ScienceAlert.

Da biste razumeli kako vaš metabolizam funkcioniše, korisno je da znate ova četiri pojma:

- bazalna metabolička stopa, koja je količina energije koju telo koristi da bi nastavilo da funkcioniše dok miruje. Ona obično čini oko 60 do 75 odsto dnevne potrošnje energije. U velikoj meri je određena veličinom tela, ali faktori kao što su godine, pol, rasa i visina takođe mogu doprineti;

- termogeneza izazvana hranom, koja je količina energije koja se koristi dok se vari i obrađuje hrana. Ona obično čini između 10 i 15 odsto dnevne potrošnje energije;

- termogeneza neizazvana vežbanjem, koja je količina energije koja se koristi za svakodnevne pokrete kao što su vrpoljenje, stajanje i hodanje. Ona uglavnom čini između 20 i 30 odsto energije koja se koristi svakog dana;

- termogeneza izazvana vežbanjem, koja je količina energije koja se koristi dok se izvodi strukturirana fizička aktivnost, kao što je trčanje ili dizanje tegova u teretani. Ona obično predstavlja 10 do 50 odsto dnevne potrošnje energije, ali to varira u zavisnosti od toga koliko je neko aktivan.

Dakle, može li neko imati "spor" ili "brz" metabolizam?

Odgovor je - komplikovan.

Ako imate stanje koje se zove hipermetabolizam, tehnički bi se moglo reći da imate brz metabolizam.

Hipermetabolizam se javlja kada je potrošnja energije u mirovanju, ili količina energije koja se koristi dok telo miruje, najmanje 10 odsto viša od proseka. Hipermetabolizam je uglavnom povezan sa medicinskim stanjima kao što su hipertireoza, dijabetes i određeni genetski poremećaji.

Nasuprot tome, postoje dva stanja koja mogu usporiti metabolizam. To su hipotireoza (kada štitna žlezda oslobađa manje hormona nego normalno) i sindrom policističnih jajnika (koji utiče na način na koji jajnici funkcionišu).

Oba stanja mogu dovesti do dobijanja na težini jer smanjuju koliko energije telo koristi dok miruje. Na taj način bi se moglo reći da uzrokuju spor metabolizam.

Međutim, ova tri stanja obično nastaju kada metabolizam ne funkcioniše kako bi trebalo. Dakle, ako ste generalno zdravi, vaša metabolička stopa bi trebalo da ostane u normalnom opsegu bez značajnih skokova i padova.

Šta zapravo utiče na metabolizam?

Postoji mnogo različitih faktora. Oni uključuju:

Genetiku

Može se primetiti uticaj genetike na metabolizam u studijama koje ispituju gubitak težine kod identičnih blizanaca. Jedna studija je posmatrala parove identičnih bliznakinja koje su bile na dijeti sa smanjenim unosom kalorija. Otkriveno je da su te bliznakinje izgubile sličnu količinu težine. U poređenju s tim, istraživači su zabeležili značajne razlike u tome koliko su težine izgubile osobe koje nisu blizanci pod istim uslovima.

Navike u ishrani

Šta i koliko često jedemo oblikuje koliko energije unosimo svakog dana. Zato izbor hrane može uticati na metaboličku stopu.

Međutim, postoje neke zablude koje treba razjasniti. One uključuju ideju da jedenje malih, čestih obroka ubrzava metabolizam. Skraćivanje vremenskog perioda u kojem jedete može pomoći da izgubite težinu. Ali u celini, vreme je manje važno od toga koliko hrane zapravo pojedete. Ako izgubite težinu, vaše telo može reagovati sagorevanjem manje kalorija. Ovaj proces, poznat kao adaptivna termogeneza, može otežati dalji gubitak težine.

Vežbanje

Uporedimo dve osobe slične težine: jednu koja radi za stolom i jednu koja ima aktivan posao. Čak i ako nijedna ne radi strukturisane vežbe, ova druga može potrošiti do 1.000 kalorija više dnevno nego njen sedentaran kolega.

I to je pre nego što se uračunaju formalno vežbanje, kao što je trčanje. Na biološkom nivou, mišićno tkivo troši više energije u poređenju sa masnim tkivom. To znači da vežbe snage, koje su osmišljene da izgrade mišiće, mogu povećati metaboličku stopu.

San

Trenutna istraživanja sugerišu da nedostatak sna ne smanjuje metaboličku stopu. Međutim, može uzrokovati da telo proizvodi više hormona koji izazivaju glad kao što je grelin, koji govori mozgu da jede. Ali potrebno je više istraživanja u ovoj oblasti.

Mitovi o brzom i sporom metabolizmu postoje i danas

Da. Evo tri razloga zašto:

1. Lako ih je razumeti - Kada neko ima problem sa gubitkom ili održavanjem zdrave težine, lakše je reći da ima spor metabolizam nego razmotriti mnoge međusobno povezane faktore koji utiču na težinu.

2. Ukorenjeni su u kulturi dijeta - Mnogi proizvodi tvrde da ubrzavaju metabolizam bez pružanja bilo kakvih naučnih dokaza. Neki suplementi za mršavljenje mogu povećati metaboličku stopu, ali samo na nekoliko sati najviše.

3. Teško ih je opovrgnuti - Teško je tačno izmeriti kako telo koristi energiju. To je zato što obično svakog dana osoba unosi i troši različit broj kalorija. Trenutne metode merenja potrošnje energije mogu biti skupe i zahtevaju mnogo vremena.

Zaključak

Mnogi različiti faktori utiču na metaboličku stopu. Zato, da bismo razumeli kako naša tela funkcionišu, moramo razbiti ideju da su ljudi rođeni sa "brzim" ili "sporim" metabolizmom. Naša tela su mnogo složenija i fascinantnija od toga.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

metabolizam

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.