Koje mleko je nazdravije?
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Foto: Pixabay
Uz toliko opcija, kako odlučiti koje mleko je najzdravije od svih?
Ispostavlja se da opcija broj jedan nije ni nova ni revolucionarna. Prema stručnjacima za ishranu, pasterizovano kravlje mleko odnosi pobedu.
Zašto je pasterizovano kravlje mleko najzdravije
Police i frižideri prodavnica možda su prepuni ovsenog, bademovog, kokosovog i mleka od proteina graška; ipak, kravlje mleko ostaje osnovna namirnica u domaćinstvima.
"Za odrasle koji vole i dobro podnose mlečne proizvode, pasterizovano mleko je najbolji izbor za njih. Mleko je jedno od prirodno najbogatijih pića hranljivim materijama koje su nam dostupne. Jedna čaša od oko 2,4 decilitra sadrži osam grama visokokvalitetnih proteina, plus 13 esencijalnih vitamina i minerala, uključujući kalcijum, kalijum, fosfor i vitamin D", kaže za sajt Martha Stewart nutricionistkinja Ejmi Rid.
Poboljšava zdravlje kostiju
Istraživanja pokazuju da ishrana ima ogroman uticaj na sve aspekte zdravlja, uključujući zdravlje kostiju.
"Kalcijum, vitamin D i fosfor nalaze se u mleku i zajedno pomažu u izgradnji i održavanju jakih kostiju i zuba", kaže Rid.
Pored jačanja gustine i strukture kostiju, mleko podstiče zdravo starenje, pomažući u sprečavanju loma kostiju i rizika od osteoporoze i osteopenije.
Važna, ali često zanemarena hranljiva materija koja se prirodno nalazi u mleku jeste jod.
"Jod je mineral važan za zdravlje štitne žlezde, metabolizam i pravilan razvoj kostiju i mozga fetusa tokom trudnoće i ranog detinjstva", objašnjava Rid.
Samo jedna šolja mleka od oko 2,4 decilitra obezbeđuje 60 odsto preporučene dnevne vrednosti joda, dodaje ona, napominjući da većina biljnih mleka nema ovu hranljivu materiju osim ako nisu naknadno dodata.
Obnavlja mišićno tkivo
Proteini su postali opsesija mnogih, a pasterizovano kravlje mleko odgovara tom trendu. Proteini u mleku podržavaju mišićnu masu pomažući izgradnju i obnovu mišićnog tkiva.
To je kompletan, visokokvalitetan izvor proteina sa svih devet esencijalnih aminokiselina potrebnih za sintezu mišićnih proteina, dodaje Rid.
"Pored toga, mleko sadrži specifične proteine kazein i surutku, koji su posebno korisni za oporavak i rast mišića nakon vežbanja", kaže ona.
Podržava kontrolu telesne težine
"Osim zdravlja kostiju, kalcijum u mleku može igrati ulogu i u kontroli telesne težine, jer je povezan sa razgradnjom masti i smanjenom apsorpcijom masti u telu", kaže Rid.
Proteini kazein i surutka zajedno sa ugljenim hidratima i mastima iz mleka pružaju osećaj sitosti, dok bioaktivni peptidi mogu regulisati hormone apetita. A sadržaj masti u punomasnom mleku može biti posebno koristan za održavanje sitosti.
"Iako je potrebno još istraživanja, podaci pokazuju da je unos punomasnog mleka (od oko 2,4 do 3,3 decilitra dnevno) povezan sa manjom telesnom težinom i nižim BMI kod odraslih", kaže Rid.
Dobro je za zdravlje srca
Kalijum, kalcijum i magnezijum u mleku takođe poboljšavaju zdravlje srca.
"Mleko sadrži kalijum, mineral koji pomaže regulaciju krvnog pritiska balansiranjem nivoa natrijuma u telu", kaže Rid.
Magnezijum prenosi kalijum u ćelije srca, dok kalcijum podstiče kontrakciju krvnih sudova.
Nedavne studije takođe ukazuju da punomasno mleko možda nema negativan uticaj na kardiovaskularno zdravlje, kako se ranije mislilo.
Poređenje punomasnog i manje masnog mleka
Upoređujući punomasno mleko sa manje masnim vrstama, Rid kaže da se količina masti i kalorija razlikuje, ali ostale hranljive materije ne.
"Količina proteina, kalcijuma, kalijuma, vitamina D i drugih hranljivih materija ista je u punomasnom, dvoprocentnom i obranom mleku", kaže ona.
Izbor mleka koje vam najviše odgovara svodi se na ukus i teksturu.
"Razlika između obranog i punomasnog mleka je samo oko 70 kalorija i osam grama masti, što nije velika količina. Na kraju, koje god mleko da izaberete može se uklopiti u zdrav način ishrane", kaže ona.
Pročitaj još
Koliko mleka piti dnevno
Smernice američkog Ministarstva poljoprivrede preporučuju da odrasli konzumiraju tri porcije mlečnih proizvoda dnevno. Tipična porcija mleka je jedna šolja (oko 2,4 decilitra). Drugi izvori mlečnih proizvoda mogu uključivati sir, jogurt i kefir.
Alergije na mlečne proizvode
Za vegane ili osobe alergične na mlečne proizvode, Rid predlaže biljno mleko sa hranljivim sastavom sličnim kravljem mleku.
"Sojino mleko obogaćeno kalcijumom ima nutritivni sastav najbliži kravljem mleku, zbog čega se obično preporučuje ili bira kao prva alternativa", kaže ona.
Dodaje da sojino mleko sadrži proteine uporedive po kvalitetu sa proteinima životinjskog porekla.
"Proteini u sojinom mleku obezbeđuju svih devet esencijalnih aminokiselina, sa sedam do osam grama proteina po porciji od oko 2,4 decilitra."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Laboratorijske analize u starijem dobu: Koji nalazi su važni i kako pravilno tumačiti rezultate
16.06.2026.•
0
Laboratorijske analize su nezaobilazan korak kada se obratimo lekaru zbog određenog problema. Iako mnogima vađenje krvi i uzimanje uzoraka stvara nelagodu, analize su pokazatelji gotovo svih tegoba i bolesti.
U SAD sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije radi podmlađivanja ćelija
15.06.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama je sprovedeno prvo ispitivanje genske terapije usmerene na podmlađivanje ćelija, koje je rađeno na pacijentu sa glaukomom, prenose mediji.
Sok od višanja za bolji san: Koliko se preporučuje i na šta treba obratiti pažnju
14.06.2026.•
0
Sok od višanja hvaljen je kao prirodan način za poboljšanje kvaliteta sna, ali šta se zapravo događa kada ga popijete pre spavanja?
Mali deo vašeg mozga možda i dalje sluša dok ste pod anestezijom
14.06.2026.•
0
Naš mozak bi mogao biti mnogo budniji tokom nesvesti nego što smo mislili.
Velika studija povezala 99 odsto srčanih i moždanih udara sa četiri faktora rizika
14.06.2026.•
0
Srčani i moždani udari retko se događaju bez upozorenja.
Srpski lekari ugradili veštačko srce trinaestogodišnjem dečaku iz Sarajeva
14.06.2026.•
1
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Kako da roditelji razgovaraju s decom o vejpingu?
13.06.2026.•
2
U SAD je 6 odsto učenika osnovnih i srednjih škola reklo da je koristilo elektronske cigarete 2024. godine.
Tri rana jutarnja simptoma dijabetesa koja mnogi ne prepoznaju
13.06.2026.•
0
Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu se javiti već odmah nakon buđenja, ali ih ljudi često ne povezuju sa bolešću, upozorava farmaceut Abas Kanani.
Koliko često idete u toalet? Nova studija otkriva šta to govori o vašem zdravlju
12.06.2026.•
1
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Otkrivene 74 genetske varijante povezane sa anksioznim poremećajima
11.06.2026.•
3
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Jedna jednostavna navika posle doručka može pomoći u snižavanju šećera u krvi
09.06.2026.•
0
Za osobe sa dijabetesom, održavanje nivoa šećera u krvi pod kontrolom predstavlja svakodnevni izazov.
Traume iz detinjstva ostaju u mozgu i utiču na razvoj i ponašanje
08.06.2026.•
1
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Patite li od "Imejl apneje"?
08.06.2026.•
0
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Prekomerna upotreba elektronskih uređaja izaziva "digitalnu glavobolju"
08.06.2026.•
0
Prekomerna izloženost ekranima mobilnih telefona među decom i adolescentima često je uzrok "digitalne glavobolje".
Trešnje su zdrave, ali određene grupe ljudi treba da pripaze
08.06.2026.•
0
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Koliko je fentanil opasan: Talas iz SAD još nije stigao u Evropu, ali upozorenje ostaje
07.06.2026.•
0
Talas upotrebe fentanila je u Americi izrazito veliki, ali nije u toj meri zahvatio Evropu, pa ni Srbiju.
Snaga stiska kao pokazatelj zdravlja: Šta nauka zaista kaže?
07.06.2026.•
2
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Srbija uvodi novu donorsku karticu nakon izmena zakona o transplantaciji
06.06.2026.•
8
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Četiri namirnice bogate mastima za snižavanje krvnog pritiska
06.06.2026.•
0
Hrana koju jedete, uključujući masti, ima veliki uticaj na nivo krvnog pritiska.
Zašto se budimo umorni kad mnogo sanjamo?
05.06.2026.•
0
Mnogi ljudi veruju da ih iscrpljuju intenzivni i živopisni snovi, naročito kada se probude umorni i neispavani.
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Komentari 5
Trutuka
Andrija Šrek
Naime, ponavljane naučne studije su pokazale da čisto mleko deluje vrlo loše kako na lokalni imuni sistem u crevima, tako i na kompletan imuni sistem čoveka. Pojednostavljeno rečeno, velike molekule kazeina iz mleka, prolaeći kroz zid creva, stvaraju "rupe" (mikroskopski vidljive) kroz koje u organizam prodiru kak bakterije, tako i drugi šetni antigeni koji mogu uticati kako na pojavu hroničnih crevnih bolesti kao što je ulcerozni kolitis i Kronova bolest, tako i na češću pojavu autoimunih bolesti kod ljudi koji piju dugo puno mleka, kao što su lupus, reumatoidni artritis i ostale.
Fermentacijom (tekovina civilizacije!) se kazein razgradi na manje molekule koji nisu opasni te se ti proizvodi - jogurt, kiselo mleko, sir...) preporučuju u ishrani.
Posebna priča je i činjenica da čitava trećina celokupnog čovečanstva ima intoleranciju na mlečni šećer - laktozu - što nedvosmisleno ukazuje da ni evolutivno ljudska vrsta nema digestivni sistem koji bi trebalo da vari mleka drugih sisara.
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar