Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Foto: Pixabay
Duboko u njegovim ćelijama s godinama se odvijaju mnogo složenije promene, a novo istraživanje pokazuje da bi period između otprilike 50. i 75. godine mogao biti posebno važan, prenosi Tportal.
Naučnici su otkrili veliko preoblikovanje imunoloških ćelija u hipokampusu, području mozga ključnom za pamćenje i učenje. Upravo bi te promene mogle biti jedan od delova slagalice koji objašnjava zašto je starenje toliko snažno povezano sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti i drugih neurodegenerativnih bolesti.
Istraživanje, objavljeno u uglednom časopisu „Science“, analiziralo je moždano tkivo 40 neurološki zdravih osoba starosti od 20 do 95 godina. Naučnici su koristili napredne metode analize pojedinačnih ćelija kako bi proučili ekspresiju gena, epigenetske promene i trodimenzionalnu organizaciju genoma.
Rezultat je jedan od detaljnijih pogleda do sada na ono što se događa sa ljudskim hipokampusom tokom starenja.
Velika promena nakon 50. godine
Jedno od najzanimljivijih otkrića odnosilo se na mikrogliju, odnosno glavne imunološke ćelije mozga. One imaju važnu ulogu u njegovoj odbrani i održavanju zdravog okruženja za neurone.
Naučnici su otkrili da se između približno 50. i 75. godine broj jedne populacije mikroglije, koja potiče još iz embrionalnog razvoja, značajno smanjuje.
Istovremeno se pojavljuje sve više ćelija čije molekularne karakteristike liče na imunološke ćelije koje potiču iz periferne krvi.
To je važno otkriće jer se dugo smatralo da izvorne mikroglijalne ćelije mogu da se obnavljaju tokom čitavog ljudskog života. Novi rezultati tu pretpostavku dovode u pitanje.
Još je važnije to što ćelije koje ih zamenjuju pokazuju izraženije karakteristike povezane sa upalom.
Upala sama po sebi nije neprijatelj organizma. Reč je o važnom odbrambenom mehanizmu koji nam pomaže da odgovorimo na povrede i bolesti. Problem nastaje kada upalni procesi postanu hronični.
Pročitaj još
Dugotrajna neuroinflamacija već se povezuje sa starenjem mozga i neurodegenerativnim bolestima. Zato naučnike posebno zanima može li promena imunoloških ćelija koju su sada otkrili doprineti stvaranju okruženja u mozgu sklonijeg upalama tokom starenja.
"Starenje je najveći pojedinačni faktor rizika za demenciju, ali naše razumevanje načina na koji ono podstiče razvoj bolesti još nije potpuno", upozorio je Ričard Hodes, direktor američkog Nacionalnog instituta za starenje, komentarišući rezultate.
Drugim rečima, znamo da rizik od demencije snažno raste s godinama, ali još pokušavamo da razumemo biološke mehanizme zbog kojih se to događa.
Menjaju se i ćelije koje podržavaju neurone
Promene nisu bile ograničene samo na mikrogliju.
Istraživači su otkrili i značajan pad broja astrocita u hipokampusu. Reč je o ćelijama koje imaju niz ključnih zadataka, pomažu u održavanju odgovarajućeg okruženja za neurone, učestvuju u regulaciji sinaptičkog prenosa i podržavaju normalno funkcionisanje mozga. Posebno se smanjivao broj astrocita povezanih sa regulacijom komunikacije između neurona.
Istovremeno su uočene promene ćelija povezanih sa krvno-moždanom barijerom, zaštitnim sistemom koji reguliše šta iz krvotoka može dospeti do moždanog tkiva. Sve to ukazuje na to da starenje hipokampusa nije jedan izolovan proces, već istovremeno preoblikovanje više sistema koji zajedno održavaju njegovu funkciju.
Jedno od najintrigantnijih otkrića odvijalo se na još dubljem nivou.
Naša DNK nije jednostavno razvučena unutar jedra ćelije. Organizovana je u složenu trodimenzionalnu strukturu koja omogućava različitim delovima genoma da međusobno komuniciraju i pomaže u regulisanju toga koji će se geni uključivati, a koji ostati neaktivni.
Istraživanje je pokazalo da se tokom starenja ta 3D organizacija postepeno narušava u različitim vrstama ćelija hipokampusa. Drugim rečima, ne menja se samo aktivnost pojedinih gena, menja se i sama arhitektura sistema koji tu aktivnost kontroliše.
Naučnici su pritom pronašli i linearne i nelinearne obrasce promena u regulaciji gena, što dodatno pokazuje da starenje mozga nije jednostavan proces koji se odvija jednakom brzinom tokom celog života.
Ipak, to ne znači da mozak naglo propada posle 50. godine. Rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da mozak nakon 50. godine naglo počinje da propada niti da će te promene nužno dovesti do demencije.
U istraživanju su analizirani uzorci neurološki zdravih ljudi, a naučnici su proučavali biološke promene povezane sa normalnim starenjem. Studija takođe ne pokazuje da svaka osoba prolazi kroz identičan proces u potpuno istom životnom dobu.
Raspon od približno 50 do 75 godina označava period u kojem su istraživači u analiziranim uzorcima uočili posebno izraženo preoblikovanje određenih populacija imunoloških ćelija.
Ali upravo bi razumevanje normalnog starenja moglo pomoći naučnicima da otkriju zašto kod nekih ljudi s vremenom dolazi do bolesti, a kod drugih ne.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
0
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar