Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nova analiza 96 studija pokazala je da je smanjivanje limfnih čvorova u vratu uobičajena karakteristika starenja.
Naučnici zato istražuju mogućnost da vratni limfni čvorovi funkcionišu kao svojevrsne "kante za otpatke mozga". Ako limfna drenaža sa godinama postane manje efikasna, moguće je da se u mozgu i oko njega lakše nagomilavaju otpadne materije, tečnost ili patogeni.
Razumevanje ovog sistema značajno se promenilo 2015. godine, kada je kod miševa otkrivena limfna mreža u moždanim ovojnicama. Dve godine kasnije pronađeni su dokazi da sličan sistem postoji i kod ljudi. Kasnija istraživanja pokazala su da ovi limfni sudovi odvode deo cerebrospinalne tečnosti prema limfnim čvorovima u vratu, piše ScienceAlert.
Neuronaučnik Onder Albajram sa Medicinskog univerziteta Južne Karoline smatra da glimfatički sistem mozga, limfne sudove moždanih ovojnica i vratne limfne čvorove treba posmatrati kao delove jednog povezanog sistema za uklanjanje otpadnih materija.
Posebno je zanimljiva moguća povezanost ovog sistema sa neurološkim bolestima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Novija istraživanja pokazala su da se u vratnim limfnim čvorovima mogu pronaći proteini povezani sa centralnim nervnim sistemom, uključujući amiloid-beta i fosforilisani tau, karakteristične za Alchajmerovu bolest.
U studiji iz 2025. godine, u kojoj su analizirani limfni čvorovi 25 osoba sa autoimunim neurološkim bolestima, kod mlađih ljudi pronađeni su visoki nivoi proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Kod starijih osoba njihovo prisustvo u limfnim čvorovima bilo je manje izraženo, što bi moglo da znači da drenaža mozga sa godinama postaje manje efikasna.
Studije magnetnom rezonancom takođe su pokazale da osobe starije od 50 godina imaju relativno manje vratne limfne čvorove i zadebljale limfne kanale. Istovremeno se čini da se sa starenjem usporava i glimfatička drenaža, mada još nije dokazano da su te dve pojave direktno povezane.
Eksperimenti na miševima pokazali su da namerno usporavanje limfne drenaže dovodi do većeg taloženja štetnih materija u mozgu. Nasuprot tome, poboljšanje limfne funkcije moglo bi da doprinese oporavku posle moždanog udara, pa čak i poboljšanju pamćenja.
Pročitaj još
Naučnici zato već istražuju neinvazivne uređaje koji bi mogli da podstaknu rad limfnih sudova vrata, kao i druge načine za poboljšanje drenaže mozga. Ipak, većina dosadašnjih dokaza potiče iz istraživanja na životinjama i još nije poznato da li će se isti efekti potvrditi kod ljudi.
Ključno pitanje sada je da li je slabljenje limfnog sistema samo posledica starenja mozga ili jedan od procesa koji određuju koliko brzo mozak stari. Ako se pokaže da je ovo drugo tačno, vrat bi mogao da predstavlja relativno pristupačan put za praćenje, pa možda jednog dana i usporavanje pojedinih procesa starenja mozga.
Pregled istraživanja objavljen je u časopisu "Neurobiology of Aging".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
1
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Nova terapija za rak pluća dostupna građanima od 1. oktobra
11.09.2026.•
0
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
Počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Beogradu
10.09.2026.•
1
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Možda najgori period godine za alergične: Visoke vrednosti polena ambrozije na 27 lokacija u Srbiji
10.09.2026.•
4
Najviše koncentracije polena ambrozije, kako na dnevnom, tako i na nedeljnom nivou beleže se u ovom periodu godine.
Epidemija malih boginja u Bangladešu:Desetine hiljada zaraženih i gotovo 1.000 mrtvih
09.09.2026.•
0
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
"Paradoks fizičke aktivnosti": Način na koji vežbate utiče na rizik od demencije
07.09.2026.•
5
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Komentari 1
cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar