Tragovi koronavirusa pronađeni u organima skoro tri godine nakon kovida19
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Foto: 021.rs
Tragovi virusa pronađeni su na kardiovaskularnim i reproduktivnim organima, plućima i gastrointestinalnom traktu.
Naučnici su istražili ovu oblast nakon što su otkrili tragove koronavirusa u plućima jednog pacijenta čak 35 meseci nakon preležane bolesti.
"Istraživači su otkrili RNK i proteine koronavirusa u plućima, gastrointestinalnom traktu, srcu i endometrijumu čak i mesecima i godinama nakon infekcije", navodi se u izveštaju koji je prenela agencija Tas.
Naučnici su ispitali tkivo dobijeno tokom operacija i obdukcija. Koristeći PCR i imunohistohemiju, otkrili su RNK koronavirusa, kao i njegov šiljasti protein i nukleokapsidni protein. Ovi nalazi ukazuju na to da produženo perzistiranje virusnih komponenti može da bude jedan od uzroka postkovid sindroma, zajedno sa autoimunim reakcijama.
Virusne komponente su otkrivene u nekoliko tipova ćelija, a poremećaj ovih ćelija doprinosi hroničnoj upali, oštećenju krvnih sudova i neadekvatnom snabdevanju tkiva krvlju.
Identifikovane plućne lezije uključivale su hroničnu opstruktivnu bolest pluća, intersticijalnu pneumoniju i tešku fibrozu. Jedna pacijentkinja je razvila plućnu alveolarnu proteinozu nakon reinfekcije, a oporavila se nakon lečenja.
Naučnici su takođe proučavali vezu između kovida19 i progresije raka. Kod pacijenata sa rakom pluća, virusne komponente su otkrivene i u tumorskim ćelijama i u endotelnim ćelijama. Utvrđeno je da adenokarcinomi pluća kod preživelih od kovida19 imaju povećane nivoe matičnih ćelija raka, što je povezano sa rizikom od metastaza i otpornošću tumora na hemoterapiju.
"Postoji hipoteza da koronavirus podstiče prelazak matičnih ćelija raka iz uspavanog, odnosno spavaćeg, stanja u aktivno", citirana je u izveštaju patološkinja Elena Ščelokova.
Istraživači sugerišu da SARS-CoV-2 može da utiče na razvoj tumora menjajući ćelijske signalne puteve. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se potvrdila ova hipoteza, uključujući poređenje stanja pacijenata obolelih od raka pre i posle kovida19.
Pročitaj još
Tragovi koronavirusa pronađeni su i u ćelijama želuca, creva i jetre. U tkivima digestivnog sistema, specijalisti su identifikovali inflamatorne promene i područja nekroze. Među otkrivenim bolestima bili su steatoza i steatohepatitis jetre, gastritis, erozije i čirevi želuca, hronični limfocitni kolitis i lezije pankreasa.
Naučnici navode da je moguće da je infekcija koronavirusom doprinela progresiji već postojećih gastrointestinalnih bolesti. Kod pacijenata sa adenokarcinomima želuca i debelog creva, specijalisti su primetili povećanje broja i aktivnosti matičnih ćelija raka, slično promenama koje se vide kod raka pluća.
Istraživači su takođe otkrili promene u srčanom tkivu povezane sa koronavirusom. Neki pacijenti su razvili miokarditis i srčanu insuficijenciju nakon infekcije. Postkovid miokarditis karakteriše oštećenje vaskularnog endotela, što remeti protok krvi do srčanog mišića, a simptomi mogu da podsećaju na koronarnu arterijsku bolest.
"Štaviše, miokarditis povezan sa koronavirusom ima svoje karakteristike: virus prodire u vaskularni endotel, oštećujući ga i sprečavajući krvne sudove da normalno funkcionišu i snabdevaju tkiva hranljivim materijama. Zbog toga kliničke manifestacije postkovid miokarditisa mogu da podsećaju na koronarnu arterijsku bolest. Stoga je temeljna dijagnoza neophodna za propisivanje terapije", rekla je Jevgenija Kogan, direktorka Referentnog centra za morfološke i imunohistohemijske metode istraživanja na Univerzitetu "Sečenov", navedeno je u saopštenju.
Pacijenti koji su se oporavili od kovida19 zahtevaju temeljan pregled pre operacije srca. Ako upala potraje, postoji rizik da se implantirani zalistak neće pričvrstiti.
Istraživači su takođe otkrili da SARS-CoV-2 može dugo da se zadržava u endometrijalnom tkivu, unutrašnjoj sluzokoži materice, i da doprinese razvoju poremećaja koji dovode do ženskog neplodnosti.
"S obzirom na to da značajan deo onih koji su se oporavili od kovida19 čine mladi ljudi, važno je obratiti pažnju na svoje reproduktivno zdravlje u prvim mesecima nakon bolesti i na duži rok", rekla je Tatjana Demura, direktorka Instituta za kliničku morfologiju i digitalnu patologiju na Univerzitetu "Sečenov".
Naučnici preporučuju praćenje zdravstvenog stanja čak i nakon blagog slučaja infekcije koronavirusom. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe sa postojećim medicinskim stanjima, jer je najteže oštećenje pluća primećeno kod pacijenata sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, gojaznošću i dijabetesom.
Gastroskopija pomaže u otkrivanju zapaljenskih promena u želucu, a CT skeniranje može otkriti patološke procese u plućima. Rana dijagnoza i lečenje mogu da spreče razvoj ozbiljnih komplikacija.
Dalja istraživanja mehanizama kojima komponente SARS-CoV-2 opstaju u organizmu, prema rečima istraživača, pomoći će u razjašnjavanju uzroka postkovid komplikacija i razvoju ciljanih metoda terapije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici dokazali da dve vrste voća imaju moć da uspore starenje ćelija
27.10.2026.•
0
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
0
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
0
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Kada je najbolje jesti fermentisanu hranu za zdravlje creva?
25.10.2026.•
0
Fermentisana hrana, poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa, sve je popularnija zbog potencijalnih koristi za zdravlje creva.
Naučnici otkrili kako vežbanje može da uspori starenje mišića
25.10.2026.•
0
Vežbanje ne čini mišiće samo snažnijim već im pomaže i da se oslobode oštećenih proteina koji se nagomilavaju tokom starenja.
Naučnici identifikovali novi podtip depresije povezan sa poremećajem biološkog sata
25.10.2026.•
0
Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije, nazvan "cirkadijalna depresija", koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Naučnici utvrdili: Orgazam vam može otčepiti nos
25.10.2026.•
0
Lekar ne može da vam napiše recept za ovaj prijatan način otčepljivanja nosa - a sigurno ga nećete pronaći ni na policama apoteka.
Naučnici otkrili zašto sezonske alergije mogu da postanu sve jače
25.10.2026.•
0
Kijanje, zapušen nos, svrab očiju i suzenje samo su neki od simptoma sezonskih alergija koje muče milione ljudi širom sveta.
VIDEO: Lekar pokazao kako pucketanje vrata može da dovede do moždanog udara
25.10.2026.•
0
Pucketanje vrata mnogima je svakodnevna navika koja donosi osećaj opuštanja, ali snažno i naglo uvrtanje glave u retkim slučajevima može da izazove ozbiljne povrede krvnih sudova, pa čak i moždani udar.
Letnje vrućine ove godine odnele 50.000 života u Evropi
25.10.2026.•
1
Ekstremne vrućine su ovog leta odnele više od 50.000 života u Evropi, a smatra se da su gotovo dve trećine tih smrtnih slučajeva posledica klimatskih promena, pokazuje nova studija.
Batut: Za nedelju dana zabeležno 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
25.10.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. oktobra zabeleženo 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Fizička aktivnost mogla bi da uspori starenje jajnika: Naučnici ispituju i lek sa sličnim dejstvom
24.10.2026.•
1
Fizička aktivnost mogla bi da pomogne u očuvanju jajnika i usporavanju njihovog starenja, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na miševima i ljudima.
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
2
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
2
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
20.10.2026.•
1
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar