Pronađeno više od 4.400 očuvanih ljudskih mozgova - zašto nisu istrulili?

Autor: 021.rs

Zabava

23.08.2026.

10:20 > 17:27

Mozak je jedan od organa koji najbrže počinju da se raspadaju nakon smrti. Uprkos tome, arheolozi su širom sveta pronašli više od 4.400 očuvanih ljudskih mozgova, od kojih su neki stari čak 12.000 godina.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Pronađeno više od 4.400 očuvanih ljudskih mozgova - zašto nisu istrulili?

Foto: Pixabay

Još neobičnije je što je u više od 1.300 slučajeva mozak bio jedino očuvano meko tkivo, dok je ostatak tela praktično sveden na skelet. Naučnici sada smatraju da su pronašli moguće objašnjenje ovog paradoksa, piše Smithsonian magazine.

Mnogi takvi mozgovi pronađeni su u veoma vlažnim sredinama sa malo kiseonika - u potopljenim grobovima, koritima reka, na obalama jezera, u poplavljenim pećinama i olupinama brodova. To je zbunjivalo istraživače jer voda inače ubrzava razgradnju tkiva.

Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Oksfordu pokušao je da otkrije šta se zapravo događa. Koristili su 72 uginula miša, koje su smestili u staklene posude sa kvarcnim peskom i izložili četiri različita uslova: vlažnim sa mnogo kiseonika, vlažnim sa malo kiseonika, suvim sa mnogo kiseonika i suvim sa malo kiseonika.

Tokom šest meseci analizirali su mozgove životinja i pratili kako se njihovi proteini razgrađuju.

U početku je raspadanje bilo slično u svim uslovima. Međutim, vremenom su mozgovi iz sredina bogatih kiseonikom propadali mnogo brže. U vlažnoj sredini sa malo kiseonika raspadanje se na kraju gotovo zaustavilo.

Ključ bi mogao da bude u slobodnim radikalima. Kada ima dovoljno kiseonika, oni učestvuju u lancu hemijskih reakcija koje brzo razgrađuju proteine. Ali kada kiseonika nema dovoljno, čini se da se proces menja: delovi proteina mogu da se povezuju i formiraju čvršću, stabilniju mrežu otpornu na dalje raspadanje.

U očuvanom tkivu pronađene su i strukture bogate takozvanim beta-naborima, kao i delovi proteina sposobni za interakciju sa metalima i mastima. Metali poput gvožđa možda dodatno podstiču reakcije koje stabilizuju tkivo.

Paradoksalno, dakle, sam proces raspadanja pod određenim uslovima može da dovede do očuvanja mozga.

Otkriće bi moglo da bude značajno i izvan arheologije. Čvrsto povezane proteinske strukture pronađene tokom eksperimenta imaju određene sličnosti sa nakupinama proteina koje se pojavljuju u mozgu ljudi sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove bolesti.

Raspadanje posle smrti i neurodegeneracija nisu isti procesi, ali bi proučavanje zajedničkih hemijskih mehanizama moglo da pomogne naučnicima da bolje razumeju zašto neki proteini u mozgu postaju neuobičajeno stabilni.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mozak

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Realista

23.08.2026 • 10:58

Nauka (ni)je čudo

Postoji proces koji se zove distrofična kalcifikacija gde se meko tkivo "mumificira" taloženjem soli, što opet zavisi od medijuma u kome se telo nalazi u trenutku procesa razgradnje. Tako su sačuvani fosili praživotinja od kitova, do insekata. Mozak čoveka ni po čemu nije drugačiji - osim što ga neki ljudi koriste a neki ne.

15 22 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.