Sićušni kanali u vratu mogli bi da utiču na to kako mozak stari
Sve više dokaza ukazuje na to da se sa godinama usporava rad limfnog sistema koji pomaže u uklanjanju tečnosti i otpadnih materija iz centralnog nervnog sistema.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Nova analiza 96 studija pokazala je da je smanjivanje limfnih čvorova u vratu uobičajena karakteristika starenja.
Naučnici zato istražuju mogućnost da vratni limfni čvorovi funkcionišu kao svojevrsne "kante za otpatke mozga". Ako limfna drenaža sa godinama postane manje efikasna, moguće je da se u mozgu i oko njega lakše nagomilavaju otpadne materije, tečnost ili patogeni.
Razumevanje ovog sistema značajno se promenilo 2015. godine, kada je kod miševa otkrivena limfna mreža u moždanim ovojnicama. Dve godine kasnije pronađeni su dokazi da sličan sistem postoji i kod ljudi. Kasnija istraživanja pokazala su da ovi limfni sudovi odvode deo cerebrospinalne tečnosti prema limfnim čvorovima u vratu, piše ScienceAlert.
Neuronaučnik Onder Albajram sa Medicinskog univerziteta Južne Karoline smatra da glimfatički sistem mozga, limfne sudove moždanih ovojnica i vratne limfne čvorove treba posmatrati kao delove jednog povezanog sistema za uklanjanje otpadnih materija.
Posebno je zanimljiva moguća povezanost ovog sistema sa neurološkim bolestima poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Novija istraživanja pokazala su da se u vratnim limfnim čvorovima mogu pronaći proteini povezani sa centralnim nervnim sistemom, uključujući amiloid-beta i fosforilisani tau, karakteristične za Alchajmerovu bolest.
U studiji iz 2025. godine, u kojoj su analizirani limfni čvorovi 25 osoba sa autoimunim neurološkim bolestima, kod mlađih ljudi pronađeni su visoki nivoi proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Kod starijih osoba njihovo prisustvo u limfnim čvorovima bilo je manje izraženo, što bi moglo da znači da drenaža mozga sa godinama postaje manje efikasna.
Studije magnetnom rezonancom takođe su pokazale da osobe starije od 50 godina imaju relativno manje vratne limfne čvorove i zadebljale limfne kanale. Istovremeno se čini da se sa starenjem usporava i glimfatička drenaža, mada još nije dokazano da su te dve pojave direktno povezane.
Eksperimenti na miševima pokazali su da namerno usporavanje limfne drenaže dovodi do većeg taloženja štetnih materija u mozgu. Nasuprot tome, poboljšanje limfne funkcije moglo bi da doprinese oporavku posle moždanog udara, pa čak i poboljšanju pamćenja.
Pročitaj još
Naučnici zato već istražuju neinvazivne uređaje koji bi mogli da podstaknu rad limfnih sudova vrata, kao i druge načine za poboljšanje drenaže mozga. Ipak, većina dosadašnjih dokaza potiče iz istraživanja na životinjama i još nije poznato da li će se isti efekti potvrditi kod ljudi.
Ključno pitanje sada je da li je slabljenje limfnog sistema samo posledica starenja mozga ili jedan od procesa koji određuju koliko brzo mozak stari. Ako se pokaže da je ovo drugo tačno, vrat bi mogao da predstavlja relativno pristupačan put za praćenje, pa možda jednog dana i usporavanje pojedinih procesa starenja mozga.
Pregled istraživanja objavljen je u časopisu "Neurobiology of Aging".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
5
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Komentari 1
cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar