Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo

Autor: Punkufer.hr

Život

11.10.2026.

10:50 > 14:27

Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo

Foto: Pixabay

U njenim supama, prilozima i svakodnevnim obrocima kriju se sastojci koje kod nas tek počinjemo da otkrivamo: rezanci od konjaka, koren čička, fermentisana soja i tanke riblje pahuljice koje običnom bujonu daju slojevitost ukusa.

Neke od tih namirnica sadrže vlakna, druge biljne proteine ili jedinjenja sa antioksidativnim svojstvima. Japanci ih redovno jedu, a prema rečima nutricionista, takva ishrana može doprineti smanjenju upalnih procesa povezanih sa različitim bolestima i tegobama.

Jedan obrok neće rešiti zdravstvene probleme, ali uključivanje japanskih namirnica u jelovnik može pozitivno uticati na zdravlje i obogatiti ishranu maštovitim jelima, piše Punkufer.

Konjak: Rezanci koji izgledaju kao beli vodopad

Konjak je biljka od čijeg se podzemnog gomolja proizvodi brašno, a zatim i konjaku (konnyaku), čvrsta, želatinozna namirnica karakteristične elastične teksture. Od slične smese nastaju širataki (shirataki), tanki, svetli rezanci čije ime znači "beli vodopad".

Gotovi proizvodi poput širatakija sadrže mnogo vode i veoma malo kalorija, pa mogu biti zanimljivi za pripremu laganijih obroka. Konjak je izvor glukomanana, rastvorljivog vlakna koje pomaže u održavanju normalnog nivoa holesterola.

Brašno od konjaka prirodno ne sadrži gluten, a njegova glavna prednost u kuhinji jeste sposobnost vezivanja vode i zgušnjavanja. Koristi se u malim količinama za sosove, supe, pudinge i pojedine voćne proizvode, gde može da posluži kao sredstvo za zgušnjavanje ili da pomogne u postizanju željene teksture.

Iako se naziva brašnom, ne koristi se kao pšenično: u hlebu ili kolačima ne može jednostavno da ga zameni u istoj razmeri. Količinu i način dodavanja najbolje je prilagoditi receptu i uputstvima na pakovanju.

Širataki imaju blag ukus i dobro se slažu sa aromatičnim sosovima, povrćem, tofuom i supama. U Japanu se komadi konjakua dodaju i odenu, zimskom jelu u kojem se različiti sastojci polako kuvaju u bujonu.

U prefekturi Gunma postoji i jednostavna verzija sa kuvanim konjakuom prelivenim miso sosom. Širataki rezanci mogu se kupiti i u hrvatskim prodavnicama zdrave hrane.

Koren čička: Neugledan spolja, zanimljiv na tanjiru

Dugačak, smeđi koren čička na prvi pogled više podseća na grančicu nego na povrće. U Japanu ga nazivaju gobo i cene zbog zemljastog ukusa i čvrste teksture.

Sadrži inulin i srodne fruktane, vlakna zanimljiva zbog njihovog prebiotičkog potencijala, odnosno mogućnosti da služe kao hrana određenim crevnim bakterijama.

Jedno od najpoznatijih jela sa ovim sastojkom jeste kinpira gobo. Koren se seče na tanke trakice, često zajedno sa šargarepom, zatim se kratko prži i začinjava soja-sosom, šećerom i čilijem. Susamovo ulje daje mu dodatnu aromu.

I naziv ovog priloga ima svoju priču: povezuje se sa junakom Sakatom Kinpirom, čiju su snagu upoređivali sa čvrstim korenom i pikantnim ukusom jela. Slobodno ga možemo nazvati "japanskim Popajem".

Gobo se koristi i u supama i jelima od povrća koje se polako kuva.

Alge: Nisu rezervisane samo za suši

Nori, vakame (wakame) i kombu imaju različite uloge u japanskoj kuhinji.

Nori poznajemo kao tanke listove kojima se obavija suši, ali koristi se i za onigiri, praktične zalogaje od pirinča. Vakame se dodaje supama i salatama, dok je kombu važan sastojak dašija (dashi), tradicionalnog japanskog bujona.

Alge mogu doprineti unosu vlakana i minerala, ali njihov sastav znatno zavisi od vrste. Posebno se razlikuju po količini joda, neophodnog za stvaranje hormona štitaste žlezde.

Zato više ne znači automatski i bolje: neke alge, naročito kombu, mogu sadržati veoma velike količine joda, a preteran unos može izazvati ili pogoršati probleme sa štitastom žlezdom.

Najbolje ih je posmatrati kao dodatak jelima, uz poseban oprez kod bolesti štitaste žlezde.

Fermentisane namirnice: Miso, nato i povrće iz pirinčanih mekinja

Fermentacija je jedan od temelja japanske kuhinje.

Miso, slana pasta od soje, proizvodi se uz pomoć kodžija (koji), koji može biti napravljen od pirinča, ječma ili soje.

Različite sirovine i postupci daju paste različitih aroma, pa miso može biti mnogo više od dodatka poznatoj supi: koristan je za prelive, marinade i sosove. Zbog slanosti dodaje se postepeno, uz probanje.

Nato (natto) je fermentisana soja prepoznatljiva po intenzivnom mirisu i lepljivim nitima. Sadrži biljne proteine i obilje vitamina K2.

Vitamin K učestvuje u zgrušavanju krvi i metabolizmu kostiju. Nato se često služi uz pirinač, a koristi se i u supama.

Nukazuke je povrće fermentisano u smesi pirinčanih mekinja, koje obroku daje hrskavost i kiselkast ukus.

Kacuobuši: Riblje pahuljice koje daju dubinu ukusa

Iza naziva kacuobuši (katsuobushi) krije se riba, najčešće prugasta tuna, koja se kuva, dimi i suši dok ne postane toliko tvrda da može da se struže u tanke pahuljice.

Kod određenih tradicionalnih vrsta postupak uključuje i obradu plemenitim plesnima. Nisu sve pahuljice proizvedene na potpuno isti način.

Njihova najveća kulinarska vrednost jeste umami, pun i zaokružen ukus koji se ne može jednostavno opisati kao slan.

Kacuobuši i kombu zajedno čine osnovu jednog od najpoznatijih daši bujona, koji se koristi za brojne japanske supe i sosove. Pahuljice mogu da se dodaju i pirinču, tofuu ili povrću.

Iako je reč o proizvodu bogatom proteinima, obično se koristi u malim količinama. Zato ga je praktičnije ceniti kao snažan začinski dodatak nego kao glavni izvor proteina u obroku.

Pečurke: Mnogo ukusa za supe, pirinač i jela iz tiganja

Šitake (shiitake), maitake, enoki i šimedži (shimeji) imaju različite teksture i arome, zbog čega se u japanskim jelima često kombinuju.

Pečurke mogu doprineti unosu vlakana, a sušene šitake sadrže i vitamin D, čija količina zavisi od uslova proizvodnje i izloženosti svetlosti.

Posebno su praktične sušene šitake: nakon potapanja u vodu koriste se u supama, jelima sa pirinčem i povrćem, a imaju izražen umami ukus.

Sadrže gvanilat, jedinjenje koje doprinosi umamiju, odnosno punom, bogatom ukusu. Zato bujonu mogu dati dubinu ukusa i bez dodavanja ribe.

Zeleni čaj: Mali ritual sa mnogo različitih ukusa

Japanski zeleni čaj nije samo mača (matcha). Tu su i senča (sencha), hodžiča (hojicha) sa prženom aromom i genmaiča (genmaicha), čaj sa prženim pirinčem.

Mača se dobija mlevenjem posebno pripremljenih listova u fini prah, koji se zatim meša sa vodom.

Zeleni čaj sadrži polifenole, među kojima su i katehini, a bez šećera i mleka gotovo da nema kalorija.

Istraživanja ukazuju na moguće male koristi za pojedine pokazatelje zdravlja srca.

Za početak je dovoljno pronaći ukus koji vam odgovara. Budući da sadrži kofein, vreme i količinu konzumiranja prilagodite sopstvenoj osetljivosti - naročito ako šoljica uz kasnu večeru znači da ćete posle brojati ovce.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

zdrava hrana zdrave namirnice

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.