Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Foto: Pixabay
Studija, objavljena u časopisu "PLOS ONE", obuhvatila je 60 zdravih odraslih osoba iz dve zemlje. Istraživači su analizirali sastav bakterija u njihovim ustima i uporedili ga sa rezultatima testova pamćenja, pažnje, prepoznavanja emocija i brzine obrade informacija.
Naučnike je posebno zanimalo da li mikroorganizmi u ustima mogu da utiču na kognitivne sposobnosti kroz proizvodnju azot-monoksida, molekula koji pomaže širenju krvnih sudova.
Naime, određene bakterije na jeziku pretvaraju nitrate iz hrane, poput cvekle, u nitrite, koje organizam zatim može da iskoristi za stvaranje azot-monoksida. Ovaj proces jedan je od mogućih načina na koje bi oralna mikrobiota mogla da bude povezana sa funkcionisanjem mozga.
U istraživanju je učestvovalo po 15 mlađih i 15 starijih osoba iz svake zemlje. Mlađi učesnici uglavnom su bili u dvadesetim godinama, dok su stariji imali između 60 i 79 godina. Svi su bili zdravi, nisu pušili i nisu imali dijagnostikovane kognitivne poremećaje, piše ScienceAlert.
Rezultati su pokazali da su osobe sa većom zastupljenošću bakterije Prevotella histicola brže odgovarale na određene kognitivne zadatke u obe zemlje.
Druga bakterija, Haemophilus parainfluenzae, pokazala je složeniju povezanost. U Belgiji je bila povezana sa bržim prepoznavanjem emocija, boljim vizuelnim učenjem i preciznijom radnom memorijom. U Velikoj Britaniji bila je povezana sa bržim odgovorima na nekim testovima, ali sporijim prepoznavanjem emocija.
Istraživači su takođe otkrili razlike u zastupljenosti 17 bakterijskih vrsta između mlađih i starijih učesnika. Kod starijih su bile češće bakterije iz rodova Treponema i Tannerella, među kojima postoje vrste povezane sa bolestima desni.
Ipak, starost je bila najdosledniji pokazatelj kognitivnih sposobnosti. Stariji učesnici u obe zemlje uglavnom su imali slabije rezultate i sporije odgovarali na testovima.
Naučnici naglašavaju da nalazi ne dokazuju da bakterije u ustima direktno utiču na brzinu razmišljanja. Moguće je da na sastav oralne mikrobiote i kognitivne sposobnosti istovremeno utiču drugi faktori, poput ishrane, fizičke aktivnosti i sna.
Pročitaj još
Istraživanje ima i nekoliko ograničenja. U svakoj zemlji učestvovalo je samo 30 ljudi, ishrana nije bila kontrolisana, a učesnici nisu praćeni tokom starenja. Zbog toga nije moguće utvrditi da li određene bakterije mogu da predvide buduće opadanje kognitivnih sposobnosti.
Autori ističu da su potrebne veće i dugotrajnije studije kako bi se razjasnilo da li mikroorganizmi u ustima zaista imaju ulogu u funkcionisanju mozga.
Za sada rezultati ukazuju na zanimljivu povezanost, ali ne dokazuju da promena bakterija u ustima može da poboljša pamćenje, ubrza razmišljanje ili spreči demenciju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
0
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar