Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Foto: Pixabay
Zato je neobično što je gubitak kose tako rasprostranjen među muškarcima. Prema kliničkom pregledu objavljenom u časopisu Endotext, čak polovina muškaraca do 50. godine pokazuje primetan gubitak kose. Taj procenat nastavlja da raste sa godinama, piše Forbes Srbija.
Biologu je osobina koja je toliko česta svojevrsna zagonetka. Kada bi gubitak kose zaista predstavljao veliki nedostatak, očekivali bismo da ga prirodna selekcija postepeno potisne.
Ipak, ćelavost po tipu karakterističnom za muškarce opstaje među različitim populacijama i generacijama. To ukazuje na mogućnost da je ili dovoljno bezopasna da izbegne delovanje selekcije, da je povezana sa nečim korisnim ili da sama ima određenu funkciju.
Šta se zapravo dešava na muškom temenu
Medicinski naziv za ovo stanje je androgenetska alopecija. Sam naziv ukazuje na njegova dva ključna elementa: androgene, odnosno hormone poput testosterona, i gene. Ključnu ulogu ima dihidrotestosteron, odnosno DHT, snažniji hormon koji organizam stvara iz testosterona.
Kod genetski predisponiranih muškaraca, folikuli dlake na temenu i slepoočnicama reaguju na DHT tako što se postepeno smanjuju. To je proces poznat kao miniaturizacija. Svaki novi ciklus rasta proizvodi sve kraću i tanju dlaku, sve dok iz folikula ne počne da raste gotovo samo nežna, jedva primetna dlačica. Folikuli uglavnom ne odumiru potpuno. Oni jednostavno prestaju da proizvode gustu dlaku koju su ranije proizvodili.
Genetika je složenija od starog narodnog verovanja da ćelavost "dolazi sa majčine strane". Jedan važan gen, koji nosi informaciju za androgeni receptor, zaista se nalazi na X hromozomu, koji muškarci nasleđuju od majki. Ali studija objavljena 2017. godine u časopisu "PLOS Genetics" pokazala je da mnogi geni širom genoma pojedinačno doprinose u manjoj meri. Zato se ćelavost javlja u porodicama, ali ne prati jednostavan obrazac nasleđivanja.
Androgeni paradoks kod muškaraca
Isti hormoni koji proređuju kosu na temenu istovremeno podstiču rast brade i dlaka na telu. Dermatolozi to ponekad nazivaju androgenim paradoksom. Folikuli na različitim delovima tela na identične hormonske signale reaguju na suprotne načine.
Taj paradoks je najbolji trag za vodeće evolutivno objašnjenje. Androgeni imaju brojne funkcije u telu mladog muškarca. Podstiču razvoj mišića, produbljuju glas i utiču na razvoj osobina povezanih sa reproduktivnim nadmetanjem. Geni koji pojačavaju delovanje androgena mogu biti korisni u ranoj odrasloj dobi, čak i ako nekoliko decenija kasnije imaju određenu cenu.
Evolutivni biolozi to nazivaju antagonističkom pleiotropijom. Jedan gen ima više efekata, od kojih su neki korisni u ranijem periodu života, a drugi štetni kasnije. Prirodna selekcija pridaje veću težinu koristima koje se javljaju ranije u životu nego troškovima koji dolaze kasnije, jer se osobine koje ljudima pomažu da prežive i razmnože se dok su mladi pouzdanije prenose na potomstvo. Biolozi ponekad opisuju kasnije decenije života kao period koji se nalazi u svojevrsnoj "senci selekcije". Prema ovom tumačenju, ćelavost je manje evolutivna adaptacija. Više je nuspojava koju priroda nikada nije imala snažan razlog da ukloni.
Pomaže i činjenica da je ćelavost, medicinski gledano, uglavnom bezopasna. Sama ćelavost ne ugrožava direktno preživljavanje ili plodnost, iako su neka istraživanja povezala ćelavost sa drugim zdravstvenim stanjima. Osobina koja ima malu cenu i pojavljuje se kasno u životu suočava se sa veoma slabim pritiskom prirodne selekcije da nestane.
Pročitaj još
Može li ćelavost biti signal kod muškaraca?
Druga, spekulativnija teorija smatra da ćelavost može imati određeno društveno značenje. Ideja potiče iz studije objavljene 1996. u časopisu "Ethology and Sociobiology". Sugeriše da povlačenje linije kose može predstavljati pouzdan signal starosti i zrelosti. Prema tom tumačenju, ono signalizira muškarca koji je prošao vrhunac mladalačkog nadmetanja. Možda nekoga koga drugi doživljavaju kao mudrijeg, staloženijeg ili manje pretećeg.
Postoje izvesni dokazi da ljudi ćelave muškarce doživljavaju kao starije, a u nekim situacijama i kao dominantnije ili društveno zrelije. Međutim, mnogo je manje jasno da li je takva percepcija ikada bila dovoljno značajna da utiče na ljudsku evoluciju. Hipoteza o signaliziranju uglavnom se smatra intrigantnom, ali nedokazanom – mogućim dodatkom objašnjenju ćelavosti kao nuspojave. Ona se uklapa u širi okvir seksualne selekcije, ali i dalje predstavlja otvoreno pitanje.
Muškarci nisu jedini
Ljudi nisu jedina vrsta kod koje se ovo dešava, što dodatno podržava tezu da ćelavost ima duboke biološke korene. Kod šimpanzi i orangutana s godinama može doći do proređivanja dlake na čelu. Kod majmuna vrste Macaca arctoides ćelavost se razvija po obrascu toliko sličnom muškom da su ih naučnici koristili za proučavanje ovog stanja, kako je opisano u pregledu objavljenom 1988. godine u časopisu Clinics in Dermatology.
Rasprostranjenost ćelavosti razlikuje se i među ljudskim populacijama. Uopšteno se navodi da je češća kod muškaraca evropskog porekla, a ređa kod muškaraca istočnoazijskog porekla. Takve razlike očekivane su kod osobine na koju utiče veliki broj gena i različita istorija ljudskih populacija.
Kada se svi dokazi sagledaju zajedno, slika je prilično dosledna. Muška ćelavost po tipu karakterističnom za muškarce najverovatnije je nuspojava biologije pod uticajem androgena koja oblikuje muškarce u ranoj odrasloj dobi. Opstaje zato što se pojavljuje kasno i ima malu cenu. Da li istovremeno šalje i određenu društvenu poruku, i dalje je predmet rasprave.
Gledano na taj način, proređivanje kose nije toliko kvar koliko evolutivni kompromis. Evolucija retko optimizuje telo za čitav životni vek. Ona stvara ono što je dovoljno dobro dok smo mladi, a mi ostajemo da živimo sa onim što piše u sitnim slovima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar